Trump protiv Harris: kakvo jutro čeka Amerikance

Trka za predsednika Sjedinjenih Država u utorak dostiže vrhunac, kada Amerikanci izlaze na izbore. Obično se pobednik izbora zna posle šest sati izjutra po srednjeevropskom vremenu u sredu, kada se zatvaraju birališta na krajnjem zapadu Sjedinjenih Država.

S obzirom na tesnu trku između kandidata Donalda Trumpa i Kamale Harris, treba naglasiti i da možda nećemo saznati ko će se useliti u Belu kuću u sredu ujutru. Primera radi, George W. Bush je 2000. zvanično proglašen za pobednika tek 12. decembra, posle odluke Vrhovnog suda zbog spora oko prebrojanih listića na Floridi.

"Ono što bih se usudio da predvidim u ovom trenutku i ono što bih smatrao najpouzdanijom opkladom jeste da će biti ponovno prebrojavanje u najmanje jednoj zemlji", rekao je u ponedeljak za Odmevi Andraž Zorko iz istraživačke kompanije Valicon. Dodao je i da se ne bi usudio da prognozira pobednika u ovako tesnoj predsedničkoj trci.

Predizborna predsednička trka pružila je pravu američku predstavu, koja privlači pažnju gledalaca iz celog sveta. Svakodnevno je bilo sočnih uvreda i optužbi, a čak smo bili svedoci i pokušaja atentata na Trumpa. Jednom ili drugom kandidatu podršku su dale i mnoge poznate ličnosti, a među njima i pevačica Taylor Swift. Neki su čak zapretili da će emigrirati iz SAD ako Trump pobedi. Ukratko, predizborna predsednička trka nije bila dosadna.

 

 

Šta će biti ako gubitnik ne prizna poraz

Postizborne prognoze nisu nimalo dosadne. Ankete pokazuju da su mnogi Amerikanci zabrinuti šta bi se moglo desiti nakon zatvaranja birališta. Još je živo sećanje na napad na Kapitol od pristalica Donalda Trumpa, nakon njegovog poraza na izborima pre četiri godine.

Američki vojni stručnjaci su sa saveznim i lokalnim zvaničnicima na Univerzitetu u Pensilvaniji izvršili simulacije mogućeg nasilja ili građanskih nemira u vezi sa izborima, navodi američki javni radio NPR. Vežba je uključivala dva scenarija, oba iz Pensilvanije, koja je jedna od šest američkih država od kojih se očekuje da odlučuju o ishodu izbora, pošto su dva kandidata tamo veoma izjednačena.

Prvi scenario vežbe pretpostavljao je da će navodna izborna prevara dovesti do uličnih protesta koji će izmaći kontroli. Lokalni izborni radnici bi morali da preuzmu kontrolu i zatvore birališta, tako da bi Pensilvanija kasnila sa potvrđivanjem izbornih rezultata. Druga vežba je simulirala scenario u kojem je novoizabrani predsednik izdao nezakonita naređenja Nacionalnoj gardi Pensilvanije da uguši proteste u Filadelfiji. Cilj vežbe je bio da se identifikuju ranjivosti u vojnom lancu komandovanja i razviju strategije koje će obezbediti da vojni odgovori budu u skladu sa demokratskim vrednostima.

Finansijski analitičar Neven Vidaković je u intervjuu za Bloomberg Adriju istakao važnost mirnog prenosa vlasti. Čak i sa stanovišta razlika u ekonomskom programu dva kandidata, manje je važno ko će pobediti, a mnogo je važnije da pristalice poraženog ne izađu na ulice, smatra Vidaković.

 

Trumpova obećanja: više carine i niži porezi

Trumpova ekonomska agenda definisana je smanjenjem stope poreza na bogatstvo i poreza na dobit preduzeća - sa 21 na 20 odsto. "To je zato što volim jednostavnost. Ja volim 20 odsto više. Još više volim 15 odsto, ali mislim da bi to bilo teže postići", rekao je bivši predsednik SAD u intervjuu za Bloomberg Businessweek. Ako preuzme uzde Bele kuće posle novembarskih izbora, očekuje se da Trump na rivale udari kaznenim carinama od 20, 60 do 100 odsto.

 

 

Prema njegovom mišljenju, to su istovremeno sredstvo trgovinskog rata i poluga za zaštitu radnih mesta u američkoj proizvodnji. U prvom slučaju, radi se o vršenju pritiska na geopolitičkog rivala - Kinu - i na ograničavanju njenog ekonomskog uspona. Uspešna tranzicija kineske privrede sa tržišta nekretnina i proizvodnje jeftinih proizvoda na tržište sa visokom dodatnom vrednošću zasniva se na osvajanju razvijenih tržišta Evrope i SAD.

"Udarajte tamo gde najviše boli", glasi princip Trumpove trgovinske politike. Ali bivši predsednik, koji je kineskog lidera Xi Jinpinga cinično nazivao "dobrim prijateljem", takođe planira da putem ovih carina u SAD vrati "hiljade i hiljade kompanija i desetine milijardi dolara".

 

 

Trumpovi ekonomski planovi, zasnovani na restriktivnim carinama, izrazito su protekcionistički i, po mišljenju ekonomista, još jednom bi pojačali inflatorne pritiske; one koje je Fed posle četiri godine gorkih visokih kamata, konačno, pretvorio u negativan trend. Ali Trump ne popušta, jer je, uprkos kritičarima, najavio da će "okončati inflaciju i učiniti Ameriku ponovo pristupačnom".

 

Stari-novi Trump

Buduća Trumpova ekonomska politika je, u najboljem slučaju, nastavak doktrine iz njegovog prvog mandata 2017. Ali ovo može poslužiti kao predviđanje izgleda za drugi mandat. Prema mišljenju stručnjaka, njegovo predsedništvo je završeno 2021. godine sa sumnjivim posledicama po američku ekonomiju. Ekonomisti sa prestižnog Harvarda i Svetske banke pisali su o efektu njegovog trgovinskog rata i tome da je bio "u najboljem slučaju neuspešan, možda čak i blago negativan". Bivši predsednik se, međutim, više puta hvalio da su na račun njegovih menadžerskih veština SAD obezbedile najveći ekonomski procvat u istoriji.

 

 

Međutim, podaci pokazuju drugačiju sliku, jer je američka privreda porasla za jedva 700 milijardi dolara za četiri godine, ili u proseku za jedan odsto godišnjeg rasta, što je najmanje od kraja Drugog svetskog rata. Stopa nezaposlenosti je takođe dostigla 90-godišnji maksimum od 14,7 odsto početkom 2020. godine, dodirujući nivo Velike depresije.

U izveštaju se kao razlog navode carine, koje su "uporno i primetno negativno uticale na zapošljavanje", kao i "slabe zarade". Ali postoje i paralele između ova dva kandidata. Jedna takva je oporezivanje napojnica, pri čemu i Trump i Harris planiraju da ukinu savezni porez na napojnice. Trump je prvi to predložio u junu, a Harris je iznela isti stav u avgustu. Inače, oko četiri miliona ili 2,5 odsto zaposlenih Amerikanaca zavisi od napojnica.

 

 

Trump o čuvenom republikanskom planu od 900 stranica: Projekat 2025 Donald Trump se početkom jula javno ogradio od Projekta 2025 i mnogih, kako je napisao, kontroverznih ideja; potom je to nekoliko puta potvrdio. Na društvenoj mreži Truth Social napisao je: "Ne znam ništa o Projektu 2025. Nemam pojma ko stoji iza toga. Ne slažem se sa nekim stvarima koje govore, a neke od stvari koje govore su apsolutno smešne i nerazumljive". S druge strane, i tvorci projekta su negirali veze sa Trumpom, iako su početkom godine rekli da im je cilj "internacionalizacija trampizma".     Profesor Bogomir Ferfila sa ljubljanskog Fakulteta društvenih nauka ovo distanciranje pripisuje kretanju republikanaca i Trumpa ka centru. Još nije jasno da li je to taktički potez za dobijanje glasova ili odraz promena u stranci, kaže on, ali ključne promene nakon nedavne partijske konvencije tiču se i umekšavanja stavova po pitanju abortusa. Međutim, krajem oktobra je New York Times elaborirao o zajedničkim saradnicima i Projekta 2025 i Trumpove administracije. Ljudi koji stoje iza Projekta 2025 nisu nepoznati bivšem predsedniku. Predsednik Heritage Foundationa, Kevin D. Roberts, i suosnivač Edvin J. Feulner, sastali su se sa Trumpom lično. Analiza Projekta 2025 i njegovih 307 autora i saradnika koju je uradio New York Times otkriva da je sigurno polovina tih ljudi bila u Trumpovoj administraciji ili u njegovoj kampanji ili timovima za tranziciju.

 

Naslednica 'bidenomije'

Ako Trumpova najava viših carina i nižih poreza sumira njegov prvi mandat, onda su ekonomska razmišljanja Kamale Harris nastavak "socijalno obojene" i fiskalno izdašne tzv. bajdenomije (nastalo spajanjem reči Bidenova ekonomija).

Program, koji je Harris opisala kao "ekonomsku priliku" uključuje smanjenje troškova i povećanje ekonomskih mogućnosti za Amerikance niže i srednje klase putem mera kao što su poreske olakšice i jeftiniji lekovi na recept. Njena administracija bi potrošila 100 milijardi dolara na najavljene mere, koje se, kao i Trumpove, fokusiraju na jačanje američke industrijske baze.

Bloomberg izveštava da je Federalni odbor za budžet izračunao da bi se američki deficit povećao za 1,7 biliona dolara u narednih nekoliko godina pod vođstvom Kamale Harris.

Kamala Harris / Bloomberg Mercury

 

Pragmatična Kamala Harris  

Harris je potkrepila svoju ekonomsku agendu najavom da će njena administracija podstaći investicije i otvaranje novih radnih mesta u industriji kroz poreske olakšice. Njena pragmatična ideja o jačanju konkurentnosti američke ekonomije je razvojno orijentisana, za razliku od Trumpovih carinskih ograničenja.

U manifestu od 82 stranice, Harris najavljuje posebne poreske olakšice "Amerika - napred" (engl. America Forward), čime bi se obezbedio tehnološki razvoj američke privrede, koja bi mogla ravnopravno da konkuriše Kini i EU. Uglavnom se govori o promovisanju razvoja veštačke inteligencije, biotehnologije, svemirske tehnologije, blokčejn tehnologije, čipova i nuklearne energije.

Slično agendi predsednice Evropske komisije, Ursule von der Leyen, i nameri kineskog predsednika Jingpinga, jačanje bezbednosti u svim aspektima zauzima značajno mesto. Harris, stoga, predlaže i stvaranje strateških zaliha retkih sirovina koje se koriste za pravljenje kritičnih proizvoda za ekonomiju 21. veka, od baterija do oružja.

"Ja sam kapitalista koji veruje u slobodna i poštena tržišta", kaže Harris, Amerikanka indijskog i jamajkanskog porekla.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar