Novi papa preuzima Sveti presto sa finansijskim gubicima

Na početku konklava i izbora novog katoličkog poglavara, predmet rasprava postale su i vatikanske finansije i plate verskih funkcionera. Prema izveštavanju italijanskih medija, plata kardinala koji su živeli u Vatikanu iznosila je između 5.000 i 6.000 evra mesečno. Na ovaj prihod imali su pravo kardinali koji su radili u vatikanskim institucijama, kao što su Kongregacija za evangelizaciju naroda, Kongregacija za doktrinu vere itd.

Nakon izbora pape Franje (2013) mnogo toga se promenilo. Pokojni papa uveo je smanjenje plata za mnoge vatikanske službenike, uključujući kardinale. Ako je prosečna plata vatikanskih kardinala pre početka pandemije kovida 19 iznosila 5.500 evra, nakon pandemije uveden je rez od 10 odsto, što znači da su kardinali primali "samo" oko 4.950 evra mesečno.

Izgubljeni milioni Svete stolice

"Da li je novi papa Lav XIV nasledio finansijsku katastrofu?" - pitaju se sada italijanski mediji, jer nije tajna da se Sveta stolica već neko vreme bori sa finansijskim gubicima. Godine 2022, jezuit Juan Antonio Guerrero Alves, tadašnji prefekt Sekretarijata za ekonomiju, izjavio je da je vatikanski budžet zabeležio deficit od 33 miliona, a nakon pandemije, 2021. godine, izveštavali su čak o gubicima u vrednosti od 42 miliona evra.

Bloomberg Mercury

Finansijski problemi Svete stolice pripisuju se, pre svega, visokim troškovima održavanja i obezbeđivanja svih dragocenih vatikanskih umetničkih dela, crkvenih objekata i istorijskih zgrada. Zameraju mu i nedostatak transparentnosti i loše finansijsko upravljanje pre dolaska pape Franje. Vatikan je finansijski prilično zavistan i od prikupljanja sredstava i donacija, koje se smanjuju. Pored toga, navodno je pretrpeo gubitke zbog loših i rizičnih investicija.

Da bi poboljšao stabilnost finansijskog poslovanja, papa Franja je od svog izbora 2013. godine sprovodio brojne finansijske reforme. Pored smanjenja plata službenicima i vatikanskim funkcionerima, zalagao se za ukidanje nepotrebnih investicija u nekretnine, obnovu vatikanske banke, povećanje transparentnosti finansijskih izveštaja i podsticanje odgovornog upravljanja finansijskim resursima.

Pod pontifikatom pokojnog pape uvedene su i druge mere za smanjenje troškova u Vatikanu, uključujući smanjenje bonusa i ostalih naknada. Još u novembru 2024. vatikanski Sekretarijat za ekonomiju naložio je restrikcije na dotadašnje beneficije, što je u praksi značilo smanjenje mesečnih prihoda vatikanskih službenika za nekoliko stotina evra.

Pogodnosti službe među zidovima Vatikana

Kakvu će politiku sada slediti novi papa i kako će se uhvatiti ukoštac sa finansijskim izazovima? Nagađa se i o visini plate (ako će je primati), jer je, kako izveštava italijanski Vanity Fair, imenovanjem za papu izgubio i platu koju je primao kao kardinal - približno 60.000 evra godišnje kao prefekt vatikanskog dikasterija.

Il Giornale izveštava da je Jozeph Ratzinger, papa Benedikt XVI, primao mesečnu platu od 2.500 evra, dok se njegov naslednik, papa Franja, odrekao plate i time naglasio svoju rešenost za transformaciju crkve. Uloga svetog oca se, inače, tumači kao duhovna i pastirska služba, a ne kao zaposlenje za koje bi primao uobičajenu platu. Za sve papine potrebe - hranu, smeštaj, zdravstvenu negu - brine Vatikan. Takođe pokriva troškove papinih putovanja i njegove bezbednosti. Prema podacima Il Giornalea, ukupni godišnji troškovi iznose oko 14 miliona evra.

Depositphotos

Uprkos nastojanjima za skromnošću, Vatikan ostaje profitabilan brend. Nije reč samo o donacijama vernika, već i o sistematskoj monetizaciji papine ličnosti. Od poštanskih markica i brojanica do komemorativnih novčića i verskih artefakata - sve to stvara značajan komercijalni tok. I papine knjige redovno dostižu visoke tiraže, a simboličan primer ostaje i dvostruki CD sa brojanicama na kojem je zabeležena molitva pape Jovana Pavla II (na latinskom, sa govornom sinhronizacijom za strana tržišta), izdat 1994. godine. U Španiji je u samo dva meseca prodato 60.000 primeraka. Koliki deo prihoda sve to zapravo donosi Vatikanu, ostaje nepoznato.

Novi papa prvi put pred novinarima: 'Razoružajmo reči, da bismo razoružali svet' U svojoj prvoj javnoj izjavi nakon izbora, novi papa Lav XIV obratio se medijima i poslao jasnu poruku o svojoj viziji papske misije - komunikacija treba da postane oruđe mira, a ne razdora. Citirao je svog prethodnika, papu Franju, i njegov poslednji govor povodom svetskog dana društvenih komunikacija, u kojem je pokojni papa pozvao na "razoružavanje komunikacije" i čišćenje medijskog prostora od mržnje, fanatizma i agresivnosti. Novi poglavar katoličke crkve, Lav XIV, dodao je da je svet potrebna komunikaciju koja ume da sluša i da glas onima koji ga nemaju. Na prvoj konferenciji za štampu, novi papa stavio je jasno do znanja i da namerava da sledi viziju pape Franje, ali sa sopstvenim pristupom i naglaskom na inkluzivnoj i miroljubivoj komunikaciji. Izrazio je zabrinutost zbog trenutnih svetskih konflikata, a u telefonskom razgovoru sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim izrazio je podršku Ukrajini i pozvao na traženje mirnih rešenja.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar