.webp){kind=icon}
Narodna banka Srbije (NBS) nedavno je podigla referentnu kamatnu stopu po 11. put, na 5,5 odsto, a prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimira Lukića, većina centralnih banaka iz zemalja Istočne Evrope (sa kojima se mi poredimo) ima i više referentne stope od NBS. Imajući u vidu to, ali i najave iz američkih Federalnih rezervi i Evropske centralne banke, on ne očekuje da ćemo u skorije vreme svedočiti zaokretu u monetarnoj politici naše zemlje.
Gostujući na Bloomberg Adria TV, profesor je istakao da normalan oblik krive prinosa državnih obveznica podrazumeva da su prinosi na duže rokove dospeća viši od onih na kraće rokove, ali da to sada nije slučaj.
Oblik krive prinosa je takav da je ona horizontalizovana ili inverzna. Kada je horizontalizovana, to znači da nema velikih razlika u stopama prinosa na različite rokove, što nas obično upućuje na to da ne vidimo trenutak slamanja inflacije u nekom skorijem periodu, kazao je. S druge strane, u evrozoni i Sjedinjenim Američkim Državama možemo primetiti da je kriva prinosa inverzna, to jest da su prinosi na kraće rokove viši od prinosa na one duže.
Opširnije
Krediti sve skuplji, euribor prešao tri odsto prvi put od 2008.
Šestomesečni euribor bio je na 3,009 odsto u četvrtak.
02.02.2023
Bloomberg: Sumornije prognoze za BDP i inflaciju Srbije
Projekcije rasta BDP u 2022. i 2023. u poslednjoj anketi smanjene sa tri odsto na 2,3 odsto i 1,8 odsto.
28.01.2023
NBS uključila i malinare u moratorijum na kredite
Može se odložiti uplaćivanje obaveza osim ugovorene kamate na period od šest do 12 meseci.
24.01.2023
Najveći pritisak na prinose u Srbiji stvaraće makroekonomska kretanja i stabilnost javnih finansija, rekao je Lukić. "Prvi parametar nam opisuje zdravlje ekonomije, a drugi koliko je vlada, to jest fiskalna politika, umešna u hvatanje ukoštac sa tekućim izazovima."
Opširnije o ovoj temi u videu.
