Erdoğanu se trese fotelja prvi put nakon 20 godina

U nedelju, 14. maja, odlučiće se neizvesna sudbina turskog predsednika, 69-godišnjeg Recepa Tayyipa Erdoğana koji je na vlasti već 20 godina, a prvi put nije favorit na izborima. Turska opozicija izbore vidi kao najbolju priliku da Erdoğana smeni i promeni njegove politike.

Najdugovečniji vođa moderne Turske, članice Severnoatlantskog saveza (NATO), Erdoğan se kod kuće zauzima za pobožan život i niske kamatne stope, jača turski uticaj u regionu i popušta veze sa Zapadom. Izbori se održavaju tri meseca nakon zemljotresa na jugoistoku Turske u kojima je poginulo više od 50 hiljada ljudi.

Erdoğanov glavni suparnik je 74-godišnji Kemal Kılıçdaroğlu, vođa sekularističke Republikanske narodne stranke (Cumhuriyet Halk Partisi – CHP), kog podržava koalicija šest opozicionih stranaka. Erdoğan na jedne od najvažnijih izbora u modernoj istoriji Turske izlazi u trenutku kada je se suočava sa padom poverenja kod glasača, pre svega zbog krize visokih troškova života i posledica zemljotresa.

Prema poslednjim anketama, Kılıçdaroğlu vodi ispred Erdoğana, čija je popularnost, kako smo upravo napisali, zbog krize visokih troškova života izazvanih visokom inflacijom, pala. Opoziciji su šanse porasle jer se ujedinila, kažu analitičari.

Zbog realne mogućnosti da bude poražen, Erdoğan se prkosno okrenuo polarizirajućim temama, zbog čega je u zemlji eksplozivno raspoloženje. Između ostalog, optužuje Zapad da finansira njegove "pro-LGBT" suparnike i prikazuje se kao zaštitnik konzervativnih vrednosti nasuprot napada stranih "terorista".

Pristaše Erdoğana | Bloomberg

Sve užarenija atmosfera podstakla je opozicionog vođu Kemala Kılıçdaroğlua da svoje pristalice zamoli da ostanu kod kuće čak i ako pobede. "Ako izađemo, može biti nereda, naoružani ljudi mogu izaći na ulice", upozorio je 74-godišnji sekularni opozicioni vođa.

Zemlja od 85 miliona stanovnika izgleda da nikada nije bila podeljenija povodom toga da li je Erdoğan učinio više štete nego koristi u toj jedinoj većinski muslimanskoj članici NATO-a.

Na izborima su se kandidovala još dvojica manjih kandidata, zbog čega će Erdoğan i Kılıçdaroğlu verovatno morati ponovo da se suoče u drugom krugu izbora 28. maja.

Važnost izbora za Tursku

Najsnažniji turski vođa još od Mustafe Kemala Atatürka koji je pre sto godina osnovao republiku, Erdoğan i njegova Stranka pravde i razvoja (Adalet ve Kalkınma Partisi – AKP) islamističkih korena udaljili su Tursku od Atatürkove sekularne vizije, javlja BBC.

Erdoğan je takođe centralizovao vlast tako što je uveo predsednički sustav i vlada iz palate sa hiljadu soba na rubu Ankare, gde određuje politiku na području privrede, bezbednosti, unutrašnjih i spoljnjih poslova.

Erdoğanovi kritičari tvrde da vlada guši disidentske glasove, potkopava prava i da je pravosuđe stavila pod svoju kontrolu. Zvaničnici to poriču tvrdeći da vlada štiti građane u kontekstu jedinstvenih bezbednosnih pretnji, uključujući pokušaj državnog udara 2016. godine.

Ekonomisti smatraju da je Erdoğanovo insistiranje na niskim kamatnim stopama prošle godine podstalo skok inflacije od 85 odsto, najviše u 24 godine, a lira je u zadnjih deset godina pala na desetinu vrednosti u odnosu prema američkom dolaru.

Šarolik nastup na svetskoj pozornici

Turska je pod Erdoğanom demonstrirala vojnu moć na Bliskom istoku i šire, pokrenuvši četiri vojne operacije u Siriji i ofanzivu protiv kurdskih pobunjenika u Iraku te je poslala vojnu pomoć Libiji i Azerbajdžanu.

Turska je imala i niz diplomatskih sukoba sa Saudijskom Arabijom, Egiptom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Izraelom te spor s Grčkom i Kiprom oko granica na istočnom Sredozemlju, sve dok pre dve godine nije promenila pristup nastojeći da se ponovno zbliži s nekim od svojih suparnika.

Depositphotos

 

Erdoğanova kupovina ruskog sistema protivvazdušne odbrane dovela je do američkih sankcija, a njegova bliskost s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom navela je kritičare da postavljaju pitanja o predanosti Turske Severnoatlantskom savezu. Tenzije su povećali i prigovori Ankare pristupnicama za članstvo Švedske i Finske u NATO.

Međutim, Turska je uspešno posredovala u sklapanju sporazuma o izvozu ukrajinskog žita koji je bio pod ruskom blokadom, u sklopu Erdoğanovih nastojanja da se zaustavi rat u Ukrajini. Ne može se znati hoće li njegov naslednik biti istog profila kao on na svetskoj sceni, što će on verovatno koristiti u predizbornoj kampanji.

Obećanja opozicije

Dve glavne opozicione stranke, sekularistički CHP i nacionalistička stranka desnog centra Dobro (İyi), udružile su se s četiri manje stranke s programom koja bi poništio mnoge Erdoğanove ključne politike.

Obećavaju da će obnoviti nezasvisnost centralne banke i poništiti Erdoğanove ekonomske politike. Ukinule bi takođe njegov predsednički sistem i vratile parlamentarni, a kući bi vratile sirijske izbeglice.

Depositphotos

 

Žele i da poboljšaju odnose sa zapadnim saveznicima, uključujući SAD i da vrate Tursku u program borbenih aviona F-35 iz kog je isključena nakon kupovine ruskog protivvazdušnog sistema.

Analitičari smatraju da bi politike koje opozicija obećava mogle da podstaknu strana ulaganja.

Erdoğan je podržavao neuspešna nastojanja da se s vlasti sruši sirijski predsednik Bašar al-Asad, ali je i primio najmanje 3,6 miliona sirijskih izbeglica koji su zbog privrednih poteškoća u Turskoj sve manje dobrodošli.

Opozicija je preuzela Erdoğanove planove da se izbeglice vrate u Siriju, ali niko od njih još nije izneo kako to misli zasigurno da izvede.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar