Nemačka i Francuska upozorile su da će evropske kompanije morati dosta da povećaju investicije da ne bi zaostajale za američkim i kineskim firmama, dok zemlje reformišu ekonomije kako bi ih prilagodile klimatskim promenama.
Nemački kancelar Olaf Scholz i francuski predsednik Emmanuel Macron sastali su se u nedelju u Parizu da razgovaraju o tome kako bi trebalo da Evropska unija odgovori na zakon o smanjenju inflacije predsednika Joea Bidena, koji podrazumeva oko 500 milijardi dolara nove potrošnje i poreske olakšice tokom jedne decenije u korist američkih kompanija.
EU tvrdi da zakon, koji je stupio na snagu ove godine, nije u skladu sa međunarodnim pravilima i da bi nepravedno naveo kompanije da prebace investicije u SAD iz Evrope. Lideri unije sastaće se sledećeg meseca kako bi razgovarali o opcijama, a jedna od njih je da podnesu žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
"Prva stvar je da se pobrinemo da mi, kao Evropska unija, ne budemo tretirani gore od direktnih suseda kao što su Kanada i Meksiko, na primer - to je neprihvatljivo", rekao je Scholz na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Macronom u Jelisejskoj palati, dodajući da su SAD nagovestile "veliko razumevanje" po ovom pitanju. "Trenutno sam veoma uveren da ćemo postići neophodan kompromis tokom prvog dela godine."
Macron je dodao: "Imamo pravu saglasnost oko rešenja koje ćemo doneti".
Bloomberg
Trka subvencija
Američki zakon će subvencionisati energiju budućnosti, od vodonika do baterija, vetra i sunca, i imaće za cilj da proizvodnju učini samostalnom i da obezbedi da zemlja ne zavisi od Kine ili drugih nacija.
Nemačka i Francuska pozvale su SAD da izmene zakon kako bi evropskim kompanijama dale više fleksibilnosti da iskoriste kredite koji se nude. Ipak, zvaničnici u EU su sve skeptičniji da će Vašington napraviti značajne promene i počeli su da planiraju načine za zaštitu evropske industrije.
EU će verovatno zauzvrat dati više slobode državama članicama da ulažu u sopstvene kompanije i preusmere postojeći novac EU na firme kojima je potreban. Takođe će razgovarati o tome koliko će svaki plan biti dalekosežan i, što je najvažnije, da li će uključivati novo finansiranje.
Kao deo napora da se odalje od ruskih izvora energije, Macron je rekao da će planirani podmorski gasovod koji povezuje Barselonu i Marselj, namenjen za prenos vodonika, biti proširen i na Nemačku. Projekat, poznat kao BarMar ili H2Med, ima za cilj da poveže Portugal i Španiju sa Francuskom kako bi transportovao oko 10 odsto potreba EU za vodonikom do 2030.
Evropski odgovor
Novi američki zakon i evropski odgovor koji se još uvek razvija izazvali su strahove od subvencija i novog protekcionizma koji cepa globalnu ekonomiju i podiže cene za potrošače. Ipak, Scholz je rekao da ne misli da će ekološki napori izazvati trgovinski rat između transatlantskih saveznika.
Bloomberg
Šefica EU za konkurenciju Margrethe Vestager upozorila je da bi prevelika nacionalna podrška kompanijama mogla da dovede u nepovoljan položaj manje i siromašnije zemlje koje imaju manji fiskalni kapacitet. Nemačka i Francuska, dve najveće ekonomije EU, imale su najviše koristi nakon što je Evropska komisija, izvršna ruka Unije, ublažila postojeća pravila kako bi pomogla firmama da se izbore sa visokim troškovima energije.
Šest zemalja - Danska, Finska, Irska, Holandija, Poljska i Švedska - već je pozvalo Evropsku komisiju da bude veoma oprezna kada menja privremeni krizni okvir EU. Upozorili su na rizik od fragmentacije unutrašnjeg tržišta, štetnih trka za subvencijama i slabijeg regionalnog razvoja.
.webp){kind=icon}
