Zabrana plastike ili samo čišćenje krša - UN razmatra

Prašina od guma protiv odbačenih mreža za ribolov.

Ova dva predmeta obično se ne povezuju zajedno, niti se smatra da su konkurencija jedan drugom, ali zemlje i aktivisti su u sporu oko toga kako i da li bi trebalo da se bave njima u okviru svetskog sporazuma o plastici Ujedinjenih nacija (UN) o kom se trenutno pregovara u Parizu.

Ključna tačka napetosti jeste to da li bi sporazum trebalo da se usredsredi na čišćenje već zagađenih okeana od plastičnog otpada ili bi trebalo da ide dalje od toga i ograniči proizvodnju potencijalno štetnih komponenti u polimernim proizvodima ili čak uvede zabrane upotrebe plastike. Ljudi koji prate pregovore kažu da Sjedinjene Američke Države (SAD), kao jedan od najvećih proizvođača i korisnika plastike, do sada, zagovaraju prvu opciju.

Pregovarači očekuju da će imati nacrt sporazuma na kraju ovog kruga razgovora, nakon što su se prošlog decembra dogovorili da se do 2024. godine razvije pravno obavezujući sporazum o zagađenju plastikom.

"Ovo će biti prvi pravi nacrt teksta međunarodno-pravno obavezujućeg sporazuma i dodavanje stvari nakon toga postaje zaista, zaista teško", rekla je Anja Brandon iz organizacije Ocean Conservancy, organizacije za zaštitu životne sredine čije sedište je u Vašingtonu. "Tako da ovo postaje osnova na kojoj se odvijaju svi drugi razgovori i pregovori."

Bloomberg

 

Ocean Conservancy lobira da se u nacrt uključi regulacija napuštene opreme za ribolov, koja se često naziva "oprema duhova", a koja je uglavnom napravljena od plastike i stvara zdravstvene rizike za morske sisare.

"Da, postoje i druge vrste međunarodnih sporazuma i foruma koji su se bavili o opremom duhova", rekla je Brandon. "Ali ovo je zaista neponovljiva prilika da se svi stave na istu stranicu i postave standardi i prakse za smanjenje štete."

Bloomberg

 

Iz UN su naznačili kako bi budući standardi i prakse mogli da izgledaju u izveštaju objavljenom 16. maja. Zakoni o produženoj proizvođačkoj odgovornosti, na primer, zahtevali bi da proizvođači snose finansijsku odgovornost za troškove odlaganja njihovih plastičnih proizvoda na kraju životnog veka i da zamene plastiku organskim materijalima kada je moguće, npr. kartonskim kutijama za dostavu.

To ne bi bilo jeftino. U izveštaju se procenjuje da bi preusmeravanje ekonomija dalje od plastike i izgradnja infrastrukture za pravilno recikliranje preostalog otpada moglo koštati 65 milijardi dolara godišnje.

Možda će još teže biti postići sporazum o zabrani proizvodnje određenih hemikalija.

Winnie Lau, direktorka projekta "Sprječavanje plastike u okeanima" u organizaciji Pew Trusta, još jednoj lobističkoj grupi sa sedištem u Vašingtonu, želi da se pitanja poput prašine od guma adresiraju u nacrtu. Nedavna istraživanja su povezala prašinu iz hemikalija u gumama sa smrtnošću lososa na severozapadu Pacifika.

Bloomberg

 

Lau bi želela da sada budu zabranjeni neki polimeri, kao i da se uspostavi mehanizam za procenu hemikalija u budućnosti. "To će biti zaista ključno", rekla je, "jer naše razumevanje plastike i njenog uticaja na nas i životnu sredinu nastavlja da se razvija."