Zapadni Balkan gubi od Ukrajine na opkladama za EU

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je u četvrtak u Briselu, gde je prisustvovao samitu EU - Zapadni Balkan. Na marginama samita sastao se sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom, kao i sa premijerima Severne Makedonije i Albanije, Dimitrom Kovačevskim i Edijem Ramom.

Na završetku samita, Evropski savet dao je Ukrajini i Moldaviji status kandidata za članstvo u EU. O Zapadnom Balkanu, zasad, nije bilo oglašavanja i čini se da je ovaj samit bio u potpunosti posvećen problemu rata u Ukrajini.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) Srbija je potpisala sa EU u aprilu 2008. godine, a status kandidata za članstvo u martu 2009. godine. Do sada su zatvorena samo dva od ukupno 35 poglavlja, a od 2019. do kraja 2021. nijedno novo nije otvoreno.

"Samit Evropske unije je ponovo stavio priču o proširenju EU na dnevni red, ali se čini da je paradoksalno zbog toga Zapadni Balkan više izgubio nego što je dobio. Status kandidata za Ukrajinu i Moldaviju, pre statusa kandidata za Bosnu i Hercegovinu i otvaranja pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom predstavlja korak unazad za proces evropskih integracija Zapadnog Balkana i može se očekivati da će to dodatno uticati na smanjenje već prilično niskog nivoa podrške Evropskoj uniji u regionu", kaže Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost za Bloomberg Adria.

Prema poslednjim istraživanjima agencije Ipsos, na referendumu bi za ulazak u EU sada glasalo 35 odsto ljudi. Podatak iz 2009. godine, kada su Srbiji ukinute vize za Evropu, za pridruživanje je bilo 74 odsto građana. Istraživanje Ipsosa iz aprila ove godine prvi put je pokazalo da su građani Srbije većinski protiv pridruživanja uniji - protiv evropskih integracija je čak 44 odsto građana, dok je 35 odsto za, a ostalih 21 odsto ne zna ili ne želi da se izjasni.

S obzirom na to koliko je malo Srbija uradila na tom procesu, nije jasno zašto su izjave političara u poslednje vreme više okrenute "zapadnom i evropskom putu", a iz ovog samita jasno je i da je EU više okrenuta svojim problemima, kao što je Ukrajina i unutrašnji problemi u samom savezu. Dodatno, srpski političari naglašavaju da rade u interesu svog naroda i ono što je najbolje za njihove građane, te očigledno da to ovog puta nije slučaj.

Kakva je sada pregovaračka pozicija Beograda, otkad problem Kosova nije gorući politički problem u Evropi, teško je reći, kada je Srbija tako malo postigla u 15 godina procesa. Čini se da je više za probleme Balkana angažovana Nemačka, koja je pojačala svoje napore da region približi EU. U tom smislu, poziv nemačkog kancelara Olafa Scholza na sastanak u Berlinu i višednevna turneja šefice nemačke diplomatije Annalena Baerbock po Zapadnom Balkanu pokazuju obnovljeno interesovanje za oživljavanje politike proširenja prema regionu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar