Nedelja za nama počela je kao u vicu: Amerikanci su objavili da ne isključuju mogućnost da su mete koje su oborili na nebu poslali vanzemaljci. Okej, u stvarnosti nije bilo tako dramatično, ali svako komešanje odnosa između dve supersile izaziva pažnju cele planete, pa makar se desilo i pred početak druge četvrtine „Super Bowla“, što je otprilike crveno slovo za većinu ljudi preko Atlantika.
Da nedelja ne bude dosadna, pobrinule su se tehnološke kompanije, podaci o inflaciji u SAD, stanju evropske privrede, kao i Francuzi koji neće u penziju posle 62.
Ali krenimo redom.
Yahoo je najavio 1.000 otkaza / Bloomberg
Nove najave otpuštanja nisu zaobišle ni ovu sedmicu. Nogu je povukao Yahoo, koji je obavestio javnost da ukida 12 odsto radne snage, ili oko 1.000 ljudi, što je tek prva runda rezova u okviru većeg plana za restrukturiranje njihovog odeljenja za oglase usred talasa otpuštanja u industriji. Microsoft je takođe obznanio da je u okviru plana za otpuštanje 10.000 radnika, najavljenog prošlog meseca, ukinuo poslove u jedinicama među kojima su ona za Surface uređaje, HoloLens mešovitu stvarnost i Xbox. Usledio je sličan scenario za teškaša u automobilskoj industriji. Ford ukida oko 3.800 radnih mesta širom Evrope. Ipak, da nije sve tako crno, bar u sektoru maloprodaje, pokazala je kompanija Inditex, vlasnik lanca trgovina odećom Zara, koja je postigla dogovor o povećanju plata u svojim španskim trgovinama u proseku za 20 odsto.
A da Srbiji nedostaje radnika, i to ne samo u maloprodaji, jasno je i vrapcima na grani. Ono što je, ipak, iznenađenje, jeste da uvoznici radne snage ne prolaze baš jeftinije, već je uvoz neminovnost za određene esnafe u kojima radnika jednostavno nema ni za lek. Ipak, pitanje je da li će i potrajati, s obzirom na to da analitički tim Bloomberg Adrije prognozira da se trgovinama i ne piše baš najbolje jer toksični talas maloprodaje polako guši i ovu granu privrede, koja je dugo odolevala da podlegne visokom rastu cena. Takođe, ove nedelje smo saznali da u Srbiji postoji firma koja isplaćuje čak 14 plata, kao i da je za nešto više od godine radnicima ovih dana povećala plate četvrti put. Povećale su se i cene polovnjaka, i to za četvrtinu, ali i pored toga, kupci ne planiraju da ih plate skuplje.
U skraćenoj radnoj nedelji u Srbiji, a uoči objave inflacije za prvi ovogodišnji mesec u ponedeljak, dobili smo uveravanja iz centralne banke da bi rast potrošačkih cena, koji je u decembru dostigao 15,1 odsto, mogao da se vrati na željeni nivo ranije nego što se očekivalo pre tri meseca. Uz to, NBS se pohvalila i rekordnim deviznim rezervama. S druge strane, pojedini stručnjaci ne očekuju da bi NBS mogla uskoro da napravi zaokret u monetarnoj politici, o čemu je za Bloomberg Adria TV govorio profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić.
Novi makroekonomski podaci pokazuju da je Evropska unija za dlaku izbegla recesiju, što je podgrejalo nade da će crni scenario kojeg su se u Briselu pribojavali moći da se izbegne. Međutim, iako inflacija u evrozoni usporava, nešto iznad cilja Evropske centralne banke (ECB) od dva odsto mogla bi da ostane sve do 2025. godine, procenjuju ekonomisti koje je anketirao Bloomberg.
Potrošačke cene u SAD, s druge strane, dodatno testiraju Federalne rezerve jer beleže nagli rast i oslikavaju uporne inflatorne pritiske zbog kojih bi centralna monetarna vlast te zemlje mogla da pribegne povećenju kamatnih stopa većem od očekivanog. Za to vreme, analitičari pokušavaju da odgonetnu da li će signali sa tržišta dovesti do tvrdog ili mekog sletanja, ili čak do kotrljajuće recesije.
Federalne rezerve pod dodatnim pritiskom / Bloomberg Mercury
Da je sve intenzivnija borba za prevlast na srpskom nebu, saznali smo ove nedelje. Postalo je previše očigledno da se Air Serbia i Wizz Air sve više preklapaju po destinacijama ka kojima lete iz Beograda. To je delimično prouzrokovano željom nacionalnog avio-prevoznika da potisne Wizz Air na nizu ruta iz glavnog grada Srbije. O tom saznanju od izvora Bloomberg Adrije upoznatim sa planovima kompanije Air Serbia, pisali smo ove nedelje na našim stranicama.
Istovremeno, u Srbiji je siva ekonomija smanjena, ali i pored toga, najuporniji prekršaj poslodavaca ostaje koverta sa platom. Udeo sive ekonomije među registrovanom privredom u Srbiji u proteklih pet godina smanjen je sa 14,9 odsto na 11,7 odsto BDP-a. Drugim rečima, preduzeća "obrnu" 6,5 milijardi evra godišnje zahvaljujući neprijavljivanju zaposlenih, isplati dela plata na ruke i skrivanju profita. Iako je ukupan udeo sive ekonomije smanjen, procentualno je sada veći udeo koji se odnosi na neprijavljene zarade (sa 61,3 na 63,6 odsto) u odnosu na 2017. godinu. Od 100 dinara koje firme zarade u sivoj zoni, 64 steknu na taj način, a 36 dinara od neprijavljivanja profita.
Održiv penzijski sistem i zadovoljni građani prava je kvadratura kruga koju mnoge zemlje sveta još nisu postigle. U Francuskoj se nastavljaju otpori penzijskoj reformi, koja predviđa povećanje cenzusa za penzionisanje. Ono što ostatku sveta nije jasno jeste zašto se Francuzi bune kada je granica za penzionisanje u toj zemlji jedna od najnižih u Evropi.
Ono što je sigurno je da proizvodnja organske hrane može biti dobar izbor za one koji bi u Srbiji da spoje lepo sa korisnim - beg iz grada uz profitabilan biznis. Nešto kao penzija!
.webp){kind=icon}
