Privreda Srbije traži da učenik prvo bira kompaniju pa školu

Srpska privreda smatra da od aktuelnog sistema dualnog obrazovanja ima više troškova nego koristi, zbog čega se zalaže za unapređenje trenutnog regulatornog okvira.

Rezultati istraživanja koje je sprovela Privredna komora Srbije (PKS), a u kojoj su učestvovala preduzeća koja su u sistemu dualnog obrazovanja, pokazuju da privrednici pre svega žele da se što pre poveća broj dana koji učenici provode u kompaniji, odnosno da ukupno vreme koje učenik provede u kompaniji iznosi najmanje 60 odsto kurikuluma.

Kako objašnjava Mirjana Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju i dualno obrazovanje u PKS, privrednici smatraju da je neophodno da učenici provode više vremena u kompanijama, jer jedino na takav način mogu da doprinesu poslovnim rezultatima firmi.

"Učenici sada, u zavisnosti od godine školovanja, u kompanijama provode jedan do tri dana. Izmene na kojima će se raditi u narednom periodu predviđaju da učenici prve godine u kompanijama budu dva dana, učenici druge godine tri dana, a učenici treće godine četiri dana. Možda neko misli da je to zloupotreba mladih, ali treba imati na umu da se radi o mladima koji su ili punoletni ili su na pragu punoletstva. Oni su svakako vrlo blizu uključenja na tržište rada", objašnjava Kovačević za Bloomberg Adriju.

Trenutni sistem dualnog obrazovanja u Srbiji, smatra ona, ostao je "nešto između" nekadašnjih škola učenika u privredi i austrijskog, nemačkog i švajcarskog dualnog modela na koje se ugledamo, a koji predviđa mnogo više vremena provedenog u radu.

Privatna arhiva/Mirjana Kovačević

Prvo kompanija, pa škola 

No, to nisu jedine promene koje privreda želi.

U trenutnom sistemu učenik bira školu, koja ga upućuje u kompaniju, gde dobija odgovarajuću naknadu za rad, međutim, privreda želi da učenik prvo izabere kompaniju u kojoj bi se obučavao, pa tek onda školu koja mu to omogućava.

"Neophodno je da se promeni upisna politika, kompanije treba da postavljaju kriterijume i vrše selekciju učenika koji će se obrazovati u kompaniji. Takođe, profesionalna orijentacija učenika mora biti intenzivnija i sa jasnim procedurama. Ona treba da počne već od šestog razreda, jer sada se dešava da učenici nakon školovanja napuste ne samo firmu, već i odustanu od rada u oblasti za koju su se školovali. Neophodna je i revizija kurikuluma u skladu sa potrebama privrede – 'uži kurikulumi' koji imaju mogućnost da se prilagođavaju potrebama i mogućnostima kompanije. Što znači posebni kurikulumi za dualno obrazovanje, a posebni za klasično školovanje", kaže za Bloomberg Adriju Vladan Doljančević, tim lider za program dualnog obrazovanja u kompaniji Bosch, koja je bila pionir uvođenja ovog programa u Srbiji.

Rad na Predlogu izmena Zakona o dualnom obrazovanju već je počeo kroz izradu nove metodologije za kurikulume, kako bi prvi obrazovni profili ušli u realizaciju u septembru 2025. godine. Očekuje se, kako kažu Kovačević i Doljančević, da javna rasprava o izmenama počne do kraja ove godine, kako bi u septembru 2025. godine zaživelo četiri ili pet trogodišnjih obrazovnih profila (auto-serviser, auto-lakirer, vodoinstalater, industrijski mehaničar) po novoj metodologiji.

Blizu 16.000 dualaca za sedam godina

Zakon o dualnom obrazovanju donet je 2017. godine. Prema podacima Kancelarije za dualno obrazovanje, sistem ovog tipa obrazovanja obuhvata 15.894 učenika (i aktivnih i onih koji su završili), 95 kompanija i 73 dualna obrazovna profila.

U školskoj 2024/25. konkursom za upis učenika u prvu godinu predviđeno je oko 3.800 mesta po dualu i još 13 novih obrazovnih profila, dok će u sistem dualnog obrazovanja biti uključeno još 160 novih kompanija.

Novina od ove školske godine je i to što učenici koji se opredele za neko od 28 deficitarnih zanimanja po dualnom modelu obrazovanja mogu da računaju na dodatnih 5.000 dinara mesečno od države, odnosno zarađivaće više do drugih učenika koji su u dualnom sistemu.

Novac će dobijati devet meseci tokom godine, tokom celog školovanja. Država će uplaćivati novac učenicima preko namenskog računa koji će im biti otvoren u Poštanskoj štedionici.

Podsećamo, za svaki dan proveden na praksi, odnosno na učenju kroz rad srednjoškolci dobijaju 70 odsto minimalne cene rada po satu.