Smrću kraljice Elizabeth II u 97. godini u Ujedinjenom Kraljevstvu započelo je deset burnih dana u kojima će kraljica biti sahranjena, nacija tugovati za monarhom koji je najduže vladao, a biće krunisan i novi kralj.
Najstariji od kraljičine četvoro dece, princ Charles, zvanično će biti proglašen kraljem u ceremoniji koja je stara stotinama godina. Sa svojim godinama, princ Charles će u 74. godini biti najstariji vladar koji je pristupio krunisanju u britanskoj istoriji.
Zastave su već spuštene na pola koplja, a država je započela dane nacionalne žalosti. Političke aktivnosti u zemlji su zaustavljene, a iz celog sveta pristižu poruke saosećanja. Kraljičin odar će pre pogreba biti u Westminster Hallu, a taj dan će biti proglašen državnim praznikom.
Opširnije
Kraj jedne ere: Umrla britanska kraljica Elizabeth II posle 70 godina vladavine
Devedesetšestogodišnja kraljica bila je ubedljivi rekorder po vremenu provedenom na britanskom prestolu.
08.09.2022
Opraštanje od kraljice: Sila stabilnosti u burnom dobu
Smrt kraljice Elizabeth II izazvala je izliv poruka saučešća globalnih lidera.
08.09.2022
Truss pozvala ožalošćenu Britaniju da podrži kralja Charlesa III
Britanska premijerka Liz Truss oglasila se nakon smrti kraljice Elizabeth II.
08.09.2022
Sledeće dve nedelje biće potresne za zemlju u kojoj je ista osoba vladala proteklih više od sedamdeset godina, što znači da je na tronu bila dok još 85 odsto populacije nije bilo ni rođeno.
Charles će sada morati da upravlja skoro nepromenjivom institucijom monarhije u zemlji koja se promenila do neprepoznatljivosti otkad je na presto zasela njegova majka. Kraljevstvo se suočava s potencijalnim raspadom s obzirom na to da Škotska traži nezavisnost, ali i na to što nakon izlaska iz Evropske unije mora ponovno utvrditi svoju poziciju u svetu.
Krunisanje
Prema zakonu, Charles je postao kralj čim mu je majka umrla. Zvanično ga imenuje takozvano Pristupno veće, koje se obično saziva unutar 24 sata od smrti suverena.
Veće uključuje članove Tajnog veća – istorijski vladareve savetnike od najvećeg poverenja. Ako je u Londonu ili blizu njega, premijerka će takođe verovatno prisustvovati sastanku u palati Saint James. Takođe će biti prisutni zvaničnici londonskog Cityja, glavnog finansijskog centra glavnog grada, i Commonwealtha, skupa nacija koje se uglavnom sastoje od nekadašnjih članova Britanskog carstva.
U moderno doba, članovi Tajnog veća su političari, aristokrate i sveštenstvo. Veće datira iz sedmog veka, kada su postojali anglosaksonski Witani, grupa mudraca koja bi savetovala monarha i nadgledala nasleđivanje.
Nakon sastanka, novog vladara proglašava nadležni dvorjanin, poznat kao Garter King of Arms, koji drži govor iz Galerije za proglašenje koja gleda na Friary Court u palati. Taj govor se zatim ponavlja u mestima i gradovima širom zemlje u tradiciji koja prethodi modernim komunikacijama. Očekujte čuti: "Kraljica je mrtva. Živeo kralj."
Takođe je uobičajeno da novi suveren kaže nešto što se kasnije zvanično objavi u vladinom zvaničnom zapisniku "London Gazette".
Hoće li se kralj zvati Charles
Da. Novoproglašeni monarh biće poznat kao kralj Charles III, navodi se u saopštenju njegove kancelarije.
Britanski monarsi imaju pravo odabrati novo ime po preuzimanju prestola – kralj Eduard VIII je to kraljevsko ime izabrao iako je svojoj porodici i prijateljima bio poznat kao David. Bilo je nagađanja da će Charles izabrati drugo ime. Prethodnom kralju Charlesu odrubljena je glava 1649. kada je Engleska nakratko postala republika pod Oliverom Cromwellom.
Hoće li njegova žena postati kraljica
Charlesovoj drugoj supruzi Camilli, vojvotkinji od Cornwalla, s godinama je porasla popularnost, kada je Britanija nakon prerane smrti Diane, princeze od Walesa, koja je poginula u saobraćajnoj nesreći 1997. godine, odlučila krenuti dalje.
Kraljica Elizabeth je 2022. naredila da njena snaha bude poznata kao kraljica Camilla, za nagradu što je Charlesu pružila podršku i preuzela dužnosti u kraljevskoj porodici.
Šta se događa tokom nacionalne žalosti
Zastave na javnim zgradama vijoriće se na pola koplja, osim na dan kada Charles bude proglašen kraljem, a knjige žalosti biće otvorene u britanskim ambasadama širom sveta. Građani će ići na posao, a trgovine će ostati otvorene.
Kraljičino telo biće položeno u Westminster Hallu – srcu Parlamenta iz 11. veka. Njen kovčeg počivaće na katafalku, a čuvaće ga pripadnici oružanih snaga. Očekuje se da će članovi kraljevske porodice, uključujući Charlesovog najstarijeg sina i naslednika princa Williama, bdeti, baš kao što su to učinili kada je majka kraljice Elizabeth sahranjena 2002. godine. Građani će takođe moći mimohodom da odaju počast preminuloj kraljici.
Ko će prisustvovati državnom pogrebu
Predsednici i članovi kraljevske porodice iz celog sveta verovatno će prisustvovati misi u Vestminsterskoj opatiji, samo nekoliko metara od mesta gde će kraljica počivati.
Ako se održi radnim danom, biće proglašen nacionalni praznik i Londonska berza će biti zatvorena.
Kada će Charles biti krunisan za kralja
Njegovo krunisanje neće se odmah održati. Planiranje će ozbiljno započeti tek kada završi razdoblje nacionalne žalosti. Prošlo je skoro 16 meseci između dolaska njegove majke na presto i njenog krunisanja 1953. No, malo je verovatno da će Charles toliko čekati s obzirom na njegove godine i opadanje poštovanja javnosti prema instituciji kraljevske porodice.
Krunisanje u Vestminsterskoj opatiji biće veliki svečani događaj na kom će učestvovati čelnici iz celog sveta. Krunisanje njegove majke bila je jedan od prvih nacionalnih događaja koji je televizija prenosila. Iako je taj prenos bio u zrnastoj crno-beloj tehnici, privukao je milionsku publiku.
Ceremonija je osmišljena tako da narodu predstavi vladara i naglasi kako autoritet monarha potiče od Boga. Charles će tokom obreda biti pomazan uljem i položiće kraljevsku zakletvu, obećanje da će vladati u skladu sa zakonom, sprovoditi pravdu i podržavati protestantizam.
Charles će biti poglavar Crkve Engleske, ali za razliku od prošlih vremena, u ceremoniju će verovatno biti uključene druge denominacije hrišćanstva i drugih religija.
Biće još odstupanja od tradicije, ne očekuje se da će na ceremoniji biti puno članova Doma lordova. Na krunisanju njegove majke morale su biti izgrađene tribine na više nivoa kako bi se smestilo što više plemića koliko je moglo stati u drevnu zgradu, po uzoru na vremena kada su aristokrate odavale počast monarhu. Gotovo svi naslednici izbačeni su iz Gornjeg doma 1999. godine.
Kakva će ovlašćenja Charles imati kao kralj
Charlesova uloga je jako ograničena i uglavnom ceremonijalna. Moraće ostati neutralan u politici, što će biti potencijalni izazov za čoveka koji je u prošlosti jasno izrazio svoja stanovišta o raznim pitanjima, od zaštite okoline, do nedostataka modernističke arhitekture.
Iako on formalno imenuje premijera, dužan je da imenuje nekoga ko uživa podršku većine zastupnika u parlamentu. Nijedan monarh nije svojevoljno smenio vladu otkako je Vilim IV smenio lorda Melbournea 1834. godine. Nijedan suveren nije stavio veto na akt parlamenta od kraljice Ane 1708. godine. Charles će svake godine prisustvovati državnom otvaranju parlamenta, ali njegov takozvani Kraljev govor pisaće, kao i dosad, ministri.
To ne znači da će Charles biti samo figura. Imaće značajan uticaj. Dobiće na uvid sva vladina dokumenta koja poželi, održavati nedeljne audijencije sa svojim premijerima i primati strane zvaničnike. Biće takođe šef oružanih snaga jer britanski vojnici polažu zakletvu na vernost monarhu, a ne vladi.
Hoće li biti na čelu Commonwealtha
Da. Charles će takođe postati šef Commonwealtha, grupe od 54 nacije koja potiče iz Britanskog carstva. Iako položaj nije nasledan, čelnici Commonwealtha su 2018. godine, nakon zahteva kraljice, objavili da će položaj preneti na njenog sina.
No, neki su tvrdili da bi Commonwealthu bolje služio rotirajući predsednik, odražavajući moderan odnos međusobne jednakosti država članica.