Turski predsednik Recep Tayyip Erdogan suočava se s novim izazovom uoči izbora sledeće godine od strane nacionalističkog političara koji je obećao da će poslati milione izbeglica kući, što je navelo vladu da preispita svoju imigracionu politiku.
Turska je domaćin najvećem broju izbeglica na svetu, od kojih su većina Sirijci koji beže od rata u komšiluku. Međutim, godine ekonomskih previranja otežale su pronalaženje posla u Turskoj, što je izazvalo nezadovoljstvo zbog Erdoganove imigracione politike samo 14 meseci pre ključnih predsedničkih i parlamentarnih izbora.
Umit Ozdag, 61-godišnji predsednik Stranke Zafer, kaže da je vreme da se novac poreznih obveznika više ne troši na strance koji, kako kaže, povećavaju tražnju za hranom i stambenim prostorom, pogoršavajući ogromnu inflaciju koja muči mnoge Turke.
Istaknutije opozicione stranke su takođe pozvale izbeglice da odu, ali Ozdag je imigraciju stavio u centar svoje predizborne kampanje, hvatajući se za politički eksplozivno pitanje koje je tokom prošle decenije dovelo desničarske lidere na vlast u Evropi i šire.
"Poslaćemo ih kući da bismo osigurali naš dom i oživeli ekonomiju", rekao je Ozdag u intervjuu u svojoj kancelariji, ukrašenoj mapama koje pokazuju gustoću naseljenosti izbeglica širom zemlje. "Turska neće više biti put u Evropu za izbeglice s Bliskog istoka, Azije i Afrike. Koristiće svoje resurse za dobrobit vlastitih građana".
To je radikalno rešenje koje donosi političke podele i koje bi bilo teško sprovesti. Ipak je postalo privlačno nekim biračima koji se sve više žale zbog pretrpanih učionica i dužih čekanja u bolnicama, gde izbeglice dobijaju besplatnu medicinsku pomoć.
Rast potrošnje
Turska je potrošila oko 100 milijardi dolara na stambeno zbrinjavanje, medicinsku brigu i školovanje za oko 3,7 miliona Sirijaca koji su počeli da pristižu nedeljama nakon što je rat počeo 2011. godine. Takođe je dom za oko dva miliona izbeglica iz Iraka i drugih zemalja, s ukupnom populacijom izbeglica od oko šest miliona ljudi. Ogroman broj njih svakodnevno stiže na njene južne i istočne granice.
"Preduzimamo sve sigurnosne mere kako bismo sprečili još šest miliona da uđu u Tursku", rekao je ministar unutrašnjih poslova Suleyman Soylu u televizijskom intervjuu prošle sedmice, govoreći o stotinama kilometara betonskih graničnih zidova koji su opremljeni termalnim kamerama.
Turska je dala državljanstvo za više od 200.000 sirijskih izbeglica, uključujući inženjere i lekare, rekao je Soylu, ali pokušava da uveri neke da se vrate u područja koja osiguravaju turske i savezničke snage u severnoj Siriji.
Erdogan je uglavnom izbegao povratni udarac zbog imigracione politike jer se njegova izrazito lojalna baza, uglavnom ruralna i konzervativna, slaže da zemlja ima moralnu i versku dužnost da prihvati one koji beže od rata. Ipak, dobrodošlica je sve slabija kako se životni standard pogoršava, što desničarskim političarima daje priliku.
"To je samo taktika za obuzdavanje antiimigracionih osećanja uoči izbora", rekao je Ozdag o vladinim merama, dodajući da njegova stranka pokreće dijalog s Damaskom za dugoročno rešenje.
Politički uspon
Akademik koji je postao zakonodavac, Ozdag, istakao se nakon što je pozvao savez šest opozicionih stranaka da podrže nacionalističkog gradonačelnika Ankare kao predsedničkog protivnika Erdoganu, koji je koncentrisao moć u izvršnoj vlasti tokom vladavine od dve decenije.
Gradonačelnika Mansura Yavasa, čija popularnost raste širom Turske, opisao je kao "jedinog kandidata sa realnom šansom da pobedi Erdogana i osigura nesmetan prelaz nazad u parlamentarni sistem".
Ozdag će se kandovati za ponovni izbor u parlament, ali je rekao da nema nameru da se kandiduje za predsednika. Iako mala i relativno nova na političkoj sceni, njegova stranka je privukla veliku pažnju svojim fokusom na imigraciju.
"Divim mu se zbog njegove podrške Yavasu koji radi na ublažavanju ekonomskih nevolja siromašnih", rekao je 52-godišnji Yigit Ergin, stanovnik Ankare koji planira da glasa za Ozdaga umesto glavnog opozicionog CHP-a. "Izuzetno sam uznemiren prisutnošću Sirijaca i Pakistanaca na ulicama, koji imaju arapske natpise na prodavnicama koje ne plaćaju porez".
Pošteno suđenje
Osim izbeglica, Ozdag želi i da restuktuira vladu i vrati nezavisnost centralne banke i pravosuđa koja je narušena poslednjih godina.
Kritikovao je presudu biznismenu i filantropu Osmanu Kavali, dan nakon što je osuđen na doživotni zatvor zbog svoje navodne uloge u organizovanju antivladinih protesta u parku Gezi i pokušaju državnog udara 2016. godine.
"Svi moraju da dobiju pošteno suđenje", rekao je Ozdag, koji se politički ne slaže s Kavalom. "Presuda se svodi na ukidanje člana 34. Ustava koji priznaje pravo na održavanje mirnih skupova i demonstracija, a to je neprihvatljivo".