Trumpove carine ugrožavaju vredne berzanske akcije

 

Priprema za turbulenciju

Čak se i neki od najvećih trgovaca sa Wall Streeta spremaju za turbulenciju, jer carine počinju da nanose štetu profitima kompanija. Jedan od njih je Mike Wilson,  glavni strateg Morgan Stanleyja za američke akcije, koji je prešao put od poznatog medveda do bika nakon rasprodaje tržišta ranije ove godine.

Wilson je optimističan u pogledu akcija u narednih 12 meseci i ne vidi rizik za pravi medveđi pad, on smatra da bi kratkoročni korporativni rezultati mogli da budu gori nego inače, kao i da izazovu probleme na tržištu. "Postoji rizik da će marže malo pasti u trećem kvartalu, korekcija bi išla od pet do 10 odsto", rekao je.

Bloomberg

Iako je još rano za najnovije kvartalne rezultate, gomilaju se pokazatelji da su carine, koje su već na snazi, ostvarile negativan uticaj. Kompanije podležu višestrukim širokim porezima, uključujući 10 odsto na robu iz većine zemalja i dodatnih 20 odsto na uvoz iz Kine.

Kompanija General Mills Inc. je prošlog meseca predvidela rast cena robe za jedan do dva odsto, što će pokušati da izbegnu ili umanje zamenom pojedinih sastojaka za proizvode. Tommy Bahama, vlasnik kompanije Oxford Industries Inc, očekuje da će manje profitirati ove godine, jer će njegovi troškovi poslovanja zbog carina porasti dodatnih 40 miliona dolara. Fedex Corp. upozorava da je njihova zarada u prvom kvartalu bila neočekivano niža, jer je njihovo poslovanje pod pritiskom zbog trgovinskog rata. Između ostalog, u taj rat je uhvaćena vredna trgovinska razmena Amerike i Kine. 

Nekoliko kompanija sa Wall Streeta ove nedelje objavljuje poslovne rezultate. General Motors je pogođen carinama na automobilsku industriju, dok će izveštaj Capital One Financial Corp. pokazati kako su carine uticale na američke potrošače. 

Kada je u pitanju makroekonomija, carine se već pojavljuju u ekonomskim izveštajima, i to u delovima ispisanim sitnim slovima. Podaci o inflaciji u Americi pokazuju da se rast potrošačkih cena ubrzao u junu. To se naročito vidi po cenama nameštaja i odeće, koje ukazuju da kompanije počinju da prenose troškove na potrošače. Pinder iz HSBC-ja očekuje da će maloprodaja oslabiti kasnije tokom godine, usled rasta cena kada kompanije potroše zalihe robe, koju su nagomilale uoči uvođenja carina.                        

Tokom predizborne kampanje, a potom i nakon početka svog mandata, američki predsednik Donald Trump kritikovao je prvog čoveka Federalnih rezervi, Jeroma Powella, nezadovoljan monetarnom politikom te institucije. Uprkos višemesečnom usporavanju inflacije u Sjedinjenim Državama, od Federalnih rezervi nije došla nijedna korekcija kamatnih stopa - što predsednik vidi kao prepreku svojim ekonomskim i poslovnim planovima za Ameriku. Trump nije ni prvi ni poslednji predsednik koji je kritikovao prvog čoveka Feda, ali mogao bi postati prvi koji će ga smeniti. O implikacijama takvih poteza za TV Bloomberg Adria govorio je Branimir Jovanović, ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije. "Cela priča je svakako negativna. Glavna tema u monetarnoj politici u poslednjih 30 godina, a možda i više, bila je nezavisonst centralnih banaka. Zašto Trump ovo radi? Mislim da tu postoiji jedan drugi motiv - on želi da pokaže da je on glavni, da nisu više finansijska tržišta glavna, da nisu milijarderi glavni, Wall street, nego on", rekao je Jovanović, navodeći da je poruka smene Elona Muska bila da se opovrgnu tvrdnje da Musk ima Trumpa u šaci i da se pokaže da je Trump, ipak, iznad njega. "Trump želi da poruči da Amerika kao država nije u rukama finansijskog sektora, banaka, milijardera, već da je kontrola u njegovim rukama. Takva poruka nije nužno negativna, jedino je negativno da se predsednik bilo koje države meša u nezavisnost monetarne politike, centralne banke", kaže Jovanović. Takođe napominje kako ne veruje da će posledice Trumpovih poteza po globalnu privredu biti toliko negativne kako neki smatraju, budući da nije prvi put da predsednici država menjaju centralne bankare. "Turska je to uradila 10 puta u poslednjih pet godina. U Evropskoj uniji, Mađarska je menjala guvernera, tako da ovo nije presedan."

  

Sporiji rast

Zbog carina se očekuje usporavanje privrednog rasta Amerike za oko 1,6 odsto u naredne dve do tri godine, procenjuje Bloomberg Economics. Potrošačke cene će na kraju biti veće za 0,9 odsto, kažu ekonomisti. Svako dalje povećanje, pa čak i stabilizacija inflacije, moglo bi da uništi nade investitora koji se uzdaju u smanjenje kamatnih stopa kasnije tokom godine. 

Naravno, nisu svi veliki investitori uznemireni. Mnogi na Wall Streetu smatraju da bi akcije mogle da ostanu na visokom nivou. Pad kamatnih stopa, niska nezaposlenost i povećana korporativna profitabilnost opravdavaju vrtoglavo visoke procene, kažu iz Goldman Sachsa. Osim toga, Trump je ranije ovog meseca potpisao novi zakon o porezima i potrošnji kojim je uvedeno nekoliko poreskih odbitaka za preduzeća. Upravo taj zakon je zaslužan za rast S&P500 od pet do sedam odsto, prema rečima Wilsona iz Morgan Stenleyja. 

 

Bloomberg

Investitori su "ušli u ovu godinu sa očekivanjem da će Trumpova administracija uvesti nove mere štednje", kaže Nathan Sonnenberg, glavni investicioni strateg Pitcairna. "Zakon o potrošnji imao je stimulativan efekat", kaže.

Ipak, nepredvidivost američkog predsednika navodi analitičare da procene zapisuju grafitnom olovkom, a ne hemijskom. Iako je Trump odustao od najagresivnijih carinskih pretnji, i dalje postoji rizik da će carine porasti do 1. avgusta.

Indonezija je suočena sa carinama od 19 odsto i to nakon postizanja trgovinskog sporazuma sa Amerikom. Trump je najavio carine od 20 odsto na uvoz robe iz Vijetnama, a pregovori su još uvek u toku. "Pogrešno je zanemariti carine i krenuti dalje", rekao je za Bloomberg TV Bhanu Baweja, glavni strateg UBS-a. "Carine će se osetiti na tržištu kada, kroz rast inflacije, počnu da pogađaju raspoloživi dohodak", dodao je. 

 

--- Dopunjeno izjavama Branimira Jovanovića za TV Bloomberg Adria.