Krajnja desnica šokirala pobedom na izborima u Holandiji

Političar krajnje desnice Geert Wilders pobedio je na holandskim izborima i najavio da planira da vodi sledeću vladu zemlje, što je šokantan rezultat koji će se odjekivati širom Evrope.

Favorit Dilan Yesilgoz-Zegerius priznala je poraz nakon što je skok u poslednjim danima kampanje pomogao Wildersovoj anti-EU stranci protiv glavnih rivala. Stranka slobode Geerta Wildersa preliminarno je osvojila 37 mesta u parlamentu, čime je više nego udvostručila broj svojih predstavnika u odnosu na prethodni saziv a to je 12 više od najbližeg rivala.

Samo jednom u skorijoj holandskoj istoriji lider najveće stranke nije postao premijer.

Wildersova pobeda predstavlja izazov projektu Evropske unije u jednoj od šest osnivačkih članica bloka dok se svet priprema za potencijalni povratak Donalda Trumpa posle sledećih američkih izbora. Wilders je obećao biračima obavezujući referendum o napuštanju EU i oštro se suprotstavio nizu politika bloka o pitanjima poput klimatskih promena i imigracije.

"Nada holandskog naroda je da će vratiti svoju zemlju", rekao je Wilders nakon izlazne ankete koju je objavila državna televizija NOS.

Šanse da on vodi sledeću vladu zavisiće od njegove sposobnosti da sklopi saveze sa rivalima bližim centru. U svom govoru nakon izbora, Wilders je pozvao na koaliciju koja bi uključivala liberalnu VVD, kojom je donedavno rukovodio odlazeći premijer Mark Rutte, koji je naznačio da bi mogao biti spreman da vlada zajedno s njim. "Spreman sam na kompromise u razgovorima sa drugim strankama", rekao je.

Bloomberg

 

Porast broja izbeglica od ruske invazije na Ukrajinu, kao i sve veći troškovi hrane i energije, podstakli su podršku ekstremno desnim grupama širom evropskog kontinenta. Alternativa za Nemačku (AfD) sada ima više podrške od bilo koje stranke u koaliciji kancelara Olafa Scholza u Nemačkoj, dok je Giorgia Meloni prošle godine odjednom došla na vlast u Italiji.

Holandska izborna kampanja istakla je kako je imigracija polarizovala mišljenje birača i gurala podršku ka Wildersu, za koga je ovo pitanje bilo ključno decenijama. Šezdesetogodišnjak je poznat po svojim antiislamskim stavovima i živi pod policijskom zaštitom od 2004. godine zbog pretnji smrću.

Levičarski savez formiran od strane stranaka Zelena levica i Radničke partije, predvođen bivšim potpredsednikom Evropske komisije Fransom Timmermans, osvojio je 25 mesta, postajući druga najjača stranka, pre VVD Marka Ruttea. Nova stranka koju je formirao zakonodavac Peter Omtzigt dobija 20 mesta prema preliminarnim rezultatima.

Mađarski premijer Viktor Orban, koji je stalno bio u sukobu sa Briselom, brzo je čestitao Wildersu na pobedi.

Wilders i njegov tim su se zagrlili i navijali dok su saopštavali rezultat i pevali uz pesmu iz filma "Rocky" "Eye of the Tiger". Novinari koji su posmatrali kako tim njegove kampanje slavi u prepunom baru u Ševeningenu blizu Haga, to su činili iza sigurnosnog stakla.

"Uobičajeno je da najveća i pobednička stranka preuzme vođstvo u procesu formiranja vlade", rekao je Stefan Couperus, vanredni profesor političkih nauka na Univerzitetu u Groningenu. "On bi mogao postati lider nove vlade."

Wilders je imao koristi od snažnog nastupa u završnim debatama tokom kampanje - i od togao što je isključio odbijanja naslednice Ruttea na mestu lidera stranke, Yesilgoz-Zegerius, da isključi mogućnost saradnje s njim. Lider VVD, čija je stranka osvojila 24 mesta, pre izbora je najavila da bi mogla ići u koaliciju sa Wildersom, iako je nakon objavljivanja izlaznih anketa sumnjala da će njen rival moći da osigura glasove potrebne da bi vladala.

"Ne mislim da će se to desiti, jer gospodin Wilders ne može da formira većinu", rekla je. "Međutim, sada je lopta u dvorištu Geerta Wildersa."

Jedan oprezni presedan za Wildersa došao je u Španiji ovog meseca, gde je socijalistički premijer Pedro Sanchez osvojio iznenađujući treći mandat uprkos porazu od centar-desnog rivala na izborima u julu. Sanchez je sakupio podršku od sedam različitih stranaka da bi preokrenuo izbornu matematiku u svoju korist nakon što su dve desničarske stranke bile kratke za većinu.

Ako Wilders zaista dođe na čelo sledeće holandske vlade, to bi dovelo jednog evroskeptika na čelo jedne od pouzdanih članova unije. On je pozivao na to da se Holandija povuče iz međunarodnih obaveza u vezi sa klimom i zahtevao zaustavljanje pomoći Ukrajini.

Pod Rutteom, Holandija se obavezala da će sledeće godine poslati lovce F-16 u Ukrajinu i vodi evropski napor za obuku ukrajinskih pilota.

Iako je tokom kampanje obećavao zabranu Kurana i zatvaranje džamija, "Geert Wilders je preneo blažu poruku nego prethodnih godina", rekao je Couperus. "To se čini da je pomoglo na izborima."

 

 

Wilders je bio član parlamenta 25 godina, ali je samo jednom učestvovao u vladi, između 2010. i 2012. kada je imao dogovor da podrži prvu, manjinsku koaliciju Ruttea sa pozicije izvan vlade. Rutte je kasnije isključio mogućnost saradnje s njim, nakon što je Wilders izneo uvrede na račun ljudi marokanskog porekla zbog kojih su ga sudovi cenzurisali.

Verovatno je da će odlazeća tehnička vlada koju vodi Rutte moći da vlada neko vreme, posebno ako Wilders bude imao poteškoća da napravi pomak u procesu formiranja koalicije. Na prošlim izborima, četiri stranke su morale da pregovaraju da dogovore većinsku vladu, a pregovori su trajali rekordnih devet meseci.

"PVV ne može da se ignoriše, i želi da sarađuje sa drugim strankama, a to znači da i mi i oni moramo da pređemo preko svoje senke", rekao je Wilders.

(Ažurirano preliminarnim rezultatima od drugog pasusa.)