text size
Danska kraljica Margrethe II objavila je da će svoj položaj prepustiti sinu, nakon 52 godine na prestolu.
Kraljica (83) je kao razlog za svoju odluku navela pogoršanje zdravlja, u obraćanju naciji u nedelju. Zvanično će odstupiti 14. januara, ostavljajući presto svom najstarijem sinu, 55-godišnjem prestolonasledniku Frederiku.
"Odlučila sam da je sada pravo vreme", rekla je kraljica u svom novogodišnjem govoru. "Vreme prolazi i bolesti se množe. Čovek se s tim više ne može nositi kao pre."
Nakon smrti britanske kraljice Elizabeth II u 2022. godini, koja joj je bila bliska prijateljica, ali i dalja rođaka, Margrethe je postala najdugovečniji monarh na svetu. Hassanal Bolkiah, sultan od Bruneja, nosio je titulu vladara duže od nje, ali je njegova država postala nezavisna tek 1984. Margrethe je u 2023. postala vladarka s najdužim stažem u 1.200 godina danske monarhije.
Njena pozicija monarha u zemlji s demokratskim ustavom nikada se nije dovodila u pitanje. U anketi koju su 2022. sprovele novine Jyllands-Posten, 72 odsto Danaca reklo je da podržava monarhiju. U anketi TV2 iz 2023, 78 odsto je reklo da očekuju da će Danska i dalje imati monarhiju za 50 godina, što je rast u odnosu na 67 odsto u anketi iz 2015.
Deo kraljičine privlačnosti dolazi iz njene multitalentovanosti. Naime, tečno govori danski, nemački, engleski, francuski i švedski, a takođe i slika, te ilustruje knjige. Njeni radovi su izloženi u više od 50 muzeja od Tokija do Vašingtona.
Iako je Margrethe bila prva žena koja je vladala Danskom u 560 godina, odbila je da glasno promoviše ravnopravnost polova, na razočaranje nekih članova danskih grupa za prava žena.
"Radije ne bih bila uključena ni u kakav pokret", rekla je tokom putovanja u Sjedinjene Američke Država 1976, kada su rodna pitanja bila aktuelna u Danskoj. "Imam razumevanja za to, ali moj posao je da budem kraljica, a to zahteva sve moje sposobnosti i snagu."
Margrethe je rođena 16. aprila 1940. kao prva od tri kćerke kralja Frederika IX i kraljice Ingrid, nedelju dana nakon što je nacistička Nemačka napala i okupirala Dansku.
U to vreme nije bila u redu da postane šef države, jer je ustav dopuštao samo muško nasleđivanje, ali javnost je podržala bistru, mladu princezu. Ustavni referendum održan 1953. otvorio je put ženskom nasleđivanju, ako kraljevski par ne bude imao sinove. Godine 2009. zakon o nasleđivanju ponovo je promenjen kako bi prvorođeno dete dobilo pravo na presto, bez obzira na pol.
.webp){kind=icon}
