Sunak protiv Starmera, sve što morate da znate o neizvesnim britanskim izborima

Britanski birači u četvrtak 4. jula izlaze na birališta kako bi odabrali članove Donjeg doma parlamenta. Ovi izbori se održavaju u atmosferi visoke inflacije, problema u javnim službama i rastućem broju imigranata i to su glavna pitanja koja će uticati na odluku birača. Takođe, premijer Rishi Sunak suočava se s jakom konkurencijom Keira Starmera, vođe Laburističke stranke na ovim izborima.

Ekonomski izazovi

Visoka inflacija i spori ekonomski rast su glavne ekonomske teme u Ujedinjenom Kraljevstvu. Troškovi života su porasli, a plate su nastavile da stagniraju, što je uzrokovalo pad životnog standarda. Vladajuća Konzervativna stranka pokušava da smanji inflaciju, ali je ekonomski rast i dalje slab. Očekuje se da će visoki troškovi života, rast cena nekretnina i zakupnina biti ključni faktori u odlučivanju birača.

Zdravstvena kriza

Nacionalna zdravstvena služba (NHS) suočava se s ozbiljnim problemima, uključujući manjak osoblja, štrajkove i sve veću potražnju zbog starenja stanovništva. Mnogi građani čekaju nedeljama na medicinsku negu, a više od sedam miliona ljudi je na listama čekanja za bolničko lečenje. Sektor stomatoloških usluga takođe je u krizi, s procenjenih 12 miliona Britanaca koji nemaju pristup potrebnim uslugama.

Imigracija

Imigracija je i dalje ključna politička tema, sa 37 odsto birača koji smatraju da je to važno pitanje prilikom donošenja odluka. Vlada Rishija Sunaka pokušava da obuzda priliv azilanata, uključujući kontroverzni plan slanja ilegalnih imigranata u Ruandu. Takođe, imigranti iz bivših britanskih kolonija, kao što su Nigerija, Indija i Malezija, sada imaju pravo glasa, što bi moglo uticati na ishod izbora.

Stanovanje

Mlađi birači imaju sve veće poteškoće da priušte stanovanje. Prosečne cene kuća povećane su 4,5 puta od 1997. godine, dok su plate udvostručene. Visoka inflacija takođe je podigla kamatne stope na hipoteke. Naime, Ujedinjenom Kraljevstvu treba oko 300 hiljada novih kuća godišnje kako bi se zadovoljile potrebe i smanjili troškovi.

Bloomberg

Osećaj nazadovanja

Mnogi Britanci osećaju da se zemlja nalazi na mrtvoj tački. Prema anketi YouGova, tri četvrtine ispitanika veruje da je Ujedinjeno Kraljevstvo u gorem stanju nego 2010. godine. NHS je prednapregnut, zatvori su pretrpani, škole propadaju, vozovi kasne, a britanska vojska se smatra nepripremljenom za sukobe.

Klima

Iako javnost podržava ciljeve nulte neto emisije do 2050. godine, mnogi su protiv mera koje smatraju nepravednim. Mlađi i progresivniji birači veruju da Britanija ne sprovodi dovoljno radikalne mere za postizanje klimatskih ciljeva. 

Politički kontekst i očekivanja

Konzervativna stranka

Konzervativna stranka, koja je na vlasti 14 godina, suočava se s mogućim gubitkom pozicija. Njihov manifest podrazumeva niz politika usmerenih na smanjenje inflacije, poboljšanje stanovanja i dekarbonizaciju industrije. Konzervativci se takođe zalažu za dalje podsticaje za slobodne luke (engl. freeports), koje su posebne ekonomske zone unutar luka gde se roba može uvoziti, skladištiti i ponovo izvoziti bez prolaska kroz carinske procedure. Ove zone privlače ulaganja i stvaraju radna mesta, te su ključni deo strategije stranke za podsticanje ekonomskog rasta.

Osim toga, stranka je obećala da će podržati projekte koji doprinose dekarbonizaciji i zelenoj tranziciji, nastojeći pritom da zadrži podršku tradicionalnih konzervativnih birača u ruralnim i primorskim krajevima.

Laburistička stranka

Laburistička stranka, pod vođstvom Keira Starmera, obećala je ulaganje od 1,8 milijardi funti u infrastrukturu luka i lanaca nabavke i dodatnih 500 miliona funti za podršku proizvodnji zelenog vodonika. Njihov manifest usredsređen je na zelene tehnologije i industrije, uz obećanje da će stvoriti nacionalni fond bogatstva za finansiranje tih projekata.

Starmer naglašava važnost povratka politike u službu javnosti i smatra da su potrebne značajne promene kako bi se poboljšao životni standard Britanaca. Laburisti takođe planiraju da poboljšaju usluge javnog zdravstva (NHS) i socijalnu zaštitu, što je privuklo značajan broj birača nezadovoljnih trenutnom situacijom.

Kier Starmer | Bloomberg

Liberalne demokrate

Liberalne demokrate, treća najveća stranka u britanskoj politici, takođe obećavaju ulaganja u zelene tehnologije, kao što su skladištenje energije i zeleni vodonik. Njihova politika usmerena je na klimatske promene i energetsku sigurnost.

Liberalne demokrate zagovaraju decentralizaciju vlasti i veću autonomiju lokalnih zajednica i zalažu se za evropski pristup u spoljnoj politici i ekonomskoj saradnji. Njihova kampanja naglašava potrebu za pravednijim društvom i jačanjem socijalne pravde.

Zelena stranka

Zelena stranka usredsređena je na postizanje nulte neto emisije, što je moguće pomoću politika koje uključuju podsticanje razvoja vetroenergije i ulaganje u zelene tehnologije. Njihov manifest takođe obuhvata zaštitu okoline, održivi razvoj i socijalnu pravdu.

Zelena stranka se zalaže za temeljne promene u načinu na koji se proizvodi i koristi energija, s naglaskom na obnovljive izvore energije i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva. Njihove politike uključuju i mere za očuvanje bioraznolikosti i podršku lokalnim poljoprivrednicima.

Reform UK

Reform UK, predvođena Nigelom Farageom, obećava ukidanje ciljeva nulte neto emisije i subvencija za obnovljive izvore energije, što bi moglo da smanji pritisak na domaću brodarsku industriju. Farageova stranka zagovara strože kontrole imigracije i smanjenje državne potrošnje, fokusirajući se na pitanja nacionalnog suvereniteta i ekonomskih reformi.

Reform UK takođe predlaže povratak tradicionalnim industrijama i ukidanje mnogih regulatornih prepreka koje, prema njihovom mišljenju, koče ekonomski rast. Njihov manifest naglašava potrebu za radikalnim promenama u pristupu britanske vlade prema ekonomskoj i socijalnoj politici.

Nigel Farage | Bloomberg

Rezultati anketa i trenutni trendovi

Laburistička stranka ima najmanju podršku tokom kampanje za opšte izbore u Ujedinjenom Kraljevstvu, dok je njena prednost nad Konzervativnom strankom Rishija Sunaka takođe pala najniže, prema Bloombergovom pregledu anketa. Ipak, vođa Keir Starmer i dalje je na putu da osvoji mesto premijera na izborima koji se održavaju u četvrtak.

Laburisti su dva dana uoči izbora pali na 40,5 odsto, dok su Konzervativci porasli na 20,1 odsto, prema Bloombergovom kompozitnom pregledu, četrnaestodnevnom proseku koji koristi podatke iz 11 anketnih agencija od januara 2021. godine. Stranka Reform UK Nigela Faragea drži rekordnih 16,2 odsto, dok su Liberalne demokrate na najvišem nivou kampanje s 11,4 odsto.

Iako su i rejting opozicije i njena prednost od 20,4 boda u odnosu na torijevce najniži u šestonedeljnoj kampanji, vođstvo se ipak čini nedostižnim. Moglo bi se reći da se Sunakova iznenadna odluka o raspisivanju prevremenih izbora ipak nije isplatila. Otkad je 22. maja najavio izbore, prednost laburista smanjila se za samo jedan postotni bod.

Novi birači i njihov uticaj

Na ovim izborima će prvi put biti veliki broj novih birača, uključujući imigrante i izbeglice koji su nedavno stekli pravo glasa. Ti birači dolaze iz različitih delova sveta, uključujući da ima značajan uticaj na ishod izbora, posebno u kontekstu politike imigracije i integracije. Za mnoge od njih ovo je prilika da prvi put učestvuju u demokratskom procesu u svojoj novoj zemlji.

Političke stranke su svesne potencijalnog uticaja novih birača i žele da pridobiju njihove glasove kroz različite politike i obećanja. Laburistička stranka, na primer, obećava poboljšanja u politici imigracije i veću podršku za integraciju imigranata, što bi moglo da privuče glasove te demografske grupe. S druge strane, Konzervativna stranka pokušava da smanji broj imigranata i sprovede strože kontrole na granicama, što bi moglo da ima drugačiji učinak na te birače.

Rishi Sunak | Bloomberg

Zašto se izbori održavaju četvrtkom?

Izbori u Ujedinjenom Kraljevstvu tradicionalno se održavaju četvrtkom iz nekoliko zanimljivih istorijskih razloga. Pre 1918. godine, izbori su mogli da se održavaju bilo kog dan u nedelji i često su trajali nekoliko dana, što je moglo da dovede do efekta priključivanja pobedničkoj stranci.

Zakon o predstavljanju naroda iz 1918. godine odredio je da glasanje mora biti održano u jednom danu, ali nije precizirao kog dana u nedelji. Te godine izbori su održani u subotu. Međutim, konvencija je ubrzo uspostavila četvrtak kao najpogodniji dan za izbore.

Jedan od razloga za odabir četvrtka bio je što su radnici u to doba petkom primali nedeljnu platu. Smatralo se da bi održavanje izbora petkom smanjilo izlaznost jer bi mnogi birači nakon posla otišli u pabove i možda ne bi stigli da glasaju. Takođe se verovalo da bi birači mogli da potpadnu pod uticaj vlasnika pabova, koji su često podržavali Konzervativnu stranku, što bi moglo da utiče na njihovu nezavisnost prilikom donošenja odluka.

Nedelje su takođe bile isključene jer bi propovedi crkvenih poglavara mogle da utiču na glasanje. Četvrtak je, s druge strane, bio tradicionalni dan za sajmove, pa su birači mogli da svrate do glasačkih mesta na putu do ili sa sajma. Osim toga, četvrtak je bio popularan dan za ranije zatvaranje prodavnica, što je davalo radnicima dovoljno vremena da odu i glasaju nakon posla. Postoji i teorija da je glasanje u četvrtak omogućilo radnicima da ispune svoju građansku dužnost i budu nagrađeni platom u petak.

Podsećamo, birališta će biti otvorena 4. jula od sedam do 22 sata. U Donjem domu parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva ima 650 mesta, a za formiranje vlade potrebno je najmanje 326 mesta. Očekuje se da će rezultati biti objavljeni kasno uveče 4. jula i 5. jula ujutru.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar