Dok u Ukrajini, Gazi i susednom Libanu besne ratovi, Siriju niko nije primetio. To je postao gotovo zaboravljeni zamrznuti sukob, koji je najviše koristio režimu sirijskog predsednika Bashara al-Assada, željnog zbližavanja sa nekada neprijateljskim zemljama.
Međutim, odnos snaga u ratom razorenoj zemlji promenio se poslednje nedelje, kada su sirijski pobunjenici objavili da su u iznenadnoj ofanzivi ušli u severni grad Alep (pod kontrolom režima), prvi put u skoro deceniji. To je jedan od najistaknutijih pobunjeničkih napada poslednjih godina u ratu čiji destabilizujući efekti sežu daleko izvan granica zemlje.
Šta zaoštravanje sukoba znači za odnos snaga u nemirnom regionu i kako regionalne sile i Evropa, koji su poslednjih godina ukazivali na želju da se zbliže sa Assadom, reaguju na sukob?
Ofanziva u svetlu regionalne destabilizacije
Ofanziva saveza sirijskih pobunjenika, predvođenih islamističkom sunitskom grupom Hay'at Tahrir al-Sham (HTS), počela je odmah nakon prekida vatre, dogovora postignutog između libanskog Hezbolaha i Izraela. Izrael je svojim napadima u Libanu značajno oslabio vojnu moć Hezbolaha, koji je u jeku sirijskog rata na terenu znatno doprineo održavanju Assadovog režima na vlasti.
"Sirijski sunitski pobunjenici iskorišćavaju značajno slabljenje čitave šiitske 'Osovine otpora' ili delove 'šiitskog polumeseca'", kaže Primož Šterbenc, docent Fakulteta za menadžment Univerziteta Primorska i stručnjak za Bliski istok.
Zaista, libanska grupa Hezbolah predstavlja ključni deo iranskog mozaika takozvane Osovine otpora. Šterbenc ističe da je Izrael napadom na mete u Siriji dodatno oslabio već oslabljeni sirijski režim, koji je posebno bio opterećen nedavnim dolaskom pola miliona ljudi iz Libana. Čak je i Iran, koji je značajno pomogao sirijskom režimu na vrhuncu građanskog rata, u velikoj meri oslabljen i uglavnom fokusiran na nove, moguće izraelske vazdušne udare, dodaje Šterbenc.
Sirijski pobunjenici su preuzeli kontrolu nad najvažnijim institucijama bez većeg otpora u Alepu, kao i nad zatvorima, aerodromom i nekoliko okolnih mesta, navodi BBC. Prema Sirijskoj opservatoriji za ljudska prava, u sukobima je ubijeno najmanje 327 ljudi, uključujući desetine civila.
"Zaista je čudno da su snage sirijskog režima pružile tako mali otpor. Takođe, u pitanju može biti 'pospanost', zbog višegodišnjeg prekida vatre", nagađa Šterbenc. Između primirja u provinciji Idlib u martu 2020. i događaja od prošle nedelje, borbe na liniji fronta su uglavnom prestale, sa izuzetkom povremenih okršaja.
Ko je pobunjenička grupa HTSOsnovu pobunjeničke frakcije Hay'at Tahrir al-Sham čini Jabhat al-Nusra (Al Nusra Front), bivši ogranak zloglasne terorističke grupe Al Kaida, koja se prvo transformisala u Jabhat Hayat Al-Sham, ali u to vreme niko nije verovao u njeno odvajanje od Al Kaide. Zbog toga je naknadno transformisana u Hay'at Tahrir al-Sham, koji je aktivan u severozapadnoj sirijskoj provinciji Idlib, ujedinjenjem velike većine pobunjeničkih grupa (radikalnijih i umerenijih). Sadašnji komandant HTS-a, Abu Mohammad al-Julani, bio je emir sada ugašenog fronta Al Nusra pre nego što je prekinuo veze sa Al Kaidom 2016. godine. Američki Department of State naveo je Javalanija kao "specijalno označenog globalnog teroristu'' u maju 2013, a četiri godine kasnije ponudio je nagradu od 10 miliona dolara za informacije koje su dovele do njegovog hapšenja. |
Među najznačajnijim pristalicama Assadovog režima je Iran, koji je, prema Šterbencu, "veoma oslabljen i ranjiv", pa sledi logično pitanje može li priuštiti slanje elitnih jedinica u Siriju.
"S druge strane, doktrina o 'strateškoj dubini' je verovatno još uvek prisutna barem donekle u razmišljanju Teherana, ili postavljanje odbrambene linije daleko od iranskih granica", kaže Šterbenc, koji pominje iranske najave o pokretanju novih centrifuga za obogaćivanje uranijuma.
Kako se navodi u saopštenju sirijske vlade, iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi uverio je sirijskog lidera tokom posete Damasku da je Teheran spreman da podrži vladu u njenoj kontraofanzivi, preneo je Bloomberg.
Sirijski predsednik Bashar al-Assad i ruski predsednik Vladimir Putin / Bloomberg
Gde je Rusija u svemu tome
Rusija je takođe ozbiljan igrač u sirijskom sukobu na strani Assada, koja je 30. septembra 2015. godine, na zahtev režima, vojno intervenisala protiv sirijske opozicije i Islamske države. Intervencija je počela velikim vazdušnim napadima širom Sirije usmerenim na uporišta opozicije, koje Rusija nastavlja i danas.
Međutim, zbog rata u Ukrajini, Rusija je bila prinuđena da smanji broj svojih trupa u Siriji, odrekne se kontrole nad određenom teritorijom i smanji humanitarnu pomoć. "Čak je i Rusija, inače prvi saveznik režima u Damasku posle Irana, previše zauzeta ratom u Ukrajini", dodaje Šterbenc.
Ponovno ujedinjenje sa bivšim neprijateljima
"Teško je reći da li je zaista došlo do ponovnog rasplamsavanja građanskog rata u Siriji", upozorava Šterbenc. "Ako bi se to desilo, takođe je neizvesno kako bi postupile zemlje Zaliva."
Nedavno je Assadov režim uputio seriju poziva nekada neprijateljskim državama Zaliva i Turskoj, ukazujući na mogućnost pragmatičnog stava Damaska u vezi sa iranskom Osovinom otpora. Među tim potezima najupečatljiviji su bili proterivanje predstavnika Huta - dela iranske Osovine otpora iz Damaska i zatvaranje jemenske ambasade samo nekoliko dana nakon izbijanja rata u Gazi, objavio je u septembru New Lines Magazine.
Krajem januara, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) imenovali su ambasadora u Damasku nakon obnavljanja diplomatskih veza i ponovnog otvaranja ambasade u decembru 2018. Saudijska Arabija je već povukla niz pomirljivih poteza nakon toplog dočeka Assada na samitu Arapske lige u maju. Sada su sve zemlje Zaliva, osim Katara, obnovile diplomatske veze sa sirijskim režimom.
"Bilo bi donekle logično da zemlje Zaliva stanu na stranu sunitskih pobunjenika, ali ono što je verovatno važnije jeste da su se Saudijska Arabija i UAE približavali u poslednje dve godine sa Iranom i da kritikuju agresivnost Izraela prema Teheranu", navodi Šterbenc.
Smatra i da zvanični Rijad i Abu Dabi verovatno zbog toga neće pokušati da destabilizuju sirijski režim kao saveznika Irana, kao i zbog problema širenja kaptagona, koji je postao spas za bankrotirani Assadov režim.
Predsednik UAE Mohammed bin Zayed Al Nahyan / Samuel Corum/Sipa/Bloomberg
Turska senka
Jedan od najvećih pristalica sunitskih pobunjenika protiv režima je Turska. Ankara je postala ključni saveznik Slobodne sirijske armije i opozicionih političkih tela koja su našla utočište na njenoj teritoriji. Cilj Turske je bio da sruši Assadov režim i uspostavi prijateljsku vladu u Damasku. Međutim, pažnja Turske se pomerala tokom dugog sukoba.
Porast kurdskih boraca i kurdskog autonomnog regiona u severoistočnoj Siriji, poznatog kao Rojava, postao je glavna briga za Ankaru zbog njene velike kurdske manjine i separatističkih tendencija unutar njenih granica. Da bi sprečila jačanje kurdskog uticaja, izvela je nekoliko vojnih operacija za stvaranje "bezbednosnog pojasa" duž južne granice.
"Sirijski Kurdi, koji kontrolišu bukvalno svu teritoriju Sirije severoistočno od reke Eufrat, uključujući naftna polja, vrlo verovatno imaju sopstvenu računicu i neće se (bar zasad) pridružiti većim sirijskim sunitskim pobunjenicima", ističe Šterbenc. Napominje i da će situacija dosta zavisiti od političara SAD ili nove Trumpove administracije.
"Tokom svog prvog mandata, Donald Trump je želeo da povuče američke trupe iz severoistočne Sirije, koje u suštini štite sirijske Kurde. Ako Trump pokuša da udovolji proizraelskom lobiju u SAD, mogao bi da pojača antirežimsku akciju SAD, uključujući i Kurde. Ako stavi pritisak na Kinu u prvi plan, malo je verovatno da će eskalirati rat u Siriji, kako ne bi trošio energiju potrebnu da se takmiči sa Pekingom", dodaje.
Turska je, takođe, postala utočište za milione sirijskih izbeglica tokom rata, što je opteretilo njenu ekonomiju i unutrašnje političko stanje. U međuvremenu, nastojala je da održi uticaj u Siriji - održavajući prisustvo u regionu Idliba, gde je intervenisala da zaštiti pobunjenike i spreči napredovanje režimskih snaga.
"Prerano je suditi da li se građanski rat ponovo zahuktava", napominje Šterbenc. "Protiv toga govori i ekonomska slabost Turske, najvažnijeg saveznika grupe Hay'at Tahrir al-Sham, koja snabdeva strujom provinciju Idlib. Pošto je Turskoj takođe potrebna finansijska pomoć zalivskih država, moraće da uzme u obzir njihovu nevoljnost da dalje destabilizuju Bliski istok."
Međutim, spoljnopolitički stav Ankare sada teži tome da normalizuje odnose sa Damaskom, što je u skladu sa njenom širom politikom rešavanja sporova sa bivšim regionalnim rivalima. To je drastičan zaokret u njenoj spoljnoj politici.
Poslednjih meseci i sirijski i turski predsednik jasno su izrazili svoje želje za obnavljanjem odnosa, iako još nije postignut značajan napredak. U julu je turski predsednik Recep Tayyip Erdoğan pozvao svog sirijskog kolegu da poseti Tursku i popravi odnose. Assad se u avgustu obratio javnosti u sirijskom parlamentu, objašnjavajući svoje razloge za ponovno angažovanje u odnosima sa Turskom, uprkos njenoj vodećoj ulozi u naporima da se sruši njegov režim.
Bloomberg
Kakva je evropska strateška računica
Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani i njegov austrijski kolega Alexander Schallenberg letos su pozvali na promenu evropske strategije prema Siriji, posebno kada je reč o normalizaciji odnosa sa Assadovim režimom, preneo je DW.
Pridružilo im se još šest evropskih zemalja, među kojima je i Slovenija, koja se suočava sa pritiskom da preduzme mere protiv sve većeg priliva migranata u Evropu. Želja ovih zemalja da normalizuju odnose s Assadom zasniva se na olakšavanju povratka sirijskih izbeglica i smanjenju pritiska na Evropu.
"Evropa će verovatno učiniti sve da spreči nove talase izbeglica iz Sirije. U tom smislu može se očekivati da će pokušati da utiče na Tursku da ne podrži ofanzivu sirijskih sunitskih pobunjenika", kaže Šterbenc.
Lideri osam evropskih zemalja su u zajedničkom pismu predložili uspostavljanje pozicije izaslanika EU i Sirije, koji bi bio zadužen za ponovno uspostavljanje sirijskog ambasadora u Briselu i određivanje deset tzv. "bezbednih oblasti" pod kontrolom sirijske vlade, gde bi sirijski migranti u Evropi mogli da se vrate. EU će morati da pruži ekonomsku pomoć sirijskom režimu u određenoj meri kako bi mogao da obuzda talase izbeglica, a isto važi i za evropsku pomoć Turskoj, zaključuje Šterbenc.
.webp){kind=icon}
