Lideri Srbije i Kosova približili su se sporazumu o normalizaciji odnosa dok raste pritisak iz SAD i Evropske unije da okončaju spor koji je tinjao otkako su vodili rat 1998 - 1999.
Pošto rat u Ukrajini traje već drugu godinu i ne nazire mu se kraj, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Albin Kurti suočavaju se sa pritiskom Vašingtona i Brisela da ublaže spor koji je ugrozio stabilnost regiona.
Nakon što su u ponedeljak u Briselu sedeli na razgovorima pod pokroviteljstvom EU, Vučić i Kurti nisu objavili dogovor. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell je, međutim, rekao da će oni voditi dalje pregovore kako bi odlučili o koracima za sprovođenje predloga bloka koji ima za cilj saniranje razilaženja. Nisu potrebni dalji razgovori o konkretnom predlogu, rekao je on.
"Danas je napravljen napredak", rekao je Borell. "Istovremeno je potrebno više rada kako bi se osiguralo da ono što su strane danas prihvatile bude sprovedeno."
Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) objavila je tekst dokumenta u kojem se vidi da je cilj da dovede do postepenog razvoja odnosa zasnovanih na poštovanju teritorijalnog integriteta, poštovanju granica i stepena određene autonomije za etničke Srbe i koji i dalje žive na Kosovu.
Srbija i Kosovo će međusobno razvijati normalne, dobrosusedske odnose na osnovu jednakih prava, a Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, navodi se u tekstu evropskog predloga sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištrine
To bi bila velika promena u odnosima pod kojima Srbija trenutno ne priznaje suverenitet Kosova.
Obe strane su se složile u Briselu da se uzdrže od bilo kakvih akcija za obnavljanje tenzija na terenu, rekao je Borell.
Razgovori će biti sredinom marta, rekao je Vučić i dodao da očekuje "još mnogo" sednica. Ipak, ostalo je neslaganje oko predloga da se Srbima koji još uvek žive na Kosovu da autonomija, rekao je on.
"Nadam se da ćemo uspeti da postignemo kompromis, ali bojim se da bismo takođe mogli da zaglavimo", rekao je on.
Netrpeljivost između suseda praktično ih je i sprečila da napreduju ka članstvu u EU.
Ostavljeni van jedinstvenog tržišta EU, Srbija i Kosovo su znatno ispod proseka u bloku u životnom standardu, uz široko rasprostranjeno siromaštvo i korupciju.
Beograd smatra Kosovo, većinom muslimansku naciju od oko 1,8 miliona, delom svoje teritorije i verskim i kulturnim srcem srpskog naroda.
Iako novi plan navodno ne poziva na priznanje Kosova od strane Srbije, on se vidi kao odskočna daska za normalizaciju odnosa.
To takođe može, na kraju, dovesti do uključivanja Kosova u međunarodna tela, što je Srbija decenijama pokušavala da spreči zajedno sa svojim saveznicima Kinom i Rusijom.
.webp){kind=icon}
