Indeks ljudskog razvoja (engl. Human Development Index - HDI) Srbije za 2021. godinu iznosi 0,802, što zemlju svrstava u kategoriju veoma visoko razvijenih zemalja, prema najnovijem izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Naša država nalazi se na 63. mestu na listi 191 zemlje i teritorije obuhvaćene analizom i to je napredak za jedno mesto u odnosu na prethodni izveštaj.
Zemlja sa najvišim indeksom ljudskog razvoja je Švajcarska, a slede je Norveška, Island, Hongkong i Australija.
Opširnije
Prirodni priraštaj, migracije, starenje: Radićemo duže, penzije manje
Broj stanovnika Srbije se kontinuirano smanjuje od početka 21. veka, neto emigracija je nakon 2000. godine sve veća.
03.07.2022
Energetska kriza mogla bi da ubrza transformacije kompanija
Energetska kriza mogla bi da ubrza transformacije kompanija kako bi one postale energetski efikasnije.
19.08.2022
U okviru ESG se zaboravlja na društvenu odgovornost, i EU to zna
Učesnici u privredi tek počinju da shvataju važnost ESG-a, ali još uvek nemaju tačna uputstva o tome kako treba da izveštavaju o svakom delu ovog pojma te se najviše fokusiraju na zelenu tranziciju.
18.08.2022
Kako se pojašnjava u saopštenju UNDP-a, indeks ljudskog razvoja meri prosek napretka u tri dimenzije razvoja: dugovečnost, obrazovanje i prihod po glavi stanovnika.
Od zemalja u okruženju, najbolje je plasirana Slovenija, koja je na 23. mestu, dok su među veoma visoko razvijenim zemljama takođe Hrvatska (40), Crna Gora (49), Mađarska (46) i Rumunija (53). Kategoriju niže, među visoko razvijenim zemljama su Albanija (67), Bugarska (68), Bosna i Hercegovina (74) i Severna Makedonija (78).
Očekivani životni vek u Srbiji je 74,2 godine, što znači da je u odnosu na procene izveštaja za 2019. godinu, kada je iznosio 76 godina, gotovo dve godine kraći. Građani i građanke Srbije završili su u proseku 11,4 godina školovanja, dok mlađe generacije očekuje prosečno 14,4 godina školovanja.
Indeks opada drugu godinu zaredom
"Prvi put u 32 godine koliko ga UNDP izračunava, indeks ljudskog razvoja na globalnom nivou opada drugu godinu zaredom. Ljudski razvoj se vratio na nivo iz 2016. godine, što znači da je izgubljen veliki deo već ostvarenog napretka ka postizanju ciljeva održivog razvoja", upozoravaju u UNDP-u.
Svet, kako navode, ulazi iz jedne krize u drugu, zarobljen u ciklusu gašenja požara i nesposoban da u korenu reši probleme sa kojima se suočava. Krize poput pandemije i rata u Ukrajini, u sadejstvu sa sveobuhvatnim društvenim promenama i sve oštrijom polarizacijom, imale su razarajući uticaj na milijarde ljudi širom sveta, ocenjuju.
Da bi se ucrtao novi kurs, utemeljen na odlučnoj borbi protiv klimatskih promena i stvaranju novih mogućnosti za sve, izveštaj preporučuje sprovođenje javnih politika koje se fokusiraju na:
- ulaganja, od obnovljivih izvora energije do spremnosti za pandemije;
- osiguranje, uključujući socijalnu zaštitu;
- tehnološke, ekonomske i kulturološke inovacije.