Izgledi za Erdoganov reizbor nisu sigurna opklada

Recep Tayyip Erdogan, koji ima gotovo nesputanu vlast u Turskoj, traži još jedan mandat na predsedničkim i parlamentarnim izborima 14. maja. S obzirom na to da se nacija suočava sa ekonomskom krizom i bori se da se oporavi od razornih zemljotresa, ankete ukazuju na tesnu trku koja bi mogla da ugrozi njegovih 20 godina vladavine, najduže u istoriji Turske. U potresima su poginule desetine hiljada ljudi, što je izazvalo kritike vladinog odgovora na katastrofu. Izborna pravila su izmenjena kako bi Erdogan i njegovi saveznici imali prednost. A predsednikovi kritičari prigovaraju tome što je izborni odbor kvalifikovao Erdogana da se ponovo kandiduje.

1. Zašto se Erdogan suočava sa kritikama zbog zemljotresa?

Rušenje najmanje 173.000 zgrada oživelo je dugogodišnje pritužbe da je građevinarima bilo dozvoljeno da žrtvuju bezbednost u korist brzine i uštede troškova tokom građevinskog buma. Poznato je da građevinske firme uklanjaju potporne stubove sa nekih prodavnica i parkinga i menjaju noseće zidove, vrata i prozore zgrada. Preživeli i opozicione stranke takođe kažu da vlada nije adekvatno reagovala na jednu od najgorih prirodnih katastrofa u Turskoj. Erdogan je priznao da je bilo poteškoća u slanju hitne pomoći u teškim zimskim uslovima u svih 11 pogođenih provincija, ali je insistirao da je mobilisana sva raspoloživa pomoć.

2. Koji su Erdoganovi drugi izazovi?

Erdogan je viđen kao sve autoritarniji lider nakon što je Tursku efikasno prebacio na izvršno predsedništvo sa širokim ovlašćenjima 2018. Izbori dolaze u trenutku kada se nacija bori sa najgorom krizom troškova života u poslednje dve decenije. Erdogan je i dalje najpopularniji turski političar, ali njegova Partija pravde i razvoja izgubila je podršku među siromašnima, koji su bili među njenim najsnažnijim podržavaocima. Iako turske opozicione stranke retko koordiniraju strategiju, Erdogan se ovog puta suočava sa ozbiljnim izazovom od šestostranačkog opozicionog bloka, kao i od zasebne, prokurdske političke grupe.

Bloomberg Mercury

 

3. Zašto su cene tako visoke?

Stopa inflacije u Turskoj je u aprilu usporila na 50,5 odsto, nakon što je u oktobru dostigla 24-godišnji maksimum od 85,5 odsto. Poremećaji zbog pandemije i rata u Ukrajini podstakli su inflaciju u mnogim zemljama, ali Erdoganovi nekonvencionalni ekonomski stavovi su pojačali problem u Turskoj. Dok su mnoge centralne banke povećale kamatne stope za borbu protiv inflacije, Erdogan zauzima neortodoksan stav da to ima suprotan efekat. Pod njegovim pritiskom, turska centralna banka smanjila je stope. U predizbornim obećanjima koja će testirati fiskalno zdravlje zemlje, Erdogan je obećao da će zaštititi kupovnu moć građana značajnim povećanjem penzija, plata državnih službenika i minimalne plate.

4. Ko izaziva Erdogana za predsednika?

Šestostranački savez predložio je Kemala Kilicdaroglua, lidera svoje najveće stranke, za predsednika. Prokurdska Narodna demokratska partija je signalizirala da će ga podržati radije nego da postavi svog kandidata. Kandidatima za predsednika je potrebno više od 50 odsto glasova za pobedu u prvom krugu; inače se suočavaju sa drugim krugom dve nedelje kasnije. Drugi krug je moguć jer će kandidat desnog centra Muharrem Ince, bivši saveznik Kilicdaroglua, verovatno podeliti glasove opozicije. Konačni kandidat je Sinan Ogan, koga podržava grupa nacionalističkih partija.

5. Šta je problem sa Erdoganovom kandidaturom?

Njegovi kritičari kažu da se time krši ustav, koji predsednike ograničava na dva uzastopna petogodišnja mandata, osim ako parlament ne raspiše vanredne izbore tokom drugog mandata. Zvaničnici u Erdoganovoj administraciji kažu da je, za potrebe te odredbe, on tek u svom prvom mandatu - pošto ga je narod prvi put direktno izabrao 2018. godine, godinu dana nakon što je referendum prebacio zemlju na novi predsednički sistem. Pre toga, 2014. godine, za predsednika ga je izabrao parlament, nakon što je bio premijer prethodnih 11 godina. Erdoganovu podobnost kao predsedničkog kandidata prihvatio je Vrhovni izborni odbor zemlje, koji ima poslednju reč po tom pitanju.

6. Kakvi su izgledi za parlament?

Ankete sugerišu da bi Erdoganova partija i njen manji partner, Partija nacionalističkog pokreta, mogli da se bore da održe parlamentarnu većinu koju su osvojili na poslednjim izborima 2018. Njihovi izgledi bi se poboljšali ako bi oni i drugi mali saveznici pristali da kandiduju parlamentarne kandidate na listama za saradnju. Turski D’Hondtov sistem proporcionalne zastupljenosti favorizuje saveze i veće stranke u odnosu na manje. Narodna demokratska partija, trenutno treći po veličini blok u parlamentu, suočava se sa potencijalnom zabranom zbog optužbi za veze sa separatističkim kurdskim militantima, ali bi ih mogla zaobići tako što bi kandidovala parlamentarne kandidate na listi druge prokurdske grupe, Zelene levice. Narodna demokratska partija bila je meta državnog pritiska od 2015. godine, kada su njene izborne pobede nakratko koštale Erdoganovu stranku dominacije u parlamentu.

7. Kako su se promenila izborna pravila?

Amandmani koji su stupili na snagu šestog ​​aprila izuzimaju predsednika od zabrane ostalim ministrima da koriste državne resurse za organizovanje svojih kampanja ili prisustvovanje skupovima. Amandmani takođe smanjuju procenat ukupnih glasova koje stranka mora da osvoji da bi ušla u parlament na sedam odsto sa 10 odsto i otežavaju manjim strankama da same osvoje mesta, primoravajući ih da se kandiduju na listi kojom dominiraju veći saveznici.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar