Pet grafikona koji su obeležili sedmicu za nama

Evropsko fudbalsko prvenstvo, Euro 2024, ove nedelje zaokupio je pažnju celog sveta, a Bloomberg Adria je analizirala plate selektora i koju poziciju po zaradi zauzima Dragan Stojković Piksi. Bavili smo se i snažnim rastom izvoza IKT sektora, kao i sivom ekonomijom u Srbiji. Građevinarstvo je u usponu jer raste broj dozvola za gradnju u aprilu, a Beograd postaje sve skuplji za strane radnike. Donosimo vam pet grafikona koji su obeležili ovu nedelju.

Počeo Euro 2024 - Piksi skuplji od Luisa de la Fuentea

Sredinom juna počelo je 17. po redu Evropsko fudbalsko prvenstvo, Euro 2024, događaj koji prate milijarde ljudi u svetu. Konkretnije, takmičenje Euro 2020 drži rekord po broju gledalaca, sa brojkom od 5,23 milijarde.

 

 

Bloomberg Adria istražila je koliko vrede selektori 24 reprezentacije koje učestvuju na prvenstvu. Kako se može videti na grafikonu, Dragan Stojković Piksi nalazi se na sredini liste po zaradi.

Srpski selektor ima godišnju zaradu od 1,4 miliona evra. Tako iza sebe ostavlja španskog trenera Luisa de la Fuentea, čija je zarada 1,25 miliona evra. Osim toga, od Piksija manje zarađuje i danski selektor Kasper Hjulmand.

Građevinarstvo vuče ekonomski rast u ovoj godini

U Srbiji raste broj izdatih građevinskih dozvola u aprilu. Takav podatak ne iznenađuje jer je građevinska aktivnost u jeku i jedan je od bitnih nosilaca ekonomskog rasta u ovoj godini.

 

 

Rast dozvola vidimo u oba segmenta, u visokogradnji je 39 odsto, a u niskogradnji 34 odsto u aprilu, posmatrano međugodišnje.

Zanimljivo je da i dalje ne posustaje izgradnja novih kuća i vikendica (koja je dobila zamah u postpandemijskom periodu), gde je izdato 21 odsto više dozvola međugodišnje u aprilu, kao i stambenih zgrada (sa tri ili više stanova) sa oko 25 odsto više dozvola.

Beograd sve skuplji za strane radnike, Tirana prednjači u regionu  

Četiri švajcarska grada, Cirih, Ženeva, Bazel i Bern našla su se u prvih deset najskupljih za život stranih radnika na novoj globalnoj listi najskupljih gradova na svetu za strane radnike u 2024. godini. Na vrhu te liste su svetska finansijska središta Hongkong i Singapur.

Najskuplji grad u regionu za život stranih radnika je Tirana, a slede je Ljubljana, Zagreb, Budimpešta i Bukurešt, pa tek onda Beograd.

 

 

Njujork je pao za jedno mesto i zauzeo sedmo mesto. London je zauzeo osmo mesto, popevši se za devet mesta od prošlogodišnjeg rangiranja. Glavni grad Bahama, Nasau, zauzeo je deveto mesto, dok je deseti na listi Los Anđeles.

IKT u usponu, do kraja 2024. očekuje se izvoz vredan četiri milijarde

U prvom kvartalu 2024. izvoz IKT usluga iz Srbije iznosio je 917 miliona evra. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija očekuje da do kraja 2024. godine vrednost izvoza dostigne četiri milijarde evra.

Iz resornog ministarstva takođe naglašavaju da izvoz IKT usluga beleži najveću stopu rasta iz godine u godinu. "Od 2012, kada je iznosio 375 miliona evra, do 2023. godine uvećan je gotovo 10 puta."

 

 

U resornom ministarstvu navode da je u prvom kvartalu 2024. godine izvoz IKT usluga iznosio 917 miliona evra. "To je za 17 odsto više nego u prvom kvartalu 2023. godine, a više nego u celokupnoj 2017. godini", saopštilo je ministarstvo. Gledano po mesecima, vrednost izvoza bila je prilično stabilna i kretala se oko 300 miliona evra.

Više od petine privredne aktivnosti Srbije u sivoj zoni

Siva ekonomija u Srbiji je prošle godine iznosila 21,1 odsto BDP-a, što je približno 14,7 milijardi evra. Pri tom, oko dve trećine čini siva ekonomija u domenu potrošnje, a trećinu u domenu dohodaka.

Posmatrano u odnosu na ukupan (prijavljeni i neprijavljeni) oporezivi dohodak, neprijavljeni oporezivi dohodak se u ovom periodu kretao u rasponu od 19,1-19,9 odsto ukupnog dohotka 2009. i 2016. godine, do 14,4 odsto ukupnog dohotka u 2023. godini.

Ove podatke izneli su profesori Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović, Milojko Arsić i Svetozar Tanasković u istraživanju "Procena visine i dinamike sive ekonomije u Srbiji". 

 

 

Nešto više od petine privredne aktivnosti u Srbiji odvija se u neregistrovanim tokovima, ali je u prethodnoj deceniji došlo do njenog smanjenja.

Rezultati procene zasnovane na makroekonomskim podacima pokazuju da je siva ekonomija u Srbiji od 2009. do 2023. godine u proseku iznosila 23,6 odsto BDP-a, krećući se od maksimalnih 29,1 odsto BDP-a u 2013. godini, do minimalnih 17,9 odsto BDP-a u 2021. godini.