Društvene mreže su uveliko olakšale način komuniciranja. Dok nam s jedne strane pojednostavljuju održavanje kontakta s porodicom i prijateljima koji su daleko, s druge strane su i dubinski promenile način na koji to činimo. I umesto što smo ranije zvali prijatelje i porodicu kako bismo s njima podelili dobre ili loše vesti, danas to radimo objavom na društvenim mrežama. Deljenje fotografija s putovanja, iz restorana, proslava, privatnih i poslovnih uspeha, svakodnevnica je mnogih korisnika ovih mreža.
Takođe, one su uticale i na roditeljstvo. Jedna od karakteristika modernog roditeljstva je takozvani šerenting (od engleskog sharenting, složenice izvedene od reči sharing - deljenje i parenting - roditeljstvo), što je termin koji se odnosi na deljenje fotografija dece na društvenim mrežama.
Motivi ove prakse su različiti, pri čemu se vrlo često zaboravljaju mnogobrojni rizici.
Opširnije
Sve više muškaraca okreće leđa karijeri da bi brinuli o deci
"Gospodin Mama" sve se češće može videti - muškarci spremno prihvataju ulogu koje su dosad imale majke.
04.12.2022
Milenijalce sramota da traže novac od roditelja, ali ipak to čine
Milenijalci i pojedini pripadnici generacije Z u Sjedinjenim Američkim Državama se bore da postanu finansijski nezavisni.
01.07.2023
Majčinstvo ne bi trebalo da umanji prihode
Razlika u primanjima stvara problem majkama i njihovim porodicama.
16.07.2023
Sve više aplikacija koje uz pomoć AI-ja razgolićuju žene
Aplikacije koje koriste veštačku inteligenciju za skidanje žena na fotografijama beleže veliki rast popularnosti, tvrde istraživači.
08.12.2023
Šta se krije iza srećnih lica s fotografija
"Roditelji često nisu svesni mogućih rizika kada dele fotografije dece na društvenim mrežama", rekao je za Bloomberg Adriju prof. dr Nebojša Macanović.
Pojasnio je da roditelji to više doživljavaju kao širenje publiciteta i upoznavanje svojih prijatelja s događajima, aktivnostima i uspesima svoje dece.
"Svaki put kada želimo da podelimo fotografiju naše dece, treba da znamo zbog čega to radimo: da li zbog sebe, hvalisanja, uspeha deteta, reklame, kompleksa da je vaša porodica bolja i uspešnija od neke druge, navike, ličnog kompleksa koji lečimo preko dece i slično", dodao je.
Macanović je naveo da su motivi najčešće želja za deljenjem informacija sa svojim prijateljima o uspesima dece, stilovima oblačenja, kućnim ljubimcima, zajedničkim druženjima - drugim rečima, oni često žele da predstave svoju porodicu kao idealnu, u što pozitivnijem svetlu, često sa prestižnih destinacija, u skupim odevnim predmetima...
Influenserke na udaru kritika
Na udaru kritika kada je reč o šerentingu najviše su takozvane "Instagram-mame" - influenserke koje se vrlo često optužuju da koriste decu u svrhu zarade.
Macanović kaže da živimo u društvu krize sistema vrednosti, pa često da bismo došli do neke materijalne koristi, koristimo i svoju decu kao brend ili reklamu koja će privući kupce i samim tim i zaradu.
"Pogledajte samo tekstove iz žute štampe o tome kako mame uspavljuju svoju decu, kako su deca vegani, kako su najpametnija i najsposobnija, kako mame prave specijalne kaše, kako pevaju sa deset godina kao njihove mama turbo zvezde ili se tuku i prgavi su kao tate kriminalci. Kako prave rusvaj po gradu... Takve informacije danas privlače pažnju čitalaca, a ne 'položio je nešto, pobedio, svira violinu, ima sve petice, human je' i slično", kaže Macanović.
"A zapravo se često u nekim slučajevima na takav način prikrivaju nezadovoljstvo i kriza unutar porodice. Ipak, oni na društvenim mrežama žele da se predstave u najboljem svetlu, ma koliko dugo to sve trajalo i bez obzira kako to u realnom životu stvarno izgleda", dodaje Macanović.
Kao primer navodi slučajeve porodica iz sfere javnog života - kako su se predstavljale, a kako su njihove veze i brakovi završili.
"Danas svi žive u jednom virtuelnom svetu na društvenim mrežama i tu je jako bitno kako predstavljate svoj virtuelni život, a ne kako ga u stvarnosti živite i doživljavate. Imao sam priliku upoznati roditelje koji su jako pasivni i na distanci u komunikaciji sa svojom decom, ali na društvenim mrežama i fotografijama izgledaju kao buntovnici, puni života i adrenalina, prisni, bliski", naglašava.
Depositphotos
Međutim, deljenje fotografija na društvenim mrežama donosi brojne rizike za decu.
"Rizici su najveći u onim slučajevima kada vi prihvatate prijateljstva na društvenim mrežama od ljudi koje i ne poznajete, ali želite da imate što više pratilaca. Upravo neki od tih ljudi imaju i zlobne namere u želji da ugroze nečiju reputaciju koja se često odnosi i na njihovu decu", kaže Macanović.
Semir Dedić, predsednik Udruženja e-Transformacija, za Bloomberg Adriju kaže da rizici deljenja fotografija dece na društvenim mrežama uključuju mogućnost maltretiranja, uvrede ili komentare mržnje, povećani rizik od krađe identiteta, fizičkog povređivanja ili otmice i širenje fotografija u krugovima pedofila. Postoji i opasnost da se fotografije koriste za kreiranje lažnih profila ili kao deo materijala za seksualno zlostavljanje. U većini slučajeva roditelji nisu svesni, niti razmišljaju o ovim rizicima.
"Svest roditelja o rizicima varira. Roditelji dele fotografije svoje dece s dobrim namerama, po pravilu su to porodična okupljanja ili značajni trenuci, međutim, često nisu potpuno svesni mogućih opasnosti ili veruju da se one događaju drugima, a ne njima", dodaje Dedić.
Svi ovi rizici su još izraženiji razvojem veštačke inteligencije. Dipfejk video koji je objavio Deutsche Telekom u sklopu svoje kampanje ShareWithCare prikazuje devojčicu koja se pretvara u odraslu ženu pomoću veštačke inteligencije. Video prikazuje kako se putem te tehnologije može lako manipulisati fotografijama objavljenim na internetu. Protagonistkinja je devetogodišnja devojčica Ella, koja predstavlja celu jednu generaciju dece.
"Uloga veštačke inteligencije u povećanju rizika još nije detaljno obrađena u dostupnim izvorima, ali je jasno da tehnologija može da olakša širenje i zloupotrebu fotografija na načine koje je teško predvideti ili kontrolisati. Važno je napomenuti da je veštačka inteligencija alat koji može povećati ili umanjiti rizik u zavisnosti od toga ko i kako je koristi", kaže Dedić.
Naši sagovornici saglasni su da ni u kom slučaju ne bi trebalo da delimo fotografije i videa dece u kompromitujućim ili privatnim situacijama, kao što su fotografije na kojima su deca golišava, lokacije gde se deca često nalaze (škole, domovi), lične identifikacione informacije (datumi rođenja, imena) i fotografije koje mogu izložiti dete riziku od zlostavljanja ili krađe identiteta.
Zbog šerentinga deca već od rane dobi stvaraju svoj digitalni otisak, te do doba kada sami počnu da objavljuju vlastiti sadržaj, iza sebe zapravo imaju dosta sadržaja koji nisu objavili. Upravo te fotografije koje su objavili njihovi roditelji mogu da imaju negativne posledice za njih u tinejdžerskoj ili odrasloj dobi. Iz tog razloga Macanović poručuje roditeljima da, ako su napravili profil na nekoj od društvenih mreža, neka to bude njihovo ogledalo i njihova priča i mesto gde dele svoje dobre ili loše stvari.
Kako pronaći balans
"Nemojte u to uvlačiti svoju decu, jer će oni kada budu dovoljno stari, a to znači već sa 14 godina, imati razne profile i imati svoj život, bio on virtuelan ili ne, to je njihov izbor, a zadatak nas kao roditelja je da ih uputimo u to šta sve društvene mreže mogu da donesu - kako one dobre, tako i one loše stvari", kaže Macanović.
Postavlja se pitanje kako pronaći balans između želje da nešto podelimo s prijateljima na društvenim mrežama i potrebe da zaštitimo dete. Dedić kaže da se to može postići kroz oprez i razumno deljenje. To uključuje kontrolu privatnosti na društvenim mrežama, deljenje fotografija samo s pouzdanim osobama, izbegavanje objavljivanja identifikacionih detalja i potencijalno opasnih situacija.
"Važno je edukovati se o digitalnoj sigurnosti i podučavati decu o njoj, kako bi se osigurala njihova sigurnost u onlajn svetu. Dok tehnologija omogućava roditeljima da dele posebne trenutke svoje dece s porodicom i prijateljima, važno je biti svestan rizika i upravljati njima kako bi se zaštitila privatnost i sigurnost dece na internetu", zaključio je Dedić.
.webp){kind=icon}
