Predsednik Evropskog saveta Charles Michel juče je rekao da bi Evropska unija trebalo da bude spremna da do 2030. godine primi nove članove. Sa druge strane, predsednik Francuske Emmanuel Macron upozorio je Beograd i Prištinu da obe strane moraju da se ponašaju odgovorno, ili će biti uvedene dodatne mere.
Macron je novinarima rekao da je Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Srbije i Kosova* iz februara ove godine, koji je poznat i kao francusko-nemački plan, "pravi put napred" i da strane "moraju biti posvećene".
Važnost trenutka u kom se dve strane nalaze istakao je i Abljin Kurti. Srbija i Kosovo* moraju da postignu dogovor o popravljanju odnosa pre nego što njihovi saveznici postanu zaokupljeni izborima u SAD i Evropskoj uniji, rekao je Kurti tokom intervjua koji je u ponedeljak u Sloveniji dao za Bloomberg.
Opširnije
Michel obećava proširenje EU do 2030, Macron preti merama
Michel se obratio prvi, rekavši da Evropska unija mora da bude spremna na proširenje do 2030. godine.
28.08.2023
Srbija sve manje važan partner kosovskom tržištu
Prištinska zabrana plasmana proizvoda robe iz centralne Srbije ostavila je posledice.
29.08.2023
EU uvodi političke i finansijske mere Prištini jer Kurti nije otklonio uzroke krize
Evropska unija uvodi negativne političke i finansijske mere Kosovu.
14.06.2023
Uhapšen Srbin u Kosovskoj Mitrovici, sirene i oklopna vozila u gradu
Pripadnici Kosovske policije uhapsili su u utorak Srbina Miluna Milenkovića, zvanog Lune.
13.06.2023
"Postoji potreba da se hitno dođe do sporazuma koji se temelji na obostranom priznanju i da se normalizuju odnosi između Kosova i Srbije. Ovo treba da se dogodi najkasnije do proleća sledeće godine", navodi Kurti.
Pod pokroviteljstvom posrednika SAD i EU, Beograd i Priština su se u martu dogovorili o putu ka normalizaciji odnosa, što moraju da urade da bi napredovale ka članstvu u EU. Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić su na sastanku u Severnoj Makedoniji usmeno podržali plan koji obavezuje obe strane da poštuju teritorijalni integritet druge.
Međutim, napredak je poništen dva meseca kasnije kada je izbilo nasilje na severu Kosova, gde živi srpska etnička većina. Demonstranti su se sukobili sa kosovskom policijom i mirovnim snagama NATO-a nakon što je Kosovo* postavilo gradonačelnike etničkih Albanaca izabranih na lokalnim izborima koje je srpsko stanovništvo bojkotovalo. Desetine ljudi je povređeno.
Zbog inaćenja zapadnim saveznicima, EU, čiji zvaničnici su tražili od Kurtija da ne postavlja etničke Albance za gradonačelnike, izrekla je mere kojima se cilja kosovska privreda i odbrambeni sektor.
"Mere nam štete u smislu finansijske i materijalne podrške, kao i pristupa fondovima, grantovima i zajmovima koje dobijamo od EU", rekao je Kurti. "One štete našim državnim institucijama i našoj poslovnoj zajednici", dodao je.
I dalje naizgled ogorčen, Kurti je rekao da "i EU i SAD žele da pomognu i podrže Kosovo*". Ali oni takođe žele da otrgnu Srbiju od ruskog uticaja, dodao je on.
Kurti je ponovio spremnost za raspisivanje novih opštinskih izbora, kao i tvrdnju da je za njega povratak na sporazum koji su obe strane podržale u martu jedini put napred.
"Sporazum je i dalje na stolu", zaključio je Kurti.
Kosovo* je samostalnost proglasilo 2008. godine, a zemlje zapadne Evrope joj, uz neke izuzetke, priznaju državnost. Srbija ne priznaje samostalnost svoje južne pokrajine.