Odluka francuskog predsednika Emmanuela Macrona da raspiše vanredne izbore učinila ga je predsednikom oslabljenog političkog pokreta. Sada se čini da Francuska ide prema parlamentu kojim bi upravljala desničarska stranka Nacionalno okupljanje. U svakom slučaju, mogući rezultat je još više fragmentirano političko uređenje, ekonomska stagnacija i zastoj vlade.
Francuski glasači zadali su udarac političkom centru u nedelju. Nacionalno okupljanje Marine Le Pen osvojilo je oko trećine glasova, a sledi koalicija levičarskih stranaka koje obećavaju "budžetske ekstravagancije".
Ako Nacionalno okupljanje pobedi 7. jula, Francuska će se naći na novom političkom putu. Prošli periodi kohabitacije dogodili su se između vodećih stranaka. Nikada predsedništvo i Narodnu skupštinu nisu kontrolisale stranke sa tako izrazito različitim vizijama o svemu - od fiskalne politike, do međunarodnih institucija, klimatskih promena i nacionalne sigurnosti. Vlada Nacionalnog okupljanja ne samo da će biti teret za zaduženu ekonomiju Francuske već bi mogla da uspori pokušaje Evrope da poveća konkurentnost i mogla bi da bude "poklon" za Vladimira Putina.
Opširnije
Le Pen traži saveznike ne bi li formirala vlast
Marine Le Pen je zatražila podršku izvan svoje desničarske stranke Nacionalno okupljanje.
02.07.2024
Usred previranja u Francuskoj, Nemačka se okreće Poljskoj
Ponovno razmišljanje o vezama između država pokazuje koliko izborni ciklusi mogu da promene i veze koje su bile jake kroz istoriju.
02.07.2024
Primer Italije rešenje za političku krizu u Francuskoj?
Francuskoj predstoji nekoliko dana političkog cenkanja između najvećih političkih stranaka.
02.07.2024
Francuske akcije posle izbora pogurale rast evropskog kapitala
Indeks Pariske berze CAC 40 uoči zatvaranja trgovanja beležio je rast od 1,3 odsto. Prethodno je taj broj išao i preko 2,5 odsto.
01.07.2024
Macronovo lično razmišljanje ostaje misterija. Ako je računao da bi desničarska vlada mogla biti uplašena ili samouništena pre najvažnijih predsedničkih izbora 2027, to bi moglo da mu se obije o glavu. U zemlji u kojoj se politički sporovi često prelivaju na ulice, Francuska bi umesto toga mogla biti još više polarizovana. Čak i ako Nacionalno okupljanje ovaj put ne može da formira vladu, biće moćna sila u parlamentu i takmičiće se 2027. za predsedničku poziciju, najveću nagradu u francuskoj politici.
Istina je da je Nacionalno okupljanje učinilo mnogo da "opere" brend koji je nekada (pod prethodnim imenom) bio povezan sa negiranjem Holokausta Le Peninog oca. Le Pen je uzdigla harizmatičnog Jordana Bardellu (28), kao frontmena i kandidata za premijera. Ipak, trenutna kombinacija nacionalizma, protekcionizma i intervencionizma stranke dovoljna je da uzdrma tržišta i uzbuni preduzeća.
Njegov uspon dolazi u trenutku kada levičarske stranke takođe jačaju, povećavajući rizik od recesije ili još gore - s obzirom na veliki budžetski deficit i teret duga Francuske. U isti mah, kandidati Nacionalnog okupljanja koji izriču antisemitske, ksenofobične i zavereničke komentare podsetnik su na ružne korene stranke.
Štaviše, drakonska politička pozicija Nacionalnog okupljanja bi sa dubokim evroskepticizmom i istorijom "proputinovskog" narativa dovela Francusku u procep sa Briselom, u trenutku kada se Evropska unija bori sa mnoštvom hitnih izazova, kao što su spori rast, rat u Ukrajini i troškovi dekarbonizacije.
Budući da je i nemačkom kancelaru Olafu Scholzu oslabljena snaga nakon nedavnih izbora za Evropski parlament, više nema uzdanja u tradicionalni francusko-nemački balast koji će pružiti osećaj smera i fokusa.
Macronovu tešku situaciju pojačava opasnost od glasača čiji su interesi zanemareni. Zaslužan je za poreske reforme i reforme tržišta rada koje su obeležile njegov rani mandat. Bio je u pravu kada je tražio promene u francuskom penzionom sistemu koji je izvan kontrole, ali nije uspeo da odgovori na zabrinutosti u vezi sa životnim troškovima, dostupnosti smeštaja i porastom imigracije.
Njegovo korišćenje izvršnih ovlašćenja - kako bi zaobišao Narodnu skupštinu - pojačalo je utisak da je arogantan i distanciran vođa. Naposletku, političar koji je poremetio glavne francuske stranke 2017. godine postao je otelotvorenje oholosti pariskog establišmenta, koji je - prema obećanju - trebalo da smeni.
Dalje reforme sada izgledaju teško izvodljive. Macron će morati da uči na svojim greškama i da iskoristi svoje preostale godine na funkciji predsednika - za izgradnju boljih mostova i kod kuće i sa saveznicima, kao što su Poljska, Britanija i SAD. Drugde u Evropi, politička fragmentacija Francuske trebalo bi da bude alarm za uzbunu.
Kao nuklearna sila, stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i ključni saveznik NATO-a, te jedna od najvećih ekonomija u Evropi, Francuska ostaje značajna sila na svetskoj pozornici. Njeni izbori su važni. Njeni interesi su najbolje posloženi stabilnom politikom, rastućom ekonomijom i ojačanim savezništvima u pretećem svetu. To će biti mnogo teže.