Bivši slovački premijer Robert Fico, koji se sa svojom levičarskom partijom Smer suprostavlja Evropskoj uniji i NATO-u, čija je Slovačka članica, mogao bi da povrati svoje mesto na vrhu države nakon izbora 30. septembra.
Njegovom potencijalnom povratku pomogla je podela unutar države u odnosu prema Rusiji. Bivši član Komunističke partije i osnivač Socijaldemokratske partije (Smer) povratio je podršku glasača pomoću stava da vojnu i političku podršku Ukrajini treba ukinuti i da se treba suprotstaviti pridruživanju Ukrajine NATO-u, što mu je osvojilo dosta političkih poena nakon pada podrške 2018. godine kada je pod pritiskom podneo ostavku na premijersko mesto.
Fico je kritikovao vladu i njeno proameričko "klimanje glavom", kao i način na koji je rešila krizu troškova života, a kritikovao je i sankcije koje je Slovačka uvela Rusiji. "Vlada i predsednik su u velikoj meri odgovorni za povećanje cena jer su uvukli Slovačku u rat sa kojim Slovačka nema nikakve veze", rekao je Fico u Bratislavi, glavnom gradu Slovačke. "Prevremeni izbori su način da se izađe iz ove krize."
Opširnije
Ukrajinska raketa pogodila sedište ruske Crnomorske flote
Pro-Ruske vlasti na Krimu izvestile su da su presreli drugu raketu u blizini grada Bahčisaraj, severno od Sevastopolja, gde je padajući otpad izazvao požar na travi, navodi Tass.
22.09.2023
I drugi brod sa žitom krenuo iz Ukrajine
Ukrajina je prošlog meseca najavila "humanitarni koridor" u Crnom moru kako bi oslobodila brodove zaglavljene u svojim lukama.
22.09.2023
Saradnja Rusije i Severne Koreje – put iz ili u izolaciju?
Rusija traži pomoć od Severne Koreje da bi ostala u totalnom ratu još godinu ili dve, ocenjuje politikolog Aleksandar Đokić.
17.09.2023
Orban traži dogovor sa Putinom, ne želi Ukrajinu u NATO
Orbanu je Putin uzor na osnovu kog je izgradio ono što naziva neliberalnom demokratijom.
30.08.2023
Pokazalo se da Fico ima većinu na izlaznim anketama na prevremenim parlamentarnim izborima, te bi mogao da osvoji i treći premijerski madat na čelu države u kojoj polovina stanovnika smatra da Rusija nije kriva za rat u Ukrajini, već da je glavni krivac Zapad. Slovačka, država od 5,4 miliona stanovnika, ističe se u regionu jer njeno stanovništvo pruža slabu podršku vojnom savezu i ima visok nivo poverenja u Rusiju i njeno rukovodstvo. Ipak, Slovačka je, uprkos stavovima dela građana, ali i partije Smer, uvela sankcije Rusiji, poslala oružje Ukrajini i primila hiljade izbeglica iz te države.
Prošlog meseca, Fico je na sastanku sa ambasadorima SAD, Velike Britanije i EU rekao da Slovačka neće podržati nastojanja Ukrajine da uđe u NATO ako se on vrati na funkciju, jer bi ta "najveća glupost" proširila sukob globalno.
Sličan stav deli i premijer susedne Mađarske Viktor Orban, koji je nedavno rekao da "treba postići dogovor s Rusima o novoj bezbednosnoj arhitekturi kako bismo obezbedili sigurnost i suverenitet Ukrajine, ali ne i članstvo u NATO".
Tenzije su nedavno porasle između Ukrajine i njenih suseda. Slovačka se nalazi između Poljske i Mađarske, a tri države koje su nedavno razljutile susednu Ukrajinu kada su zahtevale produžvanje zabrane izvoza žitarica iz te zemlje da bi zaštitile domaća tržišta, a svađa je eskalirala kada je poljski premijer Mateuš Moravjecki rekao da je ta država obustavila isporuku oružja Ukrajini, iako je njegova vlada kasnije pokušala da ublaži te komentare. Izbori u Poljskoj održaće se dve nedelje nakon slovačkih izbora, što će biti još jedan test za nacionalističke vlade koje dobijaju na podršci širom Evrope i sveta.
Ipak, Ficova pobeda nije sigurna. On u anketama ima tri procentna poena prednosti u odnosu na glavnog rivala, vođu Progresivne Slovačke Mihela Šimečke, što je manje nego u martu kada je ta razlika bila pet poena.
Slovačku karakteriše fragmentisan politički sistem i puno malih stranaka koje bi mogle da utiču na rezultate izbora. Smer se dovoljno oporavio od pada 2018. godine da bi uz podršku manjih grupa, verovatno desničarskih i nacionalističkih, prokrčio sebi put do premijerske fotelje. Njegovom glavnom protivniku takođe bi bila potrebna podrška drugih malih stranaka da bi prisvojili vlasti, ali Progresivna Slovačka, koju je suosnovala aktuelna slovačka predsednica Zuzana Čaputova, potencijalno bi dobila podršku tri manje pro-EU stranke, što ne bi bilo dovoljno za ulazak u parlament, pokazala je anketa.
Robert Fico je bio premijer Slovačke u dva mandata - od 2006. do 2010. i od 2012. do 2018, kada je podneo ostavku. Njegova popularnost je dostigla vrhunac kada je osvojio 44 odsto podrške 2012. godine, pošto je obećao pomoć siromašnima.
Međutim, on i njegova stranka suočili su se sa optužbama o korupciji, a vrhunac napada na Smer došao je 2018. godine kada je ubijen mladi istraživački novinar koji je istraživao korupciju Jan Kucijak i njegova verenica. Fico je napustio funkciju posle pritiska svojih koalicionih partnera i protesta širom zemlje. On je u intervjuu za Bloomberg rekao da je on bio žrtveni jarac, da je odmah znao da će ubistvo, "koje nema veze sa Smerom, biti zloupotrebljeno". Slovačka nacionalna agencija za kriminal optužila ga je u aprilu 2022. godine za osnivanje kriminalne grupe jer je navodno koristio poverljive poreske dosijee da vodi klevetničke kampanje protiv političkih rivala, na šta je on odgovorio da su optužbe politički motivisane.
Mnogi analitičari porede ga sa Orbanom zbog poklapanja u nekim stavovima, posebno zbog stavova o Ukrajini, LGBT populaciji, migrantima i drugim pitanjima. Evropska unija vidi opasnost u tome što bi se, s obzirom na pravila EU o vetu, Slovačka pridružila Mađarskoj i potencijalno bi mogla da blokira ili odloži donošenje nekih odluka.
Takođe, kako je Orban "iskreni prijatelj Srbije", ima šanse i da Slovačka i Srbija prodube političke veze, koje posebno učvršćuje činjenica da je Slovačka jedna od pet članica Evropske unije (koju ukupno čini 27 zemalja) koje nisu priznale Kosovo, pored Kipra, Rumunije, Španije i Grčke. Takođe, Srbija, koja za razliku od Mađarske i Slovačke nije članica EU i NATO-a, nije uvela sankcije Rusiji.
Dok je Fico bio u drugom mandatu, 2015. godine predsednik (tada premijer) Srbije Aleksandar Vučić posetio je Bratislavu nakon što je završena prva faza pregovora o članstvu Srbije u EU. Tada je Vučić istakao da će Srbija prepisati neke od mera koje je slovačka vlada uspešno sprovela u cilju poboljšanja ekonomske situacije. Trgovinska razmena između dve zemlje porasla je u 2022. i dostigla 1.104,9 miliona evra sa 792,9 miliona evra u 2021. godini, a što se političkih odnosa tiče, Vlada Srbije očekuje da su "dobri i sadržajni", čemu "posebno doprinose nacionalne manjine" koje žive u obe države.
Iako popularnost nacionalističkih stranaka raste širom Evrope, gde su Italija, Španija, Grčka i Nemačka samo neke od primera, za razliku od Fica, nisu svi oni kandidati za Putinove nove saveznike. Čak i da Fico promeni narativ posle izbora, pobeda Fica verovatno bi bila i dobra vest za Putina.
- Dopunjeno preciziranjem u poslednjem pasusu.