Donald Trump je nakon sastanka sa Xijem zvučao trijumfalno. Ali u svom prvom susretu sa kineskim predsednikom otkako se vratio na funkciju u januaru, američki predsednik morao je da da bar onoliko koliko je dobio. Trump je izjavio da su dvojica lidera "razrešila" nesuglasice po jednom od najtežih pitanja i glavnom izvoru uticaja Pekinga: pristupu retkim zemnim elementima, kojima je Kina bogata. "Nema nikakvih prepreka po pitanju retkih zemnih elemenata", rekao je u četvrtak u avionu Air Force One. "Nadam se da će taj izraz na neko vreme nestati iz našeg rečnika", dodao je.
Ono što je Trump predstavio kao pobedu, zapravo je pristanak Kine da sačeka godinu dana pre nego što uvede širok spektar ograničenja na izvoz ključnih minerala, koji su od presudnog značaja za razne industrije. Međutim, nova ograničenja su i dalje u pripremi, a stara su još na snazi, što znači da će kompanije u SAD i van nje i dalje biti zavisne od Pekinga za ključne komponente potrebne za proizvodnju borbenih aviona, poluprovodnika i električnih automobila. Samo mnogo sveobuhvatniji sporazum između dve najveće svetske ekonomije mogao bi verovatno da ukloni tu pretnju.
Štaviše, da bi dobio kinesku pauzu, Trump je morao da ponudi uzvratnu. SAD su pristale da odlože planirano proširenje liste izvoznog "crne liste", koja bi obuhvatila hiljade novih kineskih kompanija.
'Opasan presedan'
To je pokazalo koliko veća pregovaračka moć stoji na strani Kine u drugom Trumpovom mandatu. U suštini, SAD su sada prihvatile da povežu svoje sopstvene restrikcije na izvoz visokih tehnologija, poput AI čipova, sa kineskim kontrolama nad retkim zemljama. Za neke jastrebe iz Vašingtona, to znači prelazak rizične granice.
"Kineske kontrole nad retkim zemljama bile su ogromna eskalacija i pokušaj da nas odvrate od uvođenja dodatnih ograničenja. Umesto da uzvratimo, mi smo pristali da ublažimo svoje mere", rekao je Chris McGuire, stručnjak za Kinu i nove tehnologije koji je služio u Savetu za nacionalnu bezbednost tokom Bidenove administracije i u Stejt departmentu do ovog leta.
"Mislim da se to nikada ranije nije desilo i da postavlja opasan presedan", dodao je McGuire. Sporazum u suštini predstavlja jednogodišnje primirje po pitanju novih kontrola, a pošto su američke mere ciljanije i zahtevaju češće ažuriranje da bi bile efikasne, to "više koristi Kini nego Sjedinjenim Državama".
Kina je prvi put uvela izvozne restrikcije za magnete od retkih zemalja u aprilu, a svoje nove, sveobuhvatne planove predstavila početkom oktobra. U međuvremenu su usledili meseci uzajamnih poteza i kontrapoteza. Uoči ovog nedeljnog sastanka, Trump je pokušao da stekne prednost najavljujući mere poput povećanja carina za 100 odsto. Na kraju je povukao ne samo tu pretnju, već i carine uvedene zbog uloge Pekinga u trgovini fentanilom, kao i takse za kineske brodove koji pristaju u američkim lukama, koje su sada odložene na godinu dana.
Kao rezultat toga, predsednikov cilj da pomoću trgovinskih barijera podstakne američke i druge proizvođače da napuste Kinu mogao bi da pretrpi udarac. Ako se carina od 20 odsto na fentanil prepolovi, kako je Trump najavio, prosečna stopa carina na kinesku robu će pasti na 31 odsto, prema Bloomberg Economicsu. To je znatno ispod 50 odsto carina koje SAD primenjuju na mnoge proizvode iz Brazila i Indije, što čini proizvodnju u Kini privlačnijom, barem zasad.
Sve osim retkih zemnih elemenata
Sve ove ustupke Trump je dao dok mu pregovaračka pozicija dodatno slabi. Trebalo bi da vrhovni sud sledeće nedelje sasluša argumente u slučaju koji bi mogao dovesti do poništavanja većine njegovih novih carina, između ostalog i onih koje je uveo Kini. Niži sudovi već su presudili da je njegovo pozivanje na Zakon o međunarodnim ekonomskim vanrednim ovlašćenjima iz 1977. bilo nelegalno.
Naravno, ni Xi nije dobio sve što je želeo. Trump nije pristao da odobri prodaju Kini moćnih Nvidia Blackwell AI čipova, što je ranije najavljivao kao mogućnost.
Nije bilo ni detalja o planovima da se Kini omogući veće investiranje u SAD, kao što je Trump podstakao u sporazumima sa Japanom i Južnom Korejom.
Američki i kineski lideri planiraju seriju sastanaka 2026. godine. U međuvremenu, postoji rizik da obećanja data ove nedelje neće doneti značajne promene za industrije koje zavise od magneta od retkih zemalja, niti za kompanije koje pokušavaju da uspostave alternativu Kini.
"Ovo primirje između Kine i SAD bilo je uglavnom o svemu osim o retkim zemljama i trajnim magnetima", rekao je Wade Senti, predsednik kompanije Advanced Magnet Lab Inc., koja proizvodi magnete u SAD za odbrambenu industriju i druge namene. "Mislim da se rizik za vojsku, iskreno, nije promenio još od početka juna", dodao je.
Licence
Stvarnost za industrije oružja, vazduhoplovstva ili automobilske industrije koje zavise od uvoza retkih zemalja i magneta jeste da kineske izvozne kontrole i dalje oblikuju tržište. Kroz više pauza i primirja ove godine, u praksi se malo toga promenilo.
Kineske procedure za odobravanje prodaje američkim firmama ostale su komplikovane. Kompanije su prijavljivale duže rokove za dobijanje izvoznih licenci, dok je Peking zahtevao višestruka podnošenja dokumenata za svaku porudžbinu. Uticaj se osetio i van SAD, jer sada i kompanije iz Nemačke i drugih zemalja moraju kineskim zvaničnicima da dostavljaju osetljive podatke o lancima snabdevanja da bi dobile licence.
Kinesko odlaganje novih izvoznih kontrola ipak donosi određeno olakšanje američkoj industriji. Moglo bi, na primer, pomoći nevojnoj proizvodnji da kupi ključne mašine potrebne za preradu i proizvodnju određenih retkih zemalja i magneta.
Drugi stručnjaci upozoravaju da bi Peking u praksi i dalje mogao da "zadržava licence", kao što su SAD činile sa izvoznim dozvolama za čipove, što bi predstavljalo faktičko ograničenje.
Za ples je potrebno dvoje
Ljudi iz industrije takođe strahuju da su SAD ustupile Kini previše u zamenu za samo privremenu pauzu, umesto da postignu stvarne promene u vezi s kontrolom retkih zemalja. Ukazuju i na to da, iako je Kina odložila šire mere, verzija iz aprila ostaje na snazi.
"Ako Kina i dalje zahteva od kompanija da podnose licence i ne rešava ih kao ranije, ovo možda ne znači mnogo napretka", rekla je Nazak Nikakhtar, bivša zvaničnica Ministarstva trgovine tokom prvog Trumpovog mandata, sada partner u firmi Wiley Rein, koja zastupa klijente iz industrije retkih zemalja, trajnih magneta i čipova.
Nad ovonedeljnim ishodom lebdi i činjenica da su SAD već ranije prerano proglašavale pobedu po pitanju retkih zemalja i drugih pitanja o Kini. Američki trgovinski predstavnik Jamieson Greer završio je rundu pregovora u Stokholmu u julu odlučno izjavivši: "Ne želimo više nikada da razgovaramo o magnetima", istakao je.
Takođe, stiče se utisak da Kina postaje sve bolja u suočavanju sa Trumpom i korišćenju svoje pregovaračke snage. "Peking je vodio tvrde pregovore, insistirajući da mu se plati za svaki ustupak koji napravi", rekla je Wendy Cutler, bivša američka trgovinska pregovaračica, sada u Asia Society Policy Institute. "Trump je pronašao ravnog sebi u Kini, koja je pokazala da i druga strana može igrati ovu igru", ocenila je.
.webp){kind=icon}
