Može li lizing industrija da bude pokretač zelene tranzicije u Srbiji?

Teme o kojima se u svetu naširoko priča jesu zelena transformacija i električna vozila (EV). Uticaji dolaze sa raznih strana: od strožih zakona EU i SAD, do ekspanzije vozila koja koriste novu energiju iz Kine, kao što je slučaj sa aktuelnim lansiranjem brenda Onvo ili partnerstvom Stellantisa i Leapmotora.

Naravno, ključne dileme su uvek povezane s finansijama, resursima, potrebnom infrastrukturom, što je posebno izraženo u zemljama u razvoju koje žele da prate smernice zelene agende, ali nailaze na višestruke prepreke na tom putu. S druge strane, globalno se menjaju želje i navike potrošača u raznim aspektima, te je to slučaj i sa pitanjem vlasništva nad imovinom.

Tako dolazimo do spone između zelene tranzicije (smanjenja štetnih emisija), električnih vozila koja preplavljuju tržište i lizinga, kao načina finansiranja koji je prisutniji više nego što mislimo.

Možda vas iznenadi podatak da je vrednost novozaključenih lizing ugovora u prvom kvartalu 2024. godine uvećana za 20 odsto u odnosu na isti period 2023. Nakon analize, čak su i predstavnici lizing industrije u Srbiji ostali zatečeni rastom za petinu, što su i istakli na nedavnom događaju "Vožnja bez ugljen-dioksida" u Vrdniku.

Teodora Milenković, generalni sekretar Asocijacije lizing kompanija Srbije, kaže da je vrednost novozaključenih ugovora u prvom kvartalu iznosila više od 206 miliona evra, a u strukturi ugovora prednjače putnička vozila sa 47 odsto. 

U Srbiji je iznos finansiranja EV/hibrida putem lizinga iznosio 16,4 miliona evra u 2022, odnosno 33,8 miliona evra u 2023. Prošla godina je definitivno bila rekordna za ceo svet kada govorimo o prodaji EV. Uprkos prekidima u lancima snabdevanja i neizvesnostima zbog geopolitičkih kretanja, prodato je čak 14 miliona električnih vozila. Za 2024. projektuje se rast prodaje e-vozila u Kini za 25 odsto, a u Evropi za 10 odsto.

 

 

Uloga lizinga u "zelenom" svetu

Putem lizinga se ne finansiraju samo vozila, već i drugi predmeti, uključujući električne autobuse, punjače za električne automobile i solarne panele, ali da bi to postalo masovnija pojava moraju se ispuniti najmanje dva uslova: bolje državne subvencije (veća angažovanost kroz projekte i podsticaje, posebno za fizička lica) i unapređena infrastruktura.

Dakle, još uvek je rano govoriti o lizingu kao pokretaču zelene tranzicije.

Međutim, ako znamo da je svako treće novo vozilo na putevima Srbije finansirano putem lizinga, te da je potražnja za lizingom ali i električnim vozilima u porastu, onda možemo naslutiti i dalji napredak njihovog umrežavanja. Štaviše, vrednost novozaključenih lizing ugovora bi trebalo da dostigne milijardu evra do kraja godine, saopšteno je iz ALCS-a.

Inače, Vlada Srbije je za ovu godinu odobrila 170 miliona dinara za nabavku ekoloških vozila, što je znatno manje u odnosu na 2023 (izdvojeno oko 440 miliona dinara). Takođe, vlada je odlučila da više ne subvencioniše kupovinu hibrida i plagin hibrida, već samo EV, a raspon subvencije kreće se od 250 do 5.000 evra, u zavisnosti od vrste vozila.

 

 

"Zanimljivo je da rast nisu povukle povišene cene nego uvećana tražnja, pri čemu je broj ugovora skočio 28 odsto, a dominantno se finansiraju putnička vozila", rekao je Ivan Jauković, predsednik UO ALCS, i naglasio da je lizing ključna podrška malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednicima, pogotovo u početnim fazama razvoja poslovanja. Takođe, na ovaj način se sve više finansira i IT oprema.

Iz ALCS-a napominju da će veliku ulogu u svemu ove godine imati i digitalizacija, koja bi trebalo da unapredi procese za klijente, ali i procese u okviru lizing kompanija.

"Upotrebom modernih tehnologija i digitalizacijom poslovanja, omogućili smo da odobrenje finansiranja bude u roku od nekoliko minuta. Radi uštede vremena, resursa i ekološkog doprinosa, klijentima pružamo mogućnost da ugovor potpišu digitalno, bez štampanja. U narednim godinama želimo da potpuno pređemo na tzv. ugovore bez papira i da na taj način doprinesemo ESG principima", navodi Bojan Erak, potpredsednik UO ALCS.

Testiranje EV u rizortu Fruške terme, u okviru Panel diskusije o elektromobilnosti / Foto: ALCS

 

Menjaju se navike i potrebe kupaca

Jauković kaže da je potrošačima sve manje bitno da budu vlasnici neke imovine, što se odnosi i na automobil.

"Ljudi danas brže menjaju stvari, tako da čitav taj koncept 'novog' odnosa prema predmetima iziskuje finansijski proizvod koji će ga pratiti, a primer za to je lizing. Dodatno olakšanje je što učešće za ulazak u ugovor o lizingu više ne mora da bude novac, već na primer staro vozilo", ističe on.

Tendencije ukazuju na promenu odnosa prema vlasništvu nad vozilom.

"Nekada je bilo važno posedovati automobil na lično ime i to vozilo se, u neku ruku, prenosilo iz generacije u generaciju. Danas, mladi imaju potpuno drugačiji odnos prema svemu tome. Njima nije važno šta im piše u saobraćajnoj dozvoli, ali im je bitno da iskoriste sve prednosti tržišta. Lizing im, u nekim situacijama, pruža potpuno servisiranje vozila, mogućnost zamene vozila u određenom periodu i prilagođavanje rate u skladu sa mogućnostima, te se ona može otplaćivati mesečno, godišnje ili na neki drugi način."

Nema sumnje da lizing ostaje brz i jednostavan za odobrenje, ali ono što potrošačima (posebno fizičkim licima) sreću kvari jeste PDV na kamatu koji se ne plaća nigde u svetu, osim u Srbiji. Stoga je Asocijacija odlučila da pred Vladu Srbije izađe sa predlogom o regulaciji te stavke, ne bi li lizing bio još dostupniji.

Trenutno, na rast lizinga primarno utiče privreda, mada je Sajam automobila ove godine bio "vrlo prodajnog karaktera" - istakao je Jauković. Prema njegovim rečima, bilo je oko 10 modela sa cenom do 20.000 evra. Doduše, prodaja raste i u premijum segmentu. 

Boris Stević, član UO ALCS, istakao je da bi ukidanje PDV-a na kamatu učinilo lizing atraktivnijim kod nabavke novih i polovnih putničkih vozila: "Ovakvo rešenje bi većem broju građana i privrednim subjektima omogućilo da obezbede novija vozila i pozitivno utiču na smanjenje nivoa zagađenja. Unapredili bismo sadašnji prosek starosti vozila u Srbiji koji je 17,5 godina, dok je prosečna starost vozila u Evropskoj uniji 12 godina".

Napomena: Lizing finansira nekretnine, ali samo u poslovne svrhe, dok je bankama prepušteno kreditiranje stanovništva za potrebe kupovine stana, kuće itd. Osim toga, prema zakonu u Srbiji lizing ne finansira usluge, a i u svetu je to retkost. Zasad neće biti ni inicijative da se to promeni, jer nema velikog interesovanja.