Hoće li nestati ribe sa naših tanjira?

U poslednjih pedesetak godina više od 80 odsto slatkovodnih riba u Adria regionu je nestalo. Ni sa morskim, onim u Jadranu, ako se nastavi ovim tempom, stanje neće biti bolje. Trenutno je ribolov u Jadranu dvostruko veći od onog koji je procenjen kao održiv.  

"Ako nastavimo ovim tempom, za 20 godina u moru ćemo imati više plastike nego ribe", kažu za Bloomberg Adriju iz svetske organizacije za zaštiti prirode World Wide Fund for Nature (WWF) Adria.

Najugroženiji su morski psi i raže

Oko 58 odsto ribe u Jadranu se lovi preko granice biološke održivosti, a najugroženiji su morski psi i raže. Od ukupno 54 vrste morskih pasa i raža koje naseljavaju Jadransko more čak njih 37 je svrstano u tri najugroženije kategorije.

"Glavni razlog njihove ugroženosti je to što sporo rastu, kasno reproduktivno sazrevaju, imaju veliko telo i mali broj mladunaca. Te karakteristike ih, u poređenju s drugih ribama, čine osetljivijima na ribolov i gubitak staništa, posebno jer žive u plitkim priobalnim vodama“, navodi WWA.

Osim ciljanog lova na određene vrste morskih pasa i raža, pritisak dolazi i od slučajnog ulova.

 

 

Ima sardele, al’ dokle će, ne znamo

U Jadranu, najveću biomasu čini mala plava riba – sardela i inćun.

"Dobra vest je da njihovo brojčano sada iznad kritičnih tačaka, ali, nažalost, ribolov premašuje održiv nivo", objašnjavaju iz ove organizacije.

No, prekomerni ribolov nije jedino zbog čega uskoro možemo ostati bez ribe na tanjiru. Tu su i klimatske promene.

Depositphotos

Ribe ne vole toplo more

Zagrevanje mora, navodi WWF Adria, predstavlja izuzetnu opasnost za jadranske ribe, a dodatni problem je i to što je Jadran, kao i Mediteran, prema severu zatvoreno more, pa su migracijski putevi kojima se vrste mogu povlačiti u severnije, hladnije predele ograničeni.

"Ribe Jadrana jedini spas mogu potražiti u dubljim slojevima mora, jer se površinski, logično, brže zagrevaju. Naravno, nisu sve vrste riba u mogućnosti da žive u dubokim vodama", poručuju.

A sa zagrevanjem i određene invazivne vrste brže se šire.

Primer za to je riba lav koja se u Jadranu prvi puta pojavila 2019. godine i od tada njena populacija raste eksponencijalno. Ova vrsta se, recimo, na Kipru toliko namnožila, uništavajući autohtone vrste da trenutno čini 90 odsto celokupnog ribarskog ulova. 

Na tanjiru samo oslić

U moru loših, ima i jedna, i to izuzetno dobra vest.

"Primećuje se trend oporavka nekih komercijalnih vrsta kao što su oslić i trlja", kaže iz WWF Adria.

Depositphotos

Kečigi mesto u reci, a služe je na tanjiru

Najugroženije vrste slatkovodnih riba, navode u ovoj organizaciji, jesu kečiga, jesetra i moruna.

"Ukoliko se ne stane na put izgradnji brana, izlova i hitno ne učini nešto po pitanju klimatskih promena, uskoro bi ove vrste riba mogle nestati iz reka", navode.

Izlov kečige je u Srbiji pre više od četiri godine zabranjen, no, uprkos zabrani, ova riba se, nažalost, može naći na tanjiru u restoranima.  

Jesetre imaju svega nekoliko preostalih prirodnih staništa koja im pružaju odgovarajuće uslove za opstanak.

"I pored visokog stepena zaštite, status jesetri u Dunavu je vrlo zabrinjavajući, a situacija i dalje kritična. Da bi se sprečilo izumiranje ovih vrsta, potrebno je omogućiti ribama neometan prolaz do njihovog staništa. Procenjuje se da na evropskim rekama postoji oko 1,2 miliona barijera koje sprečavaju migraciju riba", ističu u WWF Adria.

Depositphotos

Pustite ribe da plivaju

Samo prošle godine u 15 evropskih zemalja uklonjeno je oko 500 različitih prepreka, što je omogućilo ponovno povezivanje više od 4.300 kilometara reka. Do 2030. godine plan je da se u Evropi tako obnovi 25.000 kilometara reka.

Takođe, tvrde predstavnici ove organizacije za zaštitu prirode, održavanje plovnog puta, eksploatacija šljunka, kao i regulacije reka u cilju zaštite od poplava mogu uticati nepovoljno na staništa riba.

Da li ćemo kavijar poslati u legendu?

Prekomerni izlov je još jedan od faktora koji nepovoljno utiče na migratorne vrste riba.

"To je naročito izraženo kod ekonomski značajnih vrsta, kao što su jesetre, koje su lovljene zbog vrlo cenjenog crnog kavijara. U cilju očuvanja migratornih vrsta riba izuzetno je važno sprečiti ilegalan izlov, zbog čega je edukacija vrlo bitna", napominju.

Depositphotos

Ribari na obuci

Jedan od uspešnijih programa bio je projekat "Život za dunavske jesetre" koji je sproveden od 2016. do 2020. u šest zemalja kroz koje protiče Dunav. On je, između ostalog, podrazumevao obučavanje 24 ribara za učešće u aktivnostima koje se preduzimaju na zaštiti brojnih vrsta riba koje država ima obavezu da prati.

Na ovaj način ribari nisu uključeni samo u istraživanje jesetri, već su i unapredili svoje razumevanje, uvažavanje i osećaj odgovornosti za očuvanje ovih vrsta. U čitavom projektnom regionu ribari su počeli da puštaju slučajno ulovljene jesetre i dobrovoljno prijavljuju ulov projektnom timu, ali i nadležnim organima.

Kao dodatne negativne uticaje na slatkovodne ribe, WWF Adria dodaje klimatske promene, unošenje invazivnih vrsta riba i zagađenje.

Podaci su, činjenica je, šokantni, ali i očekivani. Ribe nam šalju poziv u pomoć. Vreme je za uzbunu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar