Zvezda argentinskih predsedničkih izbora kao lek nudi libertarijanizam

Čini se da se oni koji se izjašnjavaju kao libertarijanci pojavljuju u političkim krugovima u svakom uglu sveta. Ali malo ko taj epitet nosi kao Argentinac Javier Milei.

U sredu je pokazao svoju revnost za oslobađanje moći slobodnog tržišta u privredno oslabljenoj zemlji tokom dvosatnog intervjua u Buenos Ajresu. Obećao je da će smanjiti državnu potrošnju, praktično zatvoriti centralnu banku, zameniti opterećeni pezos američkim dolarom i vratiti kredibilitet nestabilnoj privredi.

A pošto je Milei sada u dobroj poziciji da izvede zadivljujuću pobedu na predsedničkim izborima u oktobru, libertarijanska ekonomija bi mogla da dobije svoj dosad najupečatljiviji test u stvarnom svetu.

Zemlja je toliko dugo bila u ekonomskim previranjima - zakoračila je u svoju šestu recesiju u deceniji usred trocifrene inflacije i sve slabije valute - da je lako videti kako predlozi koji bi se u drugim kontekstima mogli smatrati radikalnim ovde deluju izuzetno razumno.

"Jedan od najvećih lopova u istoriji čovečanstva je centralna banka", rekao je on. "Trebalo bi da pokušamo da se izvučemo iz tog slepila koje nam je nametnula etatistička indoktrinacija."

Bloomberg

 

Milei (52) ove ciljeve vidi ne samo kao takozvanu pametnu ekonomiju već i kao moralni imperativ. Sve je bolje uz konkurenciju, smatra on, pa je vredno videti šta se dešava kada Argentinci mogu da biraju valutu koju će koristiti.

Na osnovu toga, slobodno tržište će izabrati dolar - koji po njegovom mišljenju "nije čak ni dobra valuta" - ako ni zbog čega drugog, a onda zato što je stabilniji od pezosa. Godine štampanja novca i lošeg upravljanja politikama zbrisale su 99 odsto vrednosti pezosa u protekle dve decenije, što je pomoglo da se stopa inflacije podigne na 113 procenata u najnovijem očitavanju.

Milei želi da skoro sve u Argentini stavi u svoj libertarijanski okvir. Citirao je ekonomiste Friedricha Hayeka, Murraya Rothbarda i Garyja Beckera kako bi objasnio svoju viziju. On odbacuje zabrinutost zbog visokog procenta građana koji rade u domenu sive ekonomije - "ljudi treba da odluče da li će ući na tržište ili ne". On nema strpljenja za subvencije industriji - "ne birajte pobednike".

Intelektualna logika iza njegovih ideja, o kojima voli da strastveno raspravlja, izdvaja ga od kolega populista kao što su Donald Trump i Jair Bolsonaro. Deluje da je željan da pokaže da je ozbiljan, angažovan i spreman da vodi državu. U vremenima ekonomskih teškoća, njegova poruka odjekuje biračima koji nemaju mnogo vremena za teorijske rasprave.

Bloomberg

 

Naravno, on takođe želi da pobedi na izborima, pa izgleda da je spreman da napravi kompromis u pogledu svoje vizije slobodarskog raja u Južnoj Americi. Uprkos zapanjujućim troškovima, on kaže da neće okončati popularne socijalne programe koji podržavaju milione ljudi u zemlji u kojoj je skoro 40 odsto stanovništva osiromašeno.

"Oni koji primaju socijalne programe su žrtve, a ne viktimizatori", rekao je on i dodao da će za okončanje te vrste socijalne pomoći biti potrebno čak 15 godina. "Mi ćemo ih redizajnirati i ukloniti posrednike."

Čak je ublažio neke od svojih najkontroverznijih predloga, poput dizanja u vazduh centralne banke. "To je bilo metaforično", rekao je.

Kongresmen sa jednim mandatom osvojio je skoro trećinu glasova na preliminarnim izborima u nedelju. Glavna koalicija desnog centra dobila je 28 odsto glasačkih listića, u poređenju sa podrškom vladajuće stranke od 27 odsto, ostavljajući Mileia kao jasnog favorita uoči predsedničkih izbora. Njegovi direktni konkurenti na izborima 22. oktobra biće ministar ekonomije Sergio Massa i Patricia Bullrich, beskompromisna bivša ministarka bezbednosti iz opozicione koalicije naklonjene tržištu.

Imajući u vidu da se izborna trka račva na tri strane, verovatno je da će glasanje za predsednika doživeti drugi krug u novembru, što se dešava ako najbolji kandidat ne dobije 45 odsto važećih glasova u prvom krugu ili ne uspe da osvoji 40 odsto uz prednost u odnosu na drugoplasiranog od 10 procentnih poena.

Bloomberg

 

Pobeda Mileia, ekonomiste školovanog na Univerzitetu Belgrano u Buenos Ajresu, bila bi dramatičnija verzija pro-biznis vlade bivšeg predsednika Mauricija Macrija. Pokušao je da uvede tržišne reforme nakon što je preuzeo dužnost 2015. godine da bi se potom suočio sa političkom opozicijom i naišao na finansijsku krizu koja se završila tako što je zemlja pozvala Međunarodni monetarni fond za još jedan paket spasa.

Macrijev naslednik, peronista Alberto Fernandez, mučio se da oporavi privredu usred pandemije kovida 19 i ozbiljne nestašice čvrste valute koja je sada zemlju ostavila podložnom još jednom neuspehu da isplati dug. Toliko je nepopularan da je odlučio da se ove godine ne kandiduje za reizbor.

Milei je rekao da će uložiti sve napore da izbegne neizvršenje obaveza u pogledu inostranih obveznica, ali investitori su skeptični, delom zbog straha da bi Kongres mogao da blokira njegove predloge i izazove društvene nemire. Finansijski instrumenti Argentine su doživeli pad vrednosti ove nedelje.

Do izbora je još dug put, a argentinska politika je nestabilna kao i njena privreda. U novim tvrdnjama koje liče na one Trumpove i Bolsonarove, Milei kaže da je trebalo da dobije pet procentnih poena više na preliminarnim izborima da nije bilo prljavih trikova njegovih rivala tog dana koji su iskrivili rezultate.

Takođe postoji rizik da će, kako Argentinci budu bolje upoznavali Mileia, biti manje oduševljeni glasanjem za autsajdera koji obećava velike promene. Ali zasada, on je na misiji da iskoristi svoju novootkrivenu slavu da propoveda o ekonomiji slobodnog tržišta.

Bloomberg

 

Odmah posle preliminarne pobede, Milei je brže-bolje ojačao strategiju koja je za njega dosad tako dobro funkcionisala, dajući opsežne intervjue u nekoliko radio i televizijskih emisija koji postaju viralni na društvenim mrežama. Prima toliko zahteva da je isključio telefon dok je bio u prostorijama Bloomberga.

"Stalno zvoni", rekao je. "Vrlo je iritantno."

 

- U pisanju teksta pomogli Manuela Tobias, Scott Squires, Patrick Gillespie, Walter Brandimarte, Jonathan Gilbert i Julia Leite.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar