Putin i Trump razgovarali o Ukrajini i Iranu pred samit NATO-a

Ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik SAD Donald Trump razgovarali su u subotu telefonom o Ukrajini i predstojećem samitu NATO-a u Turskoj.

Putin je tokom razgovora, koji je trajao 85 minuta, čestitao Trumpu 250. godišnjicu američke nezavisnosti, saopštio je pomoćnik ruskog predsednika za spoljnu politiku Jurij Ušakov u audio-poruci novinarima.

 

"Predsednici su se, prirodno, dotakli teme rešavanja ukrajinskog pitanja, takođe i u svetlu Trumpovog predstojećeg učešća na samitu NATO-a u Turskoj 7. i 8. jula", rekao je Ušakov. "Američki predsednik je ponovo potvrdio spremnost da doprinese brzom okončanju neprijateljstava i pronalaženju rešenja za prevazilaženje krize."

Ušakov je rekao da će američki izaslanici Steve Witkoff i Jared Kushner nastaviti napore u posredovanju ne bi li se pronašlo rešenja i da su spremni da otputuju u Moskvu kada to bude odgovaralo. "Ruska strana je naglasila da daje prednost političkom i diplomatskom rešavanju sukoba, uz uvažavanje suštinskih ruskih stavova", rekao je on.

Putin je tokom razgovora upoznao Trumpa sa trenutnom situacijom na frontu, a dvojica predsednika su "istakla značaj održavanja kontakata, uključujući o vojno-političkim i ekonomskim pitanjima", rekao je Ušakov.

Oni su razgovarali i o situaciji u vezi sa Iranom, rekao je pomoćnika ruskog predsednika.

Trump će se pridružiti liderima članica NATO-a na samitu u Turskoj, koji počinje u utorak. Američki predsednik insistira da ostale članice Alijanse preuzmu veći deo finansijskog tereta odbrane Evrope, dok je istovremeno naložio Pentagonu da smanji broj američkih vojnika na kontinentu, što je potez koji je iznenadio saveznike. Trump je naložio Pentagonu i da umanji obim vojne podrške koju bi Vašington mogao da pruži u slučaju krize.

                      

Glavni politički događaj ove sedmice biće samit NATO saveza u Ankari, koji se održava u trenutku pojačanih tenzija unutar vojnog saveza. U fokusu će biti ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku, spor oko Grenlanda, ali i pitanje izdvajanja članica za odbranu. O tome kakve poruke se očekuju sa samita i šta on znači za budućnost Alijanse, razgovaramo sa Oliverom Crookom. Na pitanje šta trenutni geopolitički kontekst znači za odnose unutar NATO-a i njegovu budućnost, Crook kaže da je ovo jedan od najznačajnijih trenutaka za savez, ali i za spoljnu politiku predsednika Donalda Trampa. "Pre godinu dana, na samitu u Holandiji, svih 32 članice NATO-a obavezale su se da će za odbranu izdvajati pet odsto bruto domaćeg proizvoda, što je predstavljalo veliku političku pobedu za predsednika Donalda Trampa. Međutim, u proteklih godinu dana dogodio se niz događaja koji su dodatno opteretili odnose među saveznicima. Trampove ideje o preuzimanju Grenlanda, rat sa Iranom i odbijanje mnogih evropskih država da se uključe u američku vojnu akciju doveli su do ozbiljnih nesuglasica unutar Alijanse. Pojedine zemlje nisu dozvolile ni korišćenje svojih vojnih baza za američke operacije, što je dodatno produbilo razlike među partnerima", objašnjava Crook. Crook ističe da su političke tenzije dodatno pojačane pogoršanjem odnosa između evropskih lidera i predsednika Sjedinjenih Država. "Videli smo ozbiljno pogoršanje odnosa između nemačkog kancelara Friedricha Merza i Donalda Trumpa, nakon što je Merc izjavio da je Tramp bio ponižen u Iranu, na šta je američki predsednik odgovorio pretnjom da će povući američke trupe iz Nemačke. Istovremeno, nastavljene su i nesuglasice između italijanske premijerke Đorđe Meloni i Donalda Trumpa. Upravo u takvoj političkoj atmosferi održava se samit u Ankari. Evropski lideri žele da pokažu da su ispunili Trampov zahtev za većim izdvajanjima za odbranu i da potvrde da ostaju pouzdani saveznici. Njihov cilj je da osiguraju da Sjedinjene Države ostanu čvrsto posvećene članu 5 NATO ugovora, odnosno principu kolektivne odbrane, koji predstavlja osnovu saveza. Upravo pitanje da li će Donald Trump ostati privržen toj obavezi danas predstavlja najveću zabrinutost evropskih članica NATO-a", zaključuje Crook.

  

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će nastavak podrške odbrani Ukrajine biti jedna od glavnih tema skupa u Ankari, nakon što je Rusija u četvrtak izvela jedan od najintenzivnijih vazdušnih napada na Kijev od početka godine, u kome je u ukrajinskoj prestonici poginulo 30 ljudi. Ruske snage gađale su i Harkov, Sumi, Dnjepropetrovsk, Zaporožje i Čerkasi.

 

Bloomberg

U međuvremenu, Ukrajina je proširila domet i intenzitet napada dronovima i raketama na teritoriji Rusije, što je od početka godine izazvalo uzbune u gotovo polovini regiona najveće zemlje na svetu. Kijev je takođe pojačao napade na ruske rafinerije nafte, što je dovelo do obustava rada u tim postrojenjima i izazvalo nestašice benzina.

Trump i Putin su u junu imali, kako je to Ušakov opisao, "prijateljski i otvoren" razgovor povodom 80. rođendana američkog predsednika. Nakon tog poziva, Ušakov je takođe rekao da su Witkoff i Kushner, Trumpov zet, planirali da uskoro ponovo otputuju u Rusiju, ne navodeći detalje.

Pregovori uz posredovanje SAD o okončanju Putinove invazije na Ukrajinu, koja je sada već ušla u petu godinu, zapali su u ćorsokak zbog rata u Iranu.

Putin je u petak uveče izjavio da su ruske snage preuzele kontrolu nad Kostiantinivkom, strateškim logističkim centrom u utvrđenom istočnom regionu Donjeck u Ukrajini.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbacio je tu tvrdnju kao netačnu, nazvavši je u objavi na platformi X "još jednom ruskom laži za pravljenje neke vrste vesti". On je naveo da je grad, koji je žestoko bombardovan, i dalje pod ukrajinskom kontrolom.

- Ažurirano u tekstu.