.webp){kind=icon}
Institucije u Srbiji su među najzatvorenijima u regionu, a pandemija virusa korona dodatno je uticala na smanjenje transparentnosti organa vlasti, posebno kada su u pitanju javne nabavke medicinske opreme i materijala. To su pokazali rezultati istraživanja organizacije "Partneri Srbija".
Ta srpska organizacija, u okviru Regionalnog indeksa otvorenosti mreža, sprovodi godišnja istraživanja o otvorenosti institucija, u saradnji sa nevladinim organizacijama Centar za demokratsku tranziciju (Crna Gora), Zašto ne? (Bosna i Hercegovina), Fondacija Metamorfozis (Severna Makedonija). Monitoring se redovno sprovodi od 2017. godine.
U Srbiji je monitoring sproveden na uzorku koji čine Narodna skupština, Vlada, pokrajinska skupština i vlada, sva ministarstva (njih 21), i 44 organa uprave.
Otvorenost institucija izvršne i zakonodavne vlasti se sprovodi kroz četiri tematske oblasti: transparentnost, pristupačnost, integritet i učinkovitost.
Rezultati ovogodišnjeg monitoringa pokazuju da je Srbija sa 26,74 odsto ispunjenih svih posmatranih indikatora na trećem mestu po otvorenosti institucija među četiri analizirane države regiona. Na začelju ove liste je Bosna i Hercegovina sa 21,31 odsto ispunjenosti indikatora, dok je Crna Gora druga, a najbolje rangirana kada je otvorenost u pitanju je Severna Makedonija, sa 33,14 odsto ispunjenosti svih kriterijuma.
Kada se posmatraju parlamenti sve četiri države, rezultati istaživanja pokazuju da su naše dve skupštine najzatvorenije i ispunjavaju 43 odsto indikatora. Zatim sledi BiH sa 46,25 odsto, a ispred su Severna Makedonija sa 72 odsto i Crna Gora sa 85 odsto. Prvorangirana država ima skoro duplo otvoreniji parlament od srpskih parlamenata.
Ukoliko se posmatraju samo vlade ove četiri države, Srbija opet zauzima poslednje mesto sa 38 odsto, dok je Vlada Severne Makedonija najotvorenija i ima 82 odsto. Kada je reč o ministarstvima u regionu, najzatvorenija su ministarstva Bosne i Hercegovine, zatim Srbije i Crne Gore, a najotvorenija su ministarstva Severne Makedonije.
Organi uprave svih država su tradicionalno najzatvoreniji. I u ovoj kategoriji Srbija ima najlošije rezultate, pa organi uprave iz uzorka zbirno ispunjavaju 31 odsto indikatora, dok najbolje rangirani organi uprave Severne Makedonije ispunjavaju oko 42 odsto svih indikatora.
Državni organi u Srbiji od standarda otvorenosti i transparentnosti ne ispunjavaju: ni republička, ni pokrajinska vlada ne objavljuju agende, zapisnike i transkripte sa sednica, kao ni dokumenta koja se na sednicama razmatraju. Sajtove obe institucije odlikuje potpuno odsustvo finansijskih planova i izveštaja, završnih računa i predloga budžeta.
Tendenciju smanjenja nivoa transparentnosti pokazale su i analize javnih nabavki medicinske opreme i materijala tokom pandemije virusa korona. Tako su medicinske ustanove češće pribegavale pregovaračkim postupcima bez javnog poziva, koji su manje transparentni, pozivajući se na hitnost situacije izazvane pandemijom. Često su bili i postupci sa jednim ponuđačem, čak i u situacijama kada je na tržištu postojao veći broj njih.
Sa proglašenjem pandemije virusa korona u zdravstvenim ustanovama širom Srbije povećana je potrošnja medicinskog kiseonika za potrebe lečenja pacijenata koji su se zarazili virusom SARS-CoV-2.
Ponuđač koji se jedini pojavljuje u svim javnim nabavkama medicinskog kiseonika jeste Messer Tehnogas a.d. Beograd, kompanija za proizvodnju i promet industrijskih, medicinskih i specijalnih gasova i prateće opreme, piše u analizi "Partneri Srbija". Naime, Messer Tehnogas saopštio je nedavno da će isplatiti dividende od 606,4 miliona za 2021. fiskalnu godinu.
