Danas je Svetski dan stanovništva, a u svim državama regiona opada natalitet

Svetski dan stanovništva obeležava se 11. jula, počev od 1989. godine, kada ga je Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) proglasila datumom od javnog značaja. Od tada, situacija na planeti promenila se značajno, ali je cilj ostao isti - da se ukaže na goruće probleme populacije. Na svetu trenutno ima više od osam milijardi ljudi u 234 države.

Republički zavod za statistiku je 10. jula objavio da Srbija, prema podacima UN za 2023. godinu, ima 6,62 miliona stanovnika (oko 0,08 odsto udela među svetskom populacijom).

Kada je reč o Adria regionu, podaci worldometers.info iz 2023. pokazuju da Hrvatska sa oko četiri miliona stanovnika ima 0,05 odsto udela, a na trećem mestu je BiH sa 3,2 miliona žitelja ili 0,04 odsto. Slovenija sa 2,1 milion njih čini 0,03 odsto udela, a Severna Makedonija ima dva miliona ljudi (0,03 odsto).

U svim zemljama regiona, posmatrano godišnje, došlo je do pada nataliteta. Najveći je pad u Srbiji (-1 odsto), a najmanji u Sloveniji (-0,01 odsto).

 

Natalitet je jedan od osnovnih demografskih problema u Srbiji, zbog čega će biti izmenjen Zakona o finansijskoj pomoći porodicama sa decom. Tim izmenama predviđa se uvećanje roditeljskog dodatka za prvo, drugo, treće i četvrto dete, a dogovoreno je da prva sesija ove rasprave bude 17. jula.

Zakon bi mogao da počne da se primenjuje u septembru ili oktobru, a podrazumeva sledeće: 500.000 dinara za prvo dete, 600.000 dinara za drugo dete (uz jednokratnu pomoć iznad 130.000 dinara), potom više od 2,3 miliona dinara za treće i više od tri miliona dinara za četvrto dete.

 

 

Svi hoće da žive u Beogradu

Tokom 2023. godine 145.843 osoba promenilo je prebivalište, odnosno trajno se preselilo iz jednog u drugo mesto (naselje) Republike Srbije, navodi RZS u najnovijem izveštaju o unutrašnjim migracijama. Prosečna starost osoba koje su promenile prebivalište je 36,1 godina.

Depositphotos

 

Posmatrano po regionima, Beogradski region i Region Vojvodine su lane imali pozitivan migracioni saldo. U delove koji pripadaju Beogradu doselila se 52.271 osoba, što je 35,8 odsto. Pozitivan saldo beleže još i Južnobačka, Sremska, Šumadijska, Nišavska i Južnobanatska oblast, dok 19 oblasti ima negativan migracioni saldo.

Sa stanovišta ekonomske aktivnosti, 60,6 odsto migranata su izdržavane osobe, 30,4 odsto su aktivne osobe, dok je udeo osoba sa ličnim prihodom devet odsto.

Kako je u svetu

Zanimljivo je da Indija (17,76 odsto) i Kina (17,72 odsto) zajedno čine više od 35 odsto svetske populacije, dok SAD značajno zaostaju za njima po broju stanovnika. Imaju skoro 340 miliona ljudi, što znači da zauzimaju 4,23 odsto na mapi sveta. Sledi Pakistan sa 3,45 odsto, pa Indonezija sa 2,99 odsto.

 

 

Kako se proslavlja Dan stanovništva 

Ako izuzmemo debate o aktuelnim izazovima i problemima (jedan od glavnih su dva rata - u Evropi i na Bliskom istoku), kao i statističke podatke, svakog 11. jula svest o svetskoj populaciji podiže se kroz: kampanje, javne diskusije, umetničke i kulturne događaje, zdravstvene kampove, angažovanje mladih, učešće lokalnih zajednica i kolaboracije.

Cilj obeležavanja ovog dana je i usklađivanje sa SDG principima. Podsećamo da su UN 2015. ustanovile Agendu 2030 koja se odnosi na održivi razvoj, a tom prilikom je usvojeno čak 17 ciljeva. Ono gde se prepliću Dan stanovništva i SDG principi jesu četiri primarne tačke:

• Cilj 3: Dobro zdravlje i blagostanje

• Cilj 5: Rodna ravnopravnost

• Cilj 10: Redukovanje nejednakosti

• Cilj 12: Odgovorna potrošnja i proizvodnja.

Mimo klime i sukoba najvećih svetskih sila, koji su eskalirali od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, svet i dalje muči uporna egzistencijalna nejednakost koju je inflacija dodatno produbila.

 

 

Gde se krije bogatstvo

Sve je veći jaz između bogatih i siromašnih, pri čemu Afrika ostaje najugroženiji kontinent. Istovremeno, pojedine države nastavljaju da jačaju, a prvo mesto prema indikatoru "BDP po glavi stanovnika - prilagođen paritetu kupovne moći" (engl. GDP-PPP per capita) zauzima Luksemburg.

Smeštena u srcu Evrope, nacija broji svega 670.000 žitelja. U toku pandemije mnoga preduzeća su morala da prestanu da rade, što je zaposlene koštalo posla. Ipak, zemlja je prebrodila krizu bolje od većine svojih suseda. 

 

 

 

Kada govorimo o državama u Adria regionu, Srbija na listi od 190 zemalja koje su uzete u obzir, zauzima 70. mesto sa 27,985 dolara (po parametru GDP-PPP per capita). Hrvatska je na 46. mestu sa 45,702 dolara, a Slovenija na 38. poziciji (53,287). Sa 22,249 dolara Severna Makedonija zauzima 80. mesto, dok je Bosna i Hercegovina na 86. ( 20,623 dolara).

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar