I centralna banka Sjedinjenih Američkih Država krenula je da smanjuje kamate, a cene zaduživanja su od danas u SAD niže za 50 baznih poena.
Redakcija Bloomberg Adrije istraživala je koliko bi vojni rok u Srbiji mogao da košta, i zašto otkup sopstvenih akcija nije praksa svojstvena kompanijama listiranim na Beogradskoj berzi.
Evo šta to danas treba da znate:
Fed ipak brže skida nogu s kočnice, kamate pale 50 b. p.
Federalne rezerve SAD su na neizvesnom sastanku odlučile da ipak posegnu za drastičnijom merom podrške privredi, pa je tako centralna banka SAD rešila da na današnjem sastanku cene zaduživanja u zemlji smanji za 50 baznih poena.
Federalni komitet za otvoreno tržište (FOMC) glasao je da ciljana referentna kamatna stopa padne na opseg od 4,75 do pet odsto.
Bloomberg
Međutim, komitet je prvi put od 2005. glasao tako da je protiv odluke bio jedan od guvernera, u ovom slučaju to je bila Michelle Bowman.
Akcije su porasle nakon odluke, a cena zlata dostigla je novi rekord.
Predsednik Feda Jerome Powell tokom pres-konferencije je branio odluku centralne banke da kamate spusti za 50 baznih poena, ali je upozorio i da ovo ne treba smatrati novim tempom po kom će kamate padati.
Vojni rok ponovo u Srbiji - koliko će to da nas košta?
Vlada Srbije naložila je Ministarstvu odbrane da u hitnom roku pripremi izmenu zakona kako bi se ukinula suspenzija služenja vojnog roka koja je uvedena 2011. To je usledilo nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno potpisao saglasnost za obavljanje redovnog vojnog roka u trajanju od 75 dana.
Inače, budžetom za ovu godinu za Ministarstvo odbrane opredeljeno je ukupno oko 1,35 milijardi evra. Najveći iznos ide na plate, doprinose, socijalna davanja, naknade i dotacije - čak oko 607 miliona evra.
Depositphotos
Ipak, po svemu sudeći, za realizaciju uvođenja obaveznog vojnog roka u Srbiji biće potrebno još novca. O kolikom iznosu bi moglo da se radi pročitajte na linku.
Otkup sopstvenih akcija nije u modi na Beogradskoj berzi
Otkup sopstvenih akcija i dividenda su dva glavna načina na kompanije nagrade svoje akcionare i motivišu ih da u budućnosti ne prodaju svoje deonice.
Međutim, za razliku od dividende koju desetak kompanija listiranih u Srbiji redovno isplaćuje, otkup sopstvenih deonica nije česta praksa, a čak i kada se sprovodi, njegova svrha nije nagrađivanje akcionara, nego sprečavanje pada cene.
Kompanije mogu da se odluče da otkupe deo svojih akcija kada u slučaju poremećaja na tržištu žele da spreče dalji pad ili poguraju cenu sopstvenih akcija.
Ovaj scenario se donekle i može videti na Beogradskoj berzi, a toj strategiji su ponekad pribegavali Metalac ili Jedinstvo iz Sevojna. Nagrađivanje investitora se, s druge strane, sprovodi gotovo isključivo kroz dividende.
Više pročitajte na linku.
Prva žena dvostruki Ironman u Srbiji: Šapčanka koja pomera granice
Dragica Pavlović prva je i jedina žena iz Srbije koja je završila dupli Ironman. Plivala je 7,6 kilometara, celu noć vozila bicikl 360 kilometara, a onda trčala 84 kilometra. Ona je ovu trku, dugu 451,6 kilometara, u Austriji 1. septembra savladala za 35 sati i tim rezultatom uspela da zauzme treće mesto.
Ova 48-godišnja Šapčanka u rekreativnom sportu je ceo život. Trenirala je rukomet i košarku, a trčanje joj je prešlo u naviku kada joj se tata razboleo. Od oca, inače bivšeg fudbalera, kaže da je nasledila ljubav prema sportu.
Više o ovoj ženi čelične volje pročitajte u tekstu.
Sledi…
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen sastaje se na radnom ručku s liderima zapadnobalkanske šestorke. Srbiju predstavlja predsednik Aleksandar Vučić.
Nakon Federalnih rezervi danas će o svojoj monetarnoj politici odlučivati Banka Engleske, centralna monetarna institucija Ujedinjenog Kraljevstva.
Pored toga, biće objavljeni novi podaci o stanju na tržištu rada u SAD, a govoriće i više bankara Evropske centralne banke, među kojima su Joachim Nagel i Isabel Schnabel.
.webp){kind=icon}
