Vučić: Srbija i dalje pregovara sa SAD oko carina

"Srpski timovi na najvišem nivou razgovaraju sa predstavnicima Sjedinjenih Država o carinama koje se uvode Srbiji, a stupaju na snagu 7. avgusta", rekao je u subotu predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost.

Takođe je rekao kako veruje da će problem sa povećanjem carina za izvoz u SAD u narednom periodu Srbija uspeti da reši.

Podsetimo, predsednik SAD Donald Trump je 1. avgusta potpisao izvršnu naredbu čime su zvanično najavljene nove carinske stope na uvoz iz desetina zemalja, među kojima je i Srbija. Prema toj odluci, carinske stope za Srbiju bile bi 35 odsto. Prvobitno je planirano da carine za Srbiju budu 37 odsto.

Povećanje carine za srpsku robu najviše će pogoditi najveće izvoznike, a to su industrije auto-delova, pre svega guma, oružja i municije, kao i proizvođače hrane za kućne ljubimce. "Nepoznanica ostaje na koje se sve proizvode nova carina odnosi i da li se može dodatno povećati dodavanjem nekih novih stavki", kazao je  u petak Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije  i naveo da se mora sačekati da se oglasi Vlada Srbije, koja je vodila pregovore sa SAD o postizanju trgovinskog sporazuma i manjim carinama.

Stanić je ocenio da je poražavajuće da se Srbija našla među 10 odsto zemalja na toj "crnoj listi" sa najvećim carinama. Podsetio je da je u Evropi samo Švajcarska dobila veću carinu od Srbije, pa nove carine koje im je uvela SAD iznose 39 odsto, dodajući da je čak i Kina dobila carinsku stopu od 30 odsto.

On je rekao da je razumljivo što su domaći privrednici razočarani, jer kroz pregovore dve države Srbija nije dobila niže carine ili odlaganje njihove primene.

"Nove carine SAD će se loše odraziti na domaću privredu i izvoz, jer je to udar na konkurentnost srpske robe na tamošnjem tržištu, koja zbog većih carina u startu skuplja", rekao je Stanić i ukazao da oko 700 firmi iz Srbije izvozi robu u SAD.

Ukupna robna razmena Srbije i SAD je u 2024. iznosila 1,3 milijarde evra, od čega je izvoz iz Srbije bio 680 miliona evra, dok je u prvoj polovini ove godine srpski izvoz bio oko 350 miliona evra.

Bela kuća je 1. avgusta oko ponoći saopštila da uvodi prethodno najavljenu globalnu carinu od 10 odsto većini zemalja, kao i carine od 15 odsto zemljama koje imaju značajan trgovinski suficit sa SAD. Srbija je među zemljama sa najvišim carinama, a visoke carine su dobile i: Kanada (35 odsto), Švajcarska (39 odsto), Tajvan (20 odsto), Izrael (15 odsto), Južnoafrička Republika (30 odsto), Venecuela (15 odsto) i Šri Lanka (20 odsto). Kambodža, Malezija i Tajland suočavaju se sa stopom od 19 odsto, dok Laos i Mjanmar treba da plaćaju namet od 40 odsto.

Prvobitno planirane carine na srpsku robu iznosile su 37 odsto.