Italija će finansirati dva centra za migracije koje će uspostaviti u Albaniji, dogovorili su se ove nedelje premijerka te zemlje Giorgia Meloni i albanski premijer Edi Rama, što je najnoviji pokušaj te mediteranske zemlje da reši pitanje rastućeg broja migranata koji dolaze brodovima u tu državu.
Italija će izgraditi i upravljati centrima koji će regulisati dolazak migranata koji su stigli u Italiju, kao i za obradu zahteva za azil i moguću repatrijaciju. Oba centra bi mogla da obrade oko 3.000 dolazaka, a policije dve zemlje će raditi zajedno, rekla je Meloni u intervjuu rimskom listu "Il Mesaggero" u utorak, prenosi Bloomberg.
"Verujem da to može postati model saradnje između zemalja EU i zemalja koje nisu članice EU u upravljanju migracionim tokovima", rekla je Meloni, dodavši da EU nije kritikovala ideju, iako je u prošlosti dovodila u pitanje da li su takve akcije u skladu sa međunarodnim pravilima. Meloni je ranije iznela ideju o stvaranju takvih centara i u severnoj Africi.
Opširnije
Jeste li znali da rast plate dodatno podstiče odlazak ljudi iz zemlje?
Za Bloomberg Adriju piše Marko Đogo, dekan Ekonomskog fakulteta u Istočnom Sarajevu.
29.07.2023
Italija za dlaku izbegla recesiju
Bruto domaći proizvod ostao je nepromenjen u odnosu na prethodna tri meseca, pokazuju statistički podaci objavljeni u utorak.
31.10.2023
Italija uspela da sačuva investicioni kreditni rejting
Kreditni rejting Italije ostao je BBB, rekli su iz S&P Global Ratings.
21.10.2023
Sporazum je deo plana italijanske premijerke da se uhvati ukoštac sa rastom broja migranata koji dolaze u Italiju preko obale, pošto je ove godine broj migranata dostigao visoke nivoe iz 2016. godine.
Malo ostrvo Lampeduza, koje se nalazi između Tunisa i Sicilije, godinama je bilo privlačno za brodove koji pokušavaju da pređu Sredozemno more.
Više od 133.220 ljudi putovalo je brodovima preko Sredozemnog mora od početka ove godine do 30. septembra, prema podacima UNHCR-a objavljenim u ponedeljak, čemu je pomoglo neuobičajeno blago vreme, piše Bloomberg. To je u skladu sa brojem iz prvih devet meseci iz 2015. i 2016. godine, kada je godišnji broj dolazaka premašio 150.000, odnosno 180.000 ljudi.
Prema podacima UNHCR, krajem 2021. u Italiji je bilo preko 165.000 izbeglica i tražilaca azila, a najviše njih došlo je iz Nigerije, Pakistana, Avganistana, Malija, Somalije i Gambije.
"Suočavamo se sa migracionim pritiskom bez presedana koji je povezan sa nestabilnošću velikih područja Afrike i Bliskog istoka", rekla je Meloni. "Italijanska vlada svakodnevno radi na suzbijanju ilegalne migracije. Mi to radimo na svim nivoima, takođe koordiniramo sa drugim državama članicama EU i radimo sa afričkim zemljama na zaustavljanju odlazaka i borbi protiv trgovine ljudima".
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen nedavno je otputovala na Lampeduzu kako bi obećala podršku Meloni i izložila akcioni plan od 10 tačaka. To je uključivalo pomoć u upravljanju protokom i transferom migranata, kao i suzbijanje krijumčara jačanjem vazdušnog i morskog nadzora.
Prema odredbama koje je većina zemalja EU usvojila u junu, svaka država članica može da izabere da li će ugostiti migrante ili umesto toga dati finansijski ili nefinansijski doprinos. Poljska i Mađarska su kritikovale plan EU za premeštanje migranata, a Varšava tvrdi da je već ugostila veliki broj ratnih izbeglica iz Ukrajine.
'Obeshrabrivanje migranata'
Broj migranata raste i u Nemačkoj, gde je vladajuća koalicija kancelara Olafa Scholza odlučila da pomogne saveznim državama i opštinama tako što će isplatiti 7.500 evra po tražiocu azila počevši od sledeće godine. Zajedno sa drugim merama, kao što je smanjenje isplata naknada, to bi smanjilo troškove nemačkih saveznih država i opština za oko 3,5 milijardi evra, navodi se u zajedničkom saopštenju. Ministar finansija Christian Lindner rekao je da bi to takođe pomoglo da se obeshrabre neki migranti da krenu u najveću evropsku ekonomiju jer bi "smanjilo privlačnost nemačke države blagostanja".
Broj novih zahteva za azil do kraja septembra ove godine bio je oko 73 odsto veći nego u istom periodu prošle godine, pokazuje zvanična statistika. Nemačka je takođe primila više od milion Ukrajinaca koji su stigli od početka ruskog rata.
To sve stavlja pritisak na Scholzovu koaliciju da se uhvati ukoštac sa izazovima imigracije, drugim okom gledajući u desničarsku Alternativu za Nemačku, koja ima drugačiji pristup migracijama koji koristi da odvuče više birača od glavnih nemačkih partija. Nemci su sve više nezadovoljni time kako vlada postupa sa nedokumentovanom imigracijom, dok se zvaničnici bore sa najvećim prilivom izbeglica od 2015, pokazuju ankete javnog mnjenja. Iako će se izbori u Nemačkoj održati tek 2025. godine, neki smatraju da je kampanja već počela.