IT stručnjaci gube u trci sa psiholozima

Psihologija je i ove godine najpopularniji studijski program na državnim fakultetima u Srbiji, sa 4,5 kandidata prijavljenih na jedno mesto, dok se interesovanje za tehničke nauke kod mladih smanjuje uprkos visokom potencijalu za zapošljavanje u toj oblasti.

Činjenica je da je interesovanje za određene studijske programe ove godine rekordno. Uprkos tome, ukupan broj prijavljenih studenata manji je u odnosu na prethodne godine. Ove godine 32.816 srednjoškolaca konkurisalo je na 33.583 mesta, dok je prošle godine bilo 35.038 prijavljenih na 33.739 mesta.

Ovaj pad od preko 2.000 kandidata može biti znak da se populacija smanjuje ili da se povećava broj onih koji biraju privatne fakultete, visoke škole ili odlaze na studije u inostranstvo.

To pokazuje analiza sajta Infostud o upisu na univerzitete u Srbiji.  

Psiholozi rade i na berzama 

Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta na smeru psihologija, veliko i konstantno interesovanje za studije psihologije objašnjava širokom primenjivošću psihologije i njenom relevantnošću u ličnom životu.

"Znanja i veštine kojima se ovladava tokom studija psihologije primenjive su i relevantne u skoro svim sektorima. Recimo, prilikom razvoja nekih aplikacija nije dovoljno biti dobar u programiranju, nego je važno razumeti buduće korisnike, njihove potrebe i očekivanja, njihove preferencije u korišćenju aplikacija. Firme mogu da razviju u tehnološkom smislu odlične aplikacije, ali one najuspešnije se izdvajaju upravo po tome što su prilagođene korisnicima. U medicinskom sektoru, opet, odavno je poznato koliko 'psihološki faktor' utiče na uspešnost lečenja", rekao je ranije Baucal za Infostud.

On objašnjava da diplomirani psiholozi osim što se bave kliničkom psihologijom ili rade kao školski psiholozi ili psiholozi u kompanijama, rade na berzama ili u finansijskom sektoru, kao i u digitalnoj industriji.

"Retko se dešava da naši studenti imaju teškoće pri zapošljavanju. Iz razgovora sa njima stičem utisak da je njima najveći problem da se usmere i izaberu između brojnih mogućnosti koje im pružaju studije", ističe on i napominje da će relevantnost i značaj psihologije u budućnosti samo rasti.

Depositphotos

Pored psihologije, veliko interesovanje bilo je i za stomatologiju, gde su se tri kandidata prijavila na jedno mesto. Traženi su bili i arhitektura, grafički dizajn, medicina, farmacija i odnosi sa javnošću (PR).

Veće interesovanje nego ranije pokazali su mladi za Građevinski fakultet, i u Beogradu, i Nišu, Fakultet političkih nauka i umetničke fakultete. Među traženijim smerovima ove godine bili su i mašinsko inženjerstvo, inženjerski menadžment, veterina, turizam, logopedija i pedagogija.

Ekonomski fakultet u Beogradu postavio je rekord sa 1.657 prijava na 990 mesta, dok pravo i ekonomija beleže ukupno po 2.500 i 3.200 prijava, što ukazuje na veće interesovanje u odnosu na prošlu godinu.

I IT smerove pogodila kriza

Što se tiče IT programa, iako su i dalje među najpopularnijima sa 5.710 prijava, ipak se primećuje znatan pad interesovanja u odnosu na prošlu godinu, kada se za IT programe prijavilo  6.997 svršenih srednjoškolaca.

Čini se kao da se kriza iz IT industrije prelila i na IT obrazovanje. 

Poređenja radi, prošle godine na IT smerovima bilo je 1,6 prijava na jedno mesto, dok se ove godine za mesto na IT smeru borilo 1,3 srednjoškolca.

"Za prirodne nauke, posebno profesorske smerove, i dalje vlada nisko interesovanje", navodi se u analizi sajta za karijerni razvoj mladih Startuj Infostud.