Dan pre sutra: Mrtva trka između Donalda Trumpa i Kamale Harris uoči izbora

Kada se održavaju izbori u SAD, to je kao da se dešavaju u pola sveta. Najveća globalna ekonomija decenijama vedri i oblači nad nebom gotovo svih država, pa i onih ekonomski i politički nezavisnijih i progresivnijih. Međutim, izbori za predsednika koji se održavaju 5. novembra ove godine (60. put u istoriji) po mnogo čemu su drugačiji od prethodnih.

Pre svega, kampanja demokrata je prošla kroz prilični rolerkoster kada je još uvek aktuelni predsednik i prethodni kandidat za još jedan četvorogodišnji mandat - Joe Biden, odlučio da se povuče. Razlog je, navodno, zdravstvene prirode, mada je Bidenova odluka doneta svega nekoliko dana nakon pokušaja atentata na republikanca Donalda Trumpa.

Podsećamo, Trump je 14. jula tekuće godine ranjen iz vatrenog oružja na predizbornom skupu u Pensilvaniji, a pokušaj atentata je izveo dvadesetogodišnji napadač koji je potom ubijen. Zvuči groteskno, ali Trump je nakon toga dobio na dodatnoj popularnosti od jednog dela nacije, uspeo je da nemili događaj pretvori u politički spektakl i da vine u nebesa kriptovalute.

Valja se prisetiti i kako je najbogatiji čovek na svetu, Elon Musk, letos najavio 45 miliona dolara mesečno grupi koja podržava Trumpa, dok je smena kandidata u demokratskoj stranci barem delimično poljuljala poverenje potencijalnih glasača. Znaju dobro ko su Biden i Trump, ali ko je Kamala Harris - novo lice pred masom koja broji više od 330 miliona ljudi.

Kamala Harris / Bloomberg Mercury

 

Dan pred izbore

Prema poslednjim informacijama Bloomberga, od ponedeljka, Kamalu Harris i Donalda Trumpa deli najtanja linija u anketama; drugim rečima, napeto je i tesno. Štaviše, navodi se da je ishod ove izborne situacije poput ishoda bacanja novčića. Prošli su (zasad) intenzivni dani promovisanja ideja obe strane, preokreta, izazova i skandala, pa izgleda da će 5. novembra svoj pečat dati i sreća.

Američki birači će u utorak izabrati - ili prvu ženu afričkog i indijskog porekla za predsednika (što je još jedan presedan ovogodišnjih izbora s obzirom na to da je jedini američki predsednik afro-porekla bio Barack Obama), ili će svoje poverenje dati "direktoru koji traži da se vrati u Belu kuću, nakon što je osramotio pre četiri godine", dodaje Bloomberg.

Inače, ciklus za nove izbore se odvija u zemlji koja se još uvek oporavlja od pandemije kovida 19, iako deluje da je taj virus već dalja prošlost. Amerikanci su te 2020. izabrali Bidena, kao najstarijeg predsednika u istoriji SAD, a Trampove pristalice napale su Kapitol u pokušaju da preokrenu rezultat. Utoliko je situacija sada još napetija.

Osim toga, kao što SAD utiču na ceo svet, tako je nemoguće da ostanu imune i na uticaje drugih zemalja. U međuvremenu su izbila dva rata koja se i dalje vode: rusko-ukrajinski i izraelsko-palestinski, što je izazvalo strah da bi Sjedinjene Države mogle biti uvučene u pomenute sukobe.

I za kraj ovog dela teksta, ne zaboravimo rastuću inflaciju kakvu nijedan Amerikanac mlađi od 40 godina ne pamti, te poništavanje federalnih prava na abortus od Vrhovnog suda.

Donald Trump / Bloomberg Mercury

 

Stanje na anketama i uticaj na dolar

U nedelju je Bloomberg saopštio o stanju na anketama, na osnovu nekoliko izvora: konačna anketa ABC Newsa i Ipsosa dala je Kamali Harris šanse 49%-46% na nacionalnom nivou, dok je istraživanje New York Times/Siena pokazalo da je Harris ispred Trumpa u pet od sedam država u kojima dve glavne političke partije imaju sličan nivo podrške među biračima; to se smatra važnim pokazateljem za određivanje krajnjeg rezultata predsedničkih izbora.

Anketa Des Moines Registera pokazala je u nedelju da Harris ima šanse 47%-44% u Ajovi - državi u kojoj je Trump pobedio na svakim od svojih prethodnih izbora, i sugeriše da bi Afroamerikanka s azijskim poreklom mogla uspeti u svojim naporima da osvoji belačke glasače na Srednjem zapadu.

Ipak, prednost Kamale Harris u svim istraživanjima bila je unutar margine greške, a anketa NBC Newsa od nedelje pokazuje da je trka među dva kandidata zašla u ćorsokak: 49%-49%. Harris se prethodnih dana naciji obraćala govoreći o bogosluženju, posetila je nekoliko  preduzeća u vlasništvu crnaca i održala govor na državnom univerzitetu u Mičigenu, dok je Trump okupio ljude u Pensilvaniji, Severnoj Karolini i Džordžiji.

Kada je reč o uticaju rezultata na anketama na tržišta, stvari stoje ovako: dolar je pao pošto su investitori odustali od opklade na pobedu Donalda Trumpa, podstaknuti gorepomenutim procentima između njega i Kamale Harris. S druge strane, nafta je porasla nakon što je OPEC+ odložio povećanje proizvodnje, piše Bloomberg.

Indeks tzv. zelene valute pao je najviše u preko mesec dana, dok je meksički pezos, koji je inače pao posle Trumpove pobede 2016. godine - u nedelju bio najbolji među 16 glavnih valuta koje prati Bloomberg. 

U domenu obveznica, trgovci povlače svoje uloge uoči američkih izbora, nakon što su sedmicama unazad povećavali prinose na trezorce. Trgovci su, takođe, gotovo sigurni da će Federalne rezerve smanjiti kamatne stope za četvrtinu poena u četvrtak, ali pored toga, izgledi za 2025. zavise od rezultata predsedničkih izbora i glasova u Kongresu, koji će oblikovati dalju politiku - od poreza do carina, i potencijalno stav Feda u godinama koje dolaze.

 

Kako funkcioniše američki izborni sistem?

U utorak, kao i na svakim prethodnim izborima, pobednika neće odlučiti ukupan broj glasova na nacionalnom nivou, već takozvani Elektorski koledž. U pitanju je sistem sačinjen od svih saveznih država i predstavnika, odnosno elektora, koji glasove raspoređuju na osnovu rezultata glasanja u svojoj državi.

Drugim rečima, građani biraju elektore, a ne direktno predsednika. Ideja je da predsednički kandidat pobedi na više (regionalnih) nivoa kako bi zastupao što različitije interese, što posebno ima smisla u zemlji koja je tako multirasna, multinacionalna i multikulturalna.

Dalje, u svim državama, osim u dve, svi elektori idu pobedničkom kandidatu te države, bez obzira na to koliko tesnu pobedu je kandidat ostvario. Ukupno ima 538 elektora, to je broj koji se ne menja i koji je jednak ukupnom broju članova Kongresa - 435 članova Predstavničkog doma, 100 senatora, uz tri elektora iz Distrikta Kolumbija. Da bi pobedio na izborima, predsednički kandidat mora da osvoji većinu, odnosno 270 elektorskih glasova.