Tvrda desnica u dve najveće države članice Evropske unije – Nemačkoj i Francuskoj – beleže rekordnu popularnost, ali u nastojanju da povećaju svoje šanse da dođu na vlast, lideri francuskog Nacionalnog okupljanja (RN) i Alternative za Nemačku (AfD) su se sukobili oko naizgled neočekivanog pitanja – saradnje sa nemačkim kancelarom Friedrichom Merzom i njegovim demohrišćanskim blokom (CDU-CSU).
To što je tridesetogodišnji lider RN-a Jordan Bardella najednom ublažio kritike na račun nemačke vlade, javno priželjkivao saradnju sa nemačkim demohrišćanima, a stavove AfD-a ocenio kao "nespojive sa našim principima", tumači se kao nastojanje ovog rastućeg političkog talenta francuske krajnje desnice da se približi evropskom politikom establišmentu i poruči francuskim biračima da ne moraju da se plaše njegovog eventualnog izbora za predsednika Francuske.
Međutim, ovaj preokret u Bardellinoj retorici, kao i njegov tajni sastanak sa nemačkim ambasadorom u Berlinu, izazvao je buru kritika i ljutnju oba kolidera AfD-a – Alice Weidel i Thina Chrupalle – stranke za koju Bardella kaže da "nije saveznik (RN-a) na evropskom nivou". Uprkos sukobu, stranke tvrde desnice ubedljivo vode u anketama i u Francuskoj i u Nemačkoj, pri čemu RN uživa podršku 38 odsto, a AfD 29 odsto podrške, tako da imaju najmanje sedam procentnih poena više od vladajućih centrističkih stranaka.
Tajni sastanak
Okidač za raspaljivanje sukoba na relaciji RN-AfD dogodio se pre dve nedelje kada je francuska novinska agencija AFP otkrila da se Bardella u februaru tajno sastao se sa nemačkim ambasadorom u Parizu Stephanom Steinleinom. Ambasada u Parizu je potvrdila da je održan sastanak, ali je odbila da ga komentariše.
Bloomberg
"Dužnost je diplomatske misije da održava kontakte sa svim političkim snagama u zemlji domaćinu", rekao je nemački diplomatski izvor, odbijajući da komentariše "kako se ovi kontakti uspostavljaju ili na kom se nivou odvijaju".
A da očigledno postoji obostrani interes za ovu vrstu susreta, svedoči činjenica da bi Bardella mogao da postane kandidat svoje stranke na predsedničkim izborima sledeće godine ukoliko Apelacioni sud u Parizu 7. jula ove godine potvrdi zabranu dugogodišnjoj de fakto liderki RN-a Marine Le Pen da se kandiduje za političku funkciju.
"Koliko ja znam, ovo je prvi put da se nemački ambasador sastao sa liderom ove stranke, iako je bilo prethodnih kontakata na nivou savetnika", istakao je Stefan Seidendorf, zamenik direktora Francusko-nemačkog instituta. "Ali bilo je vreme. Koja je svrha diplomate ako ne da se pripremi za takve scenarije?"
Nemački analitičari ističu da su očigledno evropske diplomate naučile lekcije nakon američkih predsedničkih izbora i kampanja 2016. i 2024. godine kada su bili poprilično zatečeni pobedom Donalda Trumpa. To je bilo očigledno i u Berlinu, gde se u nemačkom ministarstvu spoljnih poslova uopšte nisu pripremili za Trumpovu pobedu pa im je bilo potrebno mnogo vremena da uspostave kontakt sa Trumpovim desničarskim pokretom MAGA, budući da su na društvenim mrežama čak ismejavali pojedine izjave Trumpa i pojedinih kandidata bliskih pokretu MAGA.
"Platili su visoku cenu za to", rekao je za Le Monde Jacob Ross, ekspert za francusko-nemačke odnose pri Nemačkom savetu za spoljne odnose. "Richard Grenell, bivši ambasador SAD u Berlinu [2018-2020], bliski Trumpov saveznik, odmah im je zapretio odmazdom. Šta je time postignuto?"
Bloomberg
Prema oceni Rossa, mogućnost pobede RN-a se shvata "veoma ozbiljno u Berlinu" iako uvek postoji rizik da međunarodno interesovanje zapravo ide naruku RN-u, kojoj je stalo da birači to saznaju. U decembru 2025. godine, Bardellu i Le Pen primio je američki ambasador u Parizu Charles Kushner, a sredinom aprila ove godine i izraelski ambasador Joshua Zarka.
Nemački ambasador u Parizu se već sastao i sa drugim potencijalnim predsedničkim kandidatima, ali ne zvanično kao kandidatima – kao što su bivši premijer Edouard Phillipe ili Bruno Retailleau, kada je bio ministar unutrašnjih poslova. Doduše, zasad nije poznato da je bilo kontakta sa Jean-Lucom Melanchonom, liderom krajnje levice koji je već objavio da će biti predsednički kandidat.
S druge strane, zasad nema naznaka da je bilo kontakta između francuskog ambasadora u Nemačkoj i rukovodstva AfD.
"AfD je kao Nacionalni front Jean-Marie Le Pena 1984. godine: isti rasizam, isti antisemitizam", smatra Seidendorf.
Baredellina taktika pred izbore
Izgradnja veza sa Berlinom zahtevaće od Bardelle da prevaziđe tabu nemačkog političkog establišmenta o saradnji sa krajnjom desnicom. Naime, od kraja Drugog svetskog rata, vodeće stranke u zemlji su se složile da ne sarađuju sa strankama krajnje desnice u upravljanju ili donošenju zakona, nazivajući to protivpožarnim zidom.
I dok nemačke vladajuće stranke odbijaju saradnju sa AfD-om, preokret u Bardellinoj retorici nisu previše komentarisali.
"Ono što vidimo u Nemačkoj je transformacija RN-a u stranku koja traži legitimitet", rekao je jedan član Merzove vlade, koji je odbacio poređenja sa AfD-om. "RN je manje radikalna od AfD-a i ne pominje stalno nacizam."
Bloomberg
Iako je prošlog meseca izjavio da je EU "podređena nemačkim interesima" te da će ukloniti evropsku zastavu sa stepenica rezidencija predsednika i premijera ako bude izabran za predsednik Francuske, u nedavnom razgovoru za nemački dnevni list "Frankfurter Allgemeine Zeitung", francuski opozicionar se poprilično trudio da se prikaže umereniji u odnosu na antievropsku politiku AfD-a, ali i u odnosu na stranačku mentorku Marine Le Pen, koji važi za borca protiv establišmenta i izlazak Francuske iz evrozone.
"Mnogi stavovi AfD-a su nespojivi sa našim principima", rekao je Bardella za nemački list, dodajući da njegovoj stranci AfD "nije saveznik na evropskom nivou".
Ne samo što se distancirao od "ekstremne" retorike AfD-a u vezi sa istorijskom politikom i od "antievropskog krila" stranke, već je istakao da vidi "tačke konvergencije sa saveznim kancelarom Merzom" u oblastima kao što su migracija i ekonomska politika.
"Francuski predsednik je prijatelj saveznog kancelara i tako bi trebalo da ostane", rekao je on, dodajući da je spreman da sarađuje sa Merzom na pitanjima koja se kreću od pravila u zelenoj tranziciji, preko smanjenja evropske birokratije, do migracija. "Pored naših razlika u mišljenjima, francusko-nemački odnosi čine temelj Evrope. Oni su neophodni za obezbeđivanje nezavisnosti i strateške autonomije evropskih nacija."
U intervjuu za nemački dnevnik, Bardella je ponovo potvrdio svoj čvrst stav o migraciji, obećavajući da će uvesti "nacionalnu prednost" za socijalna davanja i predložiti referendum o migraciji kako bi se stroža pravila o migraciji unela u francuski ustav i učinila da ona "imaju prednost nad evropskim pravom". On je nagovestio svoju nadu da će formirati trougao moći sa Berlinom i Rimom, navodeći migracije kao pitanje o kome bi tri prestonice mogle imati zajednički cilj.
"Francuska i Nemačka, uz podršku Italije, mogu razmotriti nove oblike saradnje po ovom pitanju", rekao je Bardella, čiji saradnici navode da je njemu inspiracija italijanska premijerka Giorgia Meloni, koja se nakon godina na političkoj margini dolaskom na vlast predstavila kao umerenija figura, uspostavivši blisku saradnju sa kancelarom Merzom.
Bardella smatra da bi on sa Merzom i Meloni mogao da pogura EU u desnom smeru, a ide mu naruku to što za razliku od Le Pen važi za više orijentisanog ka slobodnom tržištu pa tako privlačniji za ekonomski konzervativne birače desnog centra, koji ne dele njen prkos prema EU i drugim evropskim centrima moći.
Jordan Bardella smatra da bi kao predsednik Francuske dobro sarađivao sa Friedrichom Merzom i Giorgiom Meloni
Bloomberg
"Kancelar Merz veoma pragmatično sarađuje sa vladom Giorgie Meloni", rekao je poslanik Evropskog parlamenta iz Nacionalnog okupljanja Fabrice Leggeri, jedne od vodećih ličnosti RN-a u Briselu, napominjući stalne tenzije između Berlina i Pariza pod francuskim predsednikom Emmanuelom Macronom.
I sekretar RN-a u Evropskom parlamentu i glavna osoba te stranke za evropske poslove Thibaut Francois ističe da Bardella "smatra Nemačku nezaobilaznim partnerom Francuske, stoga je dijalog neophodan".
"Postoji veoma jasna namera da se uspostavi odnos sa zemljama koje su važne, koje su ispred svih po broju stanovnika ili bogatstva i koje upravljaju stvarima na nivou EU“, rekao je Francois.
AfD uzvraća udarac
I dok Bardella sprovodi predizbornu taktiku da poruči biračima da može da upravlja odnosima sa francuskim partnerima u EU te da može da bude most između različitih desnih grupa u EU, kritike na račun kolega iz AfD-a izazvale erupciju besa u ovoj trenutnoj najpopularnijoj stranci u Nemačkoj. Doduše, Bardellin sukob sa AfD-om se kuva već neko vreme. On je 2024. godine pozdravio izbacivanje AfD-a iz posleničke grupe "Identitet i demokratija" u Evropskom parlamentu, što je podstaknuto time da je AfD-ov šef liste za EP Maximilian Krah dao izjavu u kojoj je sugerisao da nisu svi koji su služili u SS-u tokom Drugog svetskog rata automatski kriminalci.
Tino Chrupalla odbacuje tvrdnje da evropski desničari izbegavaju saradnju sa Alternativom za Nemačku
Bloomberg
Međutim, u intervjuu za "Neue Zuercher Zeitung" Krah ističe da je AfD izbačen iz grupe jer RN nije bila voljna da odstupi od "pretenzija na evropsko liderstvo". Prema njegovoj oceni, što se tiče fiskalne politike, Francuskoj je potreban "jeftin novac i nemačke garancije" i to je razlog zašto Bardella sada pokušava da se dodvori Merzu.
"Unutar AfD-a neki tvrde da se Amerikancima ne može verovati i da se, shodno tome, mora uspostaviti evropski stub moći. Ali Bardella je zalupio vrata", smatra Krah, koji misli da će Nemačka uvek ostati u bezbednosnom savezu sa SAD, "šta god da se desi" te da "stari san" o stvaranju zajedničkog saveza sa Francuskom protiv SAD "nikada ne može postati stvarnost". "Svako ko se danas još uvek drži takvih ideja pati od antiameričkog kompleksa koji je veoma dubok."
Kolider AfD-a Chupalla odbacuje tvrdnje da evropske desničarske stranke ne žele da sarađuju sa AfD-om.
"Smatram da je mešanje stranih političkih stranaka u dešavanja u našoj zemlji veoma problematično", rekao je on za nemački TV kanal Welt, tvrdeći da AfD održava "dobre kontakte u Italiji – a takođe i u Francuskoj, pa čak i sa samim Nacionalnim okupljanjem", efikasno sarađujući na glasanjima o zakonodavstvu u Briselu.
Što se tiče Bardelle, Chrupalla mu je predložio da bi trebalo da se "prvo fokusira na to da postane predsednik – da se koncentriše na taj cilj – umesto da se baca pred noge Friedricha Merza".
.webp){kind=icon}
