Primer Italije rešenje za političku krizu u Francuskoj?

Francuskoj predstoji nekoliko dana političkog cenkanja između najvećih političkih stranaka sa ciljem da krajnje desničarsku stranku Marine Le Pen Nacionalno okupljanje spreči u osvajanju apsolutne većine u državnom parlamentu.

Podsetimo, Le Pen je u prvom krugu glasanja osvojila 33,2 odsto glasova, krajnje levičarski Novi narodni front osvojio je 28 odsto podrške, dok je Renesansna stranka Emmanuela Macrona tek treća, osvojivši 20,8 odsto glasova birača.

Glasače čuju samo krajnje političke opcije?

Uprkos mogućoj političkoj kombinatorici koja bi zadržala Le Pen izvan vladajuće koalicije, za desničare ovi izbori predstavljaju ozbiljan zamah. Podrška Nacionalnom okupljanju je od 2017. skočila u čak 98,6 odsto francuskih opština, pokazala je Bloombergova analiza podataka francuskog ministarstva unutrašnjih poslova. I ne samo to - odziv na prvom krugu izbora bio je najveći još od 1997. godine, a Le Pen i njeni saveznici su uspeli da udvostruče podršku u 83,3 odsto opština u kojima im je porasla popularnost.

Reč je o fenomenu koji je prisutan i u Sjedinjenim Državama i Ujedinjenom Kraljevstvu, kaže za Bloomberg Adria Connect profesor ekonomije i međunarodnih odnosa na Pariskoj školi za visoke poslovne studije Jeremy Ghez.

 

"Sve više ljudi smatra da je jedini način da se njihova prava poštuju i da se čuje njihov glas - glas za ekstremne političke stranke, u ovom slučaju Marine Le Pen ili krajnja levica Jeana-Luca Melenchona. Mislim da su konvencionalne političke opcije neuspešno odgovorile na potrebe građana", kaže Ghez.

Italijanski presedani - prvo Meloni, sada Draghi?

U ovom trenutku većina anketa ukazuje na to da je desničarski blok tačno ispod granice za apsolutnu većinu od 289 poslaničkih mesta. To znači da bi svaki desničarski premijer bio politički ranjiv, što bi predstavljalo ozbiljan izazov stranci koja planira da se bori i za predsedničku poziciju na izborima 2027.

Druga opcija - labav savez dela levičarskih stranaka i Macrona, malo je verovatna, smatra Ghez, s obzirom na brojna neslaganja oko ključnih pitanja. Međutim, taj scenario otvara i mogućnost o kojoj se malo govori - tehnokratsku vladu. Kako kaže Ghez, ako se Francuska u "disciplinovanju" i okupljanju desnice povela italijanskim primerom Giorgie Meloni, Italija bi mogla da posluži kao uspešan primer tehnokratske vlade koju je vodio Mario Draghi.

Bloomberg

 

"Cilj tehnokratske vlade je da stabilizuje zemlju i ako dođe do pat pozicije, ovo je dobra šansa jer Francuska ima mnogo tehnokratskih talenata - Pascal Lamy, bivši lider Svetske trgovinske organizacije, Christine Lagarde, predsednica Evropske centralne banke - mada je mala verovatnoća da bi uskočila u tu ulogu. Ali tehnokratski talenat bi pomogao Francuskoj da prebrodi krizu, sigurno ne bezbolno, ali svakako uz manje bola. U ovom trenutku sve opcije lebde u vazduhu", zaključio je Ghez.

O tome da li Francuskoj preti grčki scenario, ali i fenomenu udaljavanja desničarskih stranaka od evroskepticizma, detaljnije u razgovoru u videu.