text size
U vreme kada obe američke političke stranke predstavljaju onu drugu kao pretnju budućnosti zemlje, obe istovremeno ignorišu jednu od najozbiljnijih pretnji od svih: izuzetno nizak nivo postignuća učenika.
Jedino što je gore od toga da se učenici ne nauče osnovnim veštinama jeste to da se uopšte ne zna koliko su njihovi rezultati na testovima zaista loši, jer to garantuje da se ništa neće promeniti. Upravo u tom pravcu zemlja ide ukoliko Bela kuća nastavi sa naporima da smanji istraživački i statistički sektor Ministarstva obrazovanja.
Nakon decenija postepenog napretka, zahvaljujući zajedničkim naporima obe političke stranke da unaprede javne škole, rezultati na testovima dostigli su se ustalili tokom 2010-ih, kada su se obe strane povukle iz bavljenja ovim pitanjem. Posle pandemije, rezultati drastično pali. Gotovo pet godina kasnije, oni su i dalje poražavajući. Nedostatak političke pažnje ovom problemu predstavlja sramotu, ali su barem podaci dostupni svima. To bi uskoro moglo da se promeni.
Među velikim brojem izvršnih naredbi izdatih prošle godine našla se i direktiva da se Ministarstvo obrazovanja zatvori "u najvećoj mogućoj meri koja je primerena i dozvoljena zakonom". Polovina zaposlenih u toj agenciji dobila je otkaz, uključujući gotovo 90 odsto zaposlenih u Institutu za obrazovne nauke.
Institut je 2002. godine osnovao predsednik George W. Bush kao deo šireg napora da se poveća odgovornost u obrazovanju. Cilj je bio stvaranje nezavisnog, naučno utemeljenog centra za istraživanje obrazovanja, po uzoru na Nacionalne institute za zdravlje.
Teško je preceniti značaj ove kancelarije za obrazovnu politiku. Ona izrađuje procenu koju je naložio Kongres, poznatu kao Nation’s Report Card ili NAEP (National Assessment of Educational Progress), koja predstavlja osnov za merenje uspeha učenika u savladavanju osnovnih znanja i veština, kao i za procenu da li napreduju ili nazaduju u odnosu na prethodne godine.
Administracija je retorički branila NAEP, ali ne i operativno. Otkazi su doveli do toga da pododeljenje odgovorno za ovaj izveštaj sada ima samo nekolicinu zaposlenih. Prema rečima jednog bivšeg visokog zvaničnika, centar "jedva funkcioniše", a postoje i zabrinutosti da je prikupljanje podataka iz saveznih država, koje je apsolutno ključno za izradu pouzdanih nacionalnih rezultata, narušeno.
Slabljenje ove kancelarije ne može biti kontraproduktivnije. Funkcionalan savezni centar za podatke i istraživanja neophodan je kako bi savezne države mogle da utvrde šta funkcioniše i da mere međusobne rezultate. Kako države mogu da se nadaju da će ponoviti velika poboljšanja Misisipija u rezultatima čitanja bez smernica najvišeg kvaliteta za nastavnike?
Političari to nazivaju "čudom Misisipija". Ali nije božanska intervencija dovela do te transformacije. To su bile reforme zasnovane na podacima. Bez podataka nema reformi. Bez reformi nema napretka učenika. Bez napretka učenika nema ni poboljšanja njihovih izgleda za karijeru niti nade da će se smanjiti rasne i etničke nejednakosti u širokom spektru pokazatelja.
Funkcionalan savezni centar za podatke i istraživanja potreban je i kako bi obrazovni zvaničnici mogli da prepoznaju zabrinjavajuće trendove i uvedu odgovarajuće mere, ali i kako bi roditelji mogli da pozovu izabrane zvaničnike na odgovornost.
Pouzdani podaci bili su od ključnog značaja za naše napore da transformišemo javne škole u Njujorku. Bez njih ne bismo uspeli da povećamo stopu diplomiranja za 42 odsto, da smanjimo razlike u obrazovnim rezultatima između rasnih i etničkih grupa za četvrtinu, niti da od situacije u kojoj nismo imali nijednu od 25 najuspešnijih škola u državi dođemo do toga da ih imamo 22.
Bela kuća je u pravu kada kaže da Institut za obrazovne nauke može biti unapređen. Njegovi procesi prikupljanja podataka, dodele grantova, stručne recenzije i testiranja zastareli su. Njegove statistike je teško tumačiti. Mnogi od sada ukinutih ugovora bili su skupi i neefikasni. I njegova istraživačka biblioteka je nezgrapna.
Sve te oblasti zrele su za reformu, a Bela kuća je, u svoju korist, naručila nezavisnu reviziju IES-a koja je pozvala na veliki napor modernizacije podataka. Međutim, bez ozbiljne i dobro finansirane posvećenosti administracije, malo je verovatno da će preporuke iz te revizije biti sprovedene.
Institut već više od dve godine nema stalnog direktora, sada ima svega dvadesetak zaposlenih, a kao i druge ključne funkcije Ministarstva obrazovanja, vrlo je moguće da će biti premešten u drugi deo savezne vlade. Nemoguće je ostvariti velike stvari kada nema rukovodstva, a zaposleni su usmereni na sopstveni opstanak.
Sklonost Bele kuće ka radikalnim promenama završiće se neuspehom ukoliko ne bude praćena posvećenošću teškom poslu sprovođenja reformi. Dopuštanje da istraživanja i statistika u međuvremenu propadnu predstavljalo bi ozbiljnu grešku koja će naneti štetu učenicima i budućnosti američke ekonomije.
Roditelji su s pravom nezadovoljni stanjem obrazovanja, ali će do promena doći tek kada birači budu pozivali izabrane zvaničnike na odgovornost za ostvareni napredak, a to nije moguće bez pouzdanih podataka.
.webp){kind=icon}
