Zbog Holandije, Evropa je proteklih nekoliko nedelja strepela da će joj industrija ostati bez čipova, releja i tranzistora, jer je Kina oštro reagovala na odluku holandske vlade da preuzme kontrolu nad strateški važnim proizvođačem Nexperia iako je on u kineskom vlasništvu. Međutim, krajem prošle nedelje Evropa je odahnula. I to ne samo zbog toga što je Kina odlučila da, nakon razgovora Donalda Trumpa i Xi Jinpinga, privremeno suspenduje obustavu izvoza čipova i retkih metala, već i zbog rezultata vanrednih parlamentarnih izbora u Holandiji.
Centrističko-liberalna stranka "Demokrate 66" (D66) uspela je da tesno pobedi na izborima, izbivši na prvu poziciju po broju glasova tako što je za nešto više od 15.000 glasala dotad najjaču političku snagu, desničarsko-populističku Slobodarsku stranku (PVV) Geerta Wildersa. Ne samo što D66 utrostručila broj poslanika u odnosu na izbore pre dve godine, već se njen tridesetosmogodišnji lider Rob Jetten smatra jasnim pobednikom i budućim šefom vlade.
Doduše, D66 i PVV su osvojili isti broj poslanika po 26 tako da tek predstoje pregovori o formiranju vladajuće većine za koju je potrebno bar 76 od 150 poslanika u parlamentu u koji ušlo čak 15 stranaka. Za formiranje nove vladajuće koalicije biće presudne, kako veće stranke poput Narodne partije, Zeleno-leve radničke koalicije i demohrišćana koji svaki imaju oko 20 poslanika, već i malih stranaka koje uglavnom imaju po tri poslanika u novom sazivu parlamenta. Baš zbog toga je neizvesno da li će D66 uspeti da na centrističkoj platformi formira vladajuću koaliciju, budući da bi ekstremno rascepkani sastav parlamenta mogao od Jettenovog uspeha da napravi svojevrsnu Pirovu pobedu.
Šta je prelomilo holandske birače
Iako je na izborima 2023. Wilders izašao kao pobednik pa su njegovi slobodari prvi put i ušli u holandsku vladu, ali bez dobijanja mesta premijera, ovaj političar poznat po kontroverznim antimigrantskim i antiislamskim stavovima rasturio je vladajuću koaliciju nakon samo 11 meseci, zbog spora oko imigracije.
Iako Jetten predstavlja oštru suprotnost Wildersu, izborni uspeh je ostvario, između ostalog, i na insistiranju na ključnim temama koje su lomile rezultate ovih izbora: migracije, stanovanje i zdravstvena zaštita.
Bloomberg
Međutim, on nije zagovarao potpuno liberalni stav prema migracijama, već je insistirao da se imigraciji pristupa tako što bi se zahtevi za azil obrađivali u zemlji porekla, tako što bi se insistiralo na integraciji, kao i utvrdile granične kontrole. Upravo tim tvrđim stavovima, ovaj nekadašnji ministar za klimu i energetiku dobio je podršku različitih birača, uključujući čak i bivše pristalice PVV, što mu sada otvara mogućnost da postane najmlađi premijer u istoriji Holandije.
"Jedno je sigurno, milioni Holanđana su okrenuli stranicu, rekli zbogom politici negativizma i mržnje", rekao je Jetten, što je bila jasna aluzija na Wildersovu zapaljivu antiimigrantsku i antiislamsku retoriku koja je potresla holandsku politiku poslednjih godina, između ostalog, i time što je Wilders pozivao na zabranu muslimanske imigracije, džamija i Kurana u Holandiji. "Ovo je istorijska pobeda. Sada smo pokazali ostatku Evrope i ostatku sveta da je moguće pobediti populističke pokrete ako se kampanja vodi sa pozitivnom porukom".
Iako je Jetten čvrsto proevropski nastrojen, podržava mere za jačanje održivosti i čiste energije i podržava određene vrste migracija, izbornom uspehu mu je najviše pomoglo što je u progresivnu politiku uneo oštrije mere prema ekonomskim migrantima za nisko plaćene poslove. Konkretno, on se zalaže za pronalaženje dobre ravnoteže između mogućnosti privlačenja vrhunskih talenata za međunarodne kompanije u Holandiji, a istovremeno ograničavanja ukupnog broja ljudi koji dolaze u zemlju.
"Kako ćemo zaraditi novac za 10 godina? Sa ekonomijom koja je mnogo održivija i digitalizovana, zato dovedite te kvalifikovane radnike za (proizvođača čipova) ASML, za finansijski sektor, da izgrade sve te kuće", rekao je Jetten tokom završne izborne debate, dodajući pritom bi zemlja trebalo da bude mnogo stroža kada je u pitanju odobravanje pristupa strancima na niskokvalifikovanim poslovima, poput logističkih centara.
Prema ocenu Deniza Horzuma, njegovog bivšeg portparola iz vremena kada je lider D66 bio ministar u vladi Marka Ruttea, Jetten je iskoristio trenutak.
"Verovatno je učinio da se neki puristi u D66 osećaju neprijatno", rekao je Horzum osvrćući se na to da je Jetten efektivnim pomeranjem svoje stranke udesno po pitanjima kao što su migracije.
Novi Mark Rutte
Osim toga, Jettenova pobednička strategija se zasnivala na njegovim dobrim govorničkim veštinama u toku same predizborne kampanje.
"Sa velikom dozom optimizma, suprotstavio se pesimističkom pogledu na svet krajnje desničarskog lidera PVV Geerta Wildersa. Jetten je odlučno izneo svoju ambiciju da pobedi Wildersa. U svojim predizbornim govorima pozirao je ispred velike holandske zastave, izjavljujući svoju nameru da je 'vrati'. I Jetten je uspeo da uspešno vodi svoju stranku u pogledu sadržaja, kao i tona i stila", ocenjuje komentator belgijskog lista "De Morgen" Simon Tibo. "Strateški se pozicionirao u centru i tako je bio u stanju da privuče birače stranaka desnog centra."
Bloomberg
Ukoliko postane premijer, Jetten će postati i prvi javno deklarisani homoseksualac na čeku holandske vlade. To što se on verio sa argentinskim međunarodnim hokejašem Nicolasom Keenanom prošle godine sada više interesuje strane medije nego što je to neka posebna tema u holandskoj javnosti.
Jetten je dobro poznat u holandskoj javnosti. Postao je član holandskog parlamenta 2017. godine i karijera mu se brzo popela političkim merdevinama do pozicije ministra u Rutteovom kabinetu u kojoj je između 2022. i 2024. godine bio ministar za klimu i energetiku predvodeći sprovođenje najvećeg paketa investicija u klimatske promene u istoriji Holandije, kao osmislivši plan za okončanje uvoza tečnog prirodnog gasa iz Rusije.
"Sa samo 38 godina, Rob Jetten je političar mlade generacije koji se već slavi kao 'novi Rutte', ne samo zbog svoje političke fleksibilnosti već i zbog svoje sposobnosti da se uključi u dijalog u fragmentiranom političkom pejzažu", ocenjuje Darja Meschscherjakowa za ukrajinski list "Evropska pravda", ističući da je on predstavnik novog tipa evropskih političara. "Njegov stil je smiren i pomiriteljski, ali sa jasnom evropskom vizijom. Kao i bivši dugogodišnji premijer (i sadašnji generalni sekretar NATO-a), Jetten teži stabilnosti i koalicionom konsenzusu, donoseći radikalne odluke i oštru retoriku. Ipak, on predstavlja novu generaciju - mladu, više evropski orijentisanu i željnu reformi. Za razliku od pragmatičnog, često opreznog Ruttea, Jetten govori jezikom ambicije i modernizacije."
Da nije slučajno što se Jetten često poredi sa mladim Rutteom, koji je proveo skoro dvanaest godina na čelu vlade, ističe i komentator austrijskog lista "Der Standard" Thomas Mayer.
"Jetten želi da se fokusira na konsenzus, pozitivne promene i pragmatičnu politiku, kao što je dugo bila tradicija u Holandiji, a takođe i na sposobnost postizanja kompromisa u veoma raznolikoj stranačkoj sredini. On je za uređenu migracionu politiku, ali je strogo protiv svakog oblika ksenofobije, i želi otvorenu, tolerantnu Evropu", ističe Mayer, dodajući da je Jetten suprotnost Wildersu.
Nada za Evropu
Koliko god bila tesna, pobeda Jettenove centrističke stranke bila je kao melem za dušu Evrope koja se previše navikava na pobede tvrde i krajnje desnice u državama članicama širom Evropske unije.
Bloomberg
"Jetten se suočava sa ogromnim zadatkom. Nakon mnogo godina stabilnosti, rascepkanost stranaka je brzo preokrenula političku sliku. Formiranje koalicione vlade će zahtevati vreme i kompromise", ističe Teresa De Sousa, komentatorka portugalskog lista "Publico".
Budući da je Holandija jedan od osnivača EU i tradicionalno je igrala vodeću ulogu u velikim odlukama koje utiču na Uniju, među proevropskim političkim snagama sa radošću je prihvaćena vest o Jettenovom uspehu. Naime, nakon prelaska Ruttea na čelo NATO-a, Holandija je ušla u političku nestabilnost, a uticaj Holanđana u diplomatskim redovima EU u Briselu je značajno smanjen. To se mnogima u krugovima dominantnih evropskih lidera i evropske birokratije nije sviđalo, jer predstoje brojne važne odluke, poput naoružavanja i geopolitičkog i geoekonomskog pozicioniranje EU u svetu u kojem se Kina i SAD bore za uticaj.
"Svi bi voleli da vide stabilnu vladu koja će vladati naredne četiri godine, koja će postaviti pravac koji preduzeća mogu uzeti u obzir prilikom donošenja poslovnih odluka", rekla je Marieke Blom, glavna ekonomistkinja i globalna šefica istraživanja u finansijskoj grupi ING, u intervjuu za Bloomberg TV. "To nije ono što smo videli u poslednjih nekoliko godina."
Osim toga, evropski komentatori u Jettenovom uspehu vide dokaz da je naizgled nezaustavljiv uspeh desničarskih populističkih partija u Evropi ipak moguće sprečiti.
"U velikoj meri zahvaljujući uspehu Jettena, i u manjoj meri demohrišćanina Henrija Bontenbala, Wilders je pretrpeo tako velike gubitke. Oni pokazuju da kombinacija jasne, antipopulističke retorike i restriktivnije migracione politike može doneti uspeh protiv desničarskih populista", ocenjuje komentator nemačkog ekonomskog dnevnika "Handelsblatt" Timm Seckel.
Bloomberg
Poljska "Polytika" ukazuje da je Holandija pokazala da populističke desničarske stranke mogu loše da se pokažu u vladi i razočaraju birače, ali da to ne znači njihov potpuni politički krah budući da je Wilders osvojio drugo mesto.
"Stoga se vredi vratiti na zaključak koji je u svom eseju izveo holandski politikolog Cas Mudde: ekonomska nesposobnost i neuspeh u sprovođenju programa ne moraju nužno dovesti do toga da birači pokažu stranci crveni karton na glasačkom listiću. U ovim vremenima čisto performativne politike, ograničene na narative i lišene bilo kakve vizije izvan pojedinačnih mandata, sve počinje iznova sa svakim izborima", ukazuje poljski komentator Mateusz Mazzini.
Zbog svega toga, jasno je da je prvi i glavni zadatak za lidera D66 da pokaže da može da probije političku paralizu sa obnovljenog i ojačanog ideološkog centra.
.webp){kind=icon}
