Recep Tayyip Erdogan je proglasio pobedu na predsedničkim izborima u Turskoj, koja se pre samo nekoliko nedelja činila malo verovatnom.
Lider sa najdužim stažom u zemlji, dugim više od dve decenije, pobedio je sa 52,1 odsto prema 47,9 odsto u drugom krugu glasanja protiv opozicionog kandidata Kemala Kilicdaroglua, pokazali su rezultati nakon izbrojanih skoro svih izbornih listića. Erdogan se pojavio na vrhu autobusa u Istanbulu i zahvalio narodu što su ga održali na vlasti.
U prvom krugu predsedničkih izbora, održanim 14. maja, Erdogan je prkosio istraživanjima javnog mnjenja i tada je bio blizu pobede, dok je njegov savez stranaka osvojio parlamentarnu većinu. Akcije i obveznice su u padu nakon tog ishoda, dok je lira u odnosu na dolar tonula u veće dubine.
Opširnije
Uznemirena tržišta čekaju ishod turskih predsedničkih izbora
Finansijska tržišta signaliziraju da Tursku čeka još finansijskih i ekonomskih poteškoća.
28.05.2023
Erdogan se neće promeniti, a ne bi trebalo ni Biden
Ako, kao što se čini sve verovatnijim, turski predsednik Recep Tayyip Erdogan ponovo bude izabran u nedeljnom drugom krugu izbora, možete računati na tri posledice.
28.05.2023
Pad na turskom tržištu zbog rezultata prvog kruga izbora
Turska tržišta su bila u padu pošto se činilo da država ide u drugi krug predsedničkih izbora.
15.05.2023
Trgovci lirom se spremaju za volatilnost dok Turska ide u drugi krug izbora
Trgovci se pripremaju za veću volatilnost turske lire jer se na osnovu izbrojanih glasova čini da će biti održan i drugi krug predsedničkih izbora za dve nedelje.
15.05.2023
Erdogan, koji je svoj kabinet pretvorio u centar moći u Turskoj, pokazao je otpornost i ranije. Ipak, anketari i finansijska tržišta predviđali su zategnutije izbore zbog krize troškova života i nakon dva razorna zemljotresa. Erdogan je odgovorio tako što je upotrebio državnu medijsku mašinu da podeli opozicioni savez i mobiliše svoje konzervativne korene.
Za investitore, sada je najhitnije pitanje da li će se držati svog obećanja da će održati ekonomsku politiku koja je videla egzodus stranog novca. Za svetske lidere, u pitanju je način na koji Turska održava svoj delikatan balans između NATO saveznika i Rusije dok predsednik Vladimir Putin nastavlja da vodi rat u Ukrajini.
Bloomberg
"To je Pirova pobeda za Erdogana", rekao je Nihat Ali Ozcan, strateg Fondacije za istraživanje ekonomske politike u Ankari. "Možda je produžio svoje rekordno pravilo, ali njegov novi mandat će biti pun izazova od ekonomije do spoljne politike."
Stope da rastu?
Ekonomisti kažu da je prilagođavanje monetarne politike neizbežno. Dok su centralne banke širom sveta podigle kamatne stope kako bi pokušale da uguše inflaciju, turski kreatori politike su poslušali Erdoganove pozive na ultraniske troškove zaduživanja. Oni su smanjili referentnu stopu za 550 baznih poena od prošle godine, suočeni sa inflacijom koja se popela na više od 85 odsto.
"Potvrđen ishodom izbora, malo je verovatno da će Erdogan prihvatiti potpuno ekonomski ortodoksni pristup", rekao je Wolfango Piccoli, kopredsednik Teneo Intelligence u Londonu. Međutim, možda će doći do nekih prilagođavanja uoči lokalnih izbora u martu 2024, rekao je on.
Umesto toga, Turska se oslanjala na ograničavanje banaka na deviznom tržištu i intervencije u pokušaju da zadrži liru stabilnom. Stope na depozite sada naglo odstupaju od referentnih vrednosti i to je neodrživo, smatraju ekonomisti.
Bloomberg
Ercan Erguzel iz kompanije Barclays rekao je da će kamatne stope morati da rastu bez obzira na pobedu Erdogana, ali postepenijim tempom nego da je pobedio Kilicdaroglu. Erguzel predviđa da će referentna vrednost dostići 36 odsto do kraja ove godine, u odnosu na trenutnih 8,5 odsto.
U međuvremenu, troškovi osiguranja od državnog neizmirenja obaveza će nastaviti da rastu, rekao je Cagri Kutman, stručnjak za turska tržišta u kompaniji KNG Securities sa sedištem u Londonu. "Erdogan će paziti da nova ekonomska administracija ima ozbiljan kredibilitet", rekao je Kutman. Međutim, neće odustati od svoje politike niskih kamatnih stopa, rekao je on.
Istok i Zapad
Kada je reč o spoljnoj politici, i u narednih pet godina Erdogan će verovatno potvrditi da je Turska ključni tampon za migrante koji se kreću ka Evropi. Erdogan će takođe raditi na održavanju izvoza žitarica iz Crnog mora nakon što je obezbedio još jedno produženje pre dve nedelje.
Turski predsednik takođe planira da podstakne mir u Ukrajini, a da se i dalje uzdrži od uvođenja sankcija Rusiji jer Turska veruje da su one kontraproduktivne, kažu ljudi upoznati sa situacijom.
Erdogan bi pristao da ratifikuje kandidaturu Švedske za pridruživanje NATO-u tek nakon što prvo razmotri implementaciju novog zakona o terorizmu u Stokholmu koji će stupiti na snagu 1. juna, rekli su izvori. Međutim, Erdogan će možda morati da izbalansira svoj oštriji pristup prema Švedskoj kako bi dobio podršku američkog Kongresa za tursku kupovinu američkih borbenih aviona F-16.
Očekuje se da će Erdogan u svom novom mandatu dati sve veći prioritet razvoju domaće odbrambene industrije u potrazi za vojnom prednosti da podrži svoje težnje da Tursku učini regionalnom silom, kažu izvori.
(Ažurirano ishodom glasanja i kroz ceo tekst.)
.webp){kind=icon}