Ove godine se, čini se, više nego ikada priča o dekarbonizaciji i održivosti - čak i u slabije razvijenim zemljama, što ukazuje na važnost te teme. S vremenom, održivost će tek dobijati na značaju, budući da ESG principe trenutno najviše slede velike kompanije, a manje mala i srednja preduzeća.
Konferencija Bloomberg Adrije "Sustainable Business" održana u sredu donela je nove uvide u to ko je ključan u zelenoj tranziciji, kako država podstiče proces ali i na koji način bi dobavljači trebalo da se uključe.
Nove aukcije za OIE krajem godine
Prema rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, koja je govorila na konferenciji "Sustainable Business", Srbija je ozbiljno zagazila u domen zelene tranzicije.
Ona kaže da je Srbija pre dve godine na mreži imala samo 20 megavata iz solara, a do kraja godine procenjuje se da će imati 150 megavata.
Kada je reč o vetroelektranama, pre prošlogodišnjih aukcija za dobijanje podsticaja za razvoj obnovljivih izvora energije (OIE) na mreži je bilo 510 megavata, a očekuje se da će zahvaljujući prvim aukcijama njihova snaga na mreži skočiti za 45 odsto. Tako će Srbija dobiti više od 700 megavata na mreži iz OIE, o čemu možete detaljnije čitati na LINKU.
Velike kompanije probijaju led
Svetske kompanije koje posluju u Srbiji maltene uvek imaju razvijenije ESG strategije od lokalnih kompanija istog obima, ili manjih firmi. Upravo njima pripada uloga lidera u uvođenju održivih praksi na srpskom tržištu, zaključak je prvog panela na konferenciji "Sustainable Business".
Velike kompanije su u poziciji da utiču na celokupnu privredu, jer njihovi lanci snabdevanja uključuju brojna manja preduzeća, a kako je rečeno iz Američke privredne komore u Srbiji - oko 50 odsto članica AmChama ima svoje ESG strategije.
Posebno je zanimljivo da generacija Z menja pravila u tom smislu, jer mnogo pažnje posvećuje ekološkim pitanjima. Svakako, zaključak je da - kao i svaka tranzicija - i ova dolazi s određenim izazovima koje treba prebroditi. Ipak, vetar u leđa kompanijama može biti podatak da više od 50 odsto potrošača danas traži proizvode koji su stvoreni na održiv način.
Prilagođavanje je ključ uspeha
Nije dovoljno samo primeniti ESG strategije, već osetiti i impuls tržišta.
Recimo, jedan od zaključaka sa pomenute konferencije je da potrošači mogu da izvrše pritisak na kompanije odbijanjem kupovine njihovih proizvoda i usluga, naročito u periodu visoke inflacije. Jednostavno, nisu spremni da plate više za neku robu, bez obzira na to što je nastala uz poštovanje ESG pravila.
Dakle, na kompanijama je da svoje poslovanje prilagode održivim principima, ali i zahtevima i potrebama kupaca. O tome koje su ključne poruke govornika događaja "Sustainable Business", odnosno predstavnika vodećih kompanija u zemlji, saznajte više na LINKU.
Solari, vetar i njihovi potencijali u Adria regionu
Nije tajna da zemlje Adria regiona imaju značajan geolokacijski potencijal za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Međutim, one se i dalje u velikoj meri oslanjaju na korišćenje fosilnih goriva u proizvodnji električne energije, što je posebno izraženo u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini (BiH).
S druge strane, u 2023. kapacitet solara je dostigao 2,3GW, a kapacitet vetra 1,9GW, što je za 687 odsto i 455 odsto više u odnosu na period od pre 10 godina.
Potencijal vetra u Srbiji je trenutno tri puta veći nego s kraja 2023, dok su kapaciteti solara jedva na četiri odsto potencijala. Više o tome, kao i o situaciji u drugim državama Adria regiona čitajte na LINKU.
Sledi...
Čeka se dugo najavljivano smanjenje ključne kamate Evropske centralne banke, prvi put od septembra 2019. godine.
U Briselu počinju izbori za Evropski parlament koji će trajati do 9. juna.
Ministar bez portfelja Nenad Popović počinje posetu Rusiji tokom koje će učestvovati na 27. Međunarodnom ekonomskom forumu i razgovarati o unapređenju ekonomske i saradnje u drugim oblastima.