Švajcarska želi da bude domaćin prvih Zimskih olimpijskih igara koje će se održati na više lokacija u okviru jedne zemlje. Takođe, želi da prevaziđe istorijski otpor tako što predlaže da budu najjeftinije igre do sada.
Zimske igre obično se održavaju u određenom regionu ili gradu i mogu biti skupe. Izdanje iz 2018. godine održano u Pjongčangu, u Južnoj Koreji, koštalo je oko 13 milijardi dolara. Čak i 2002. godine, Solt Lejk Siti je potrošio 2,2 milijarde dolara na Igre.
Ali sportske federacije Švajcarske jednoglasno su glasale u petak za odobravanje lokalne kandidature, čime je otvoren put za predlog za Igre 2030, koje bi koštale 1,6 milijardi dolara. Uzimajući u obzir inflaciju, to bi mogle biti najjeftinije olimpijske igre u istoriji - i najefikasnije od Los Anđelesa, koji je jedva ostvario profit 1984. godine.
Ova ponuda predstavlja novi pristup jer su do sada vlade trošile milijarde na organizovanje Igara kako bi pokazale moć i urbani preobražaj dok je švajcarski pristup usmeren ka održivijim Olimpijskim igrama, čije je glavno težište sport. Francuski ministar finansija Bruno Le Maire izjavio je da želi da Igre u Parizu 2024. budu najjeftinije u nekoliko decenija, pri čemu bi država pokrila samo četvrtinu troškova ovog dvonedeljnog događaja.
Ipak, meštani su oprezni prema političkim obećanjima.
"Ja sam za Igre", rekao je Shehu Shkelzen (63), dok je ispijao pivo u kafiću u Lozani, samo 200 metara od sedišta Međunarodnog olimpijskog komiteta s pogledom na Ženevsko jezero. "Ali 1,5 milijardi postane dve ili 2,5. Važno je da ne bude iznenađenja nakon toga ili ćemo nastaviti da plaćamo."
Iako je Švajcarska domaćin Međunarodnog olimpijskog komiteta od 1915. godine i švajcarsko zimovalište Sankt Moric se smatra tvorcem zimskog turizma, lokalni skepticizam sabotirao je barem tri prethodne ponude za Zimske igre. Sankt Moric je bio domaćin Igara dva puta, ali poslednji put je to bilo 1948. godine.
Bloomberg
Kada se pojavila ideja 2013. godine za organizaciju Igara 2022. u Graubindenu, oprezni građani su je odbacili. Ponuda za Igre 2026. godine ponovo je odbijena od istog kantona 2017. godine, a godinu dana kasnije, a napor u kantonu Vale takođe je odbačen.
Ovoga puta entuzijazam za organizovanje Zimskih igara 2030. raste, delom zbog obećanja da će se ograničiti troškovi. Činjenica da bi se Igre proširile na celu zemlju, prvi put na zimskim OI, gde nijedan kanton ne bi nosio teret, takođe pomaže. Dve od tri osobe u Švajcarskoj podržavaju kandidaturu, prema istraživanju koje su sproveli u avgustu.
Sledećeg leta Međunarodni olimpijski komitet će izabrati domaćine za Zimske igre 2030. i 2034. godine. Rival Švajcarskoj je kandidatura dva francuska alpska regiona koju pdržava predsednik Emanuela Macrona, a verovatno će se pojaviti i kandidatura Švedske.
'Veliki dug'
Obećanja da će se Zimske igre održati uz čvrst budžet su već postojala, ali su i prekršena. Stadion 'Big O' u Montrealu brzo je nazvan 'Big Owe' (prim. prev. Veliki dug), pošto je budžet za Olimpijadu 1976. godine naglo je porastao za više od 700 odsto.
Bloomberg
Polovinu veka kasnije, četiri od sedam kandidatura koje su prvobitno podnete za Zimske igre 2026. godine povučene su nakon talasa lokalnog otpora. Milan-Kortina d'Ampeco je konačno izabran za domaćina Igara 2026. godine - iz uže liste od dva grada.
Victor Matheson, ekonomista na Koledžu Svetog Krsta u Vusteru, Masačusets, skeptičan je da Švajcarska može da organizuje igre za samo 1,6 milijardi dolara, s obzirom na to da bi to bilo 10 odsto prosečnog troška za prethodnih sedam zimskih olimpijada.
"Dakle, možda je moguće, ali deluje malo verovatno", rekao je on.
Andrew Zimbalist, profesor na Koledžu Smit koji se specijalizovao za ekonomiku sporta, kaže da Švajcarska ima šansu da ne bude u minusu jer ne obećava da će graditi novu infrastrukturu.
"Samo zato što ste domaćin Igara ne znači da morate izgubiti novac", rekao je on. "Samo je do sada tako često bilo."
'Bez gigantizma'
Plan je da Lozana i švajcarska prestonica Bern budu domaćini svečanosti otvaranja i zatvaranja, dok će se hokej na ledu igrati u Cirihu i Cugu, spust u Krans-Montani, a half pajp u Sent Moricu. Mesta održavanja već postoje ili će biti renovirana za bar devet evropskih ili svetskih prvenstava koja će se održati u Švajcarskoj pre 2030. godine, što znači da ne postoji jedino dugu stazu za brzo klizanje.
Ali umesto da ga grade, zvaničnici kažu da bi se oslonili na susednu zemlju da bude domaćin tog događaja. Izgradnja olimpijskog sela takođe otpada u korist manjih centara. Takav pristup bi osigurao da ne bude ponavljanja onoga što je Ruth Wipfli-Steinegger, potpredsednica švajcarskog olimpijskog komiteta, nazvala "gigantizam" koji je mučio igre u prošlosti.
"Igre moraju da se prilagode zemlji koja organizuje", kaže Švajcarski olimpijski komitet, "a ne obrnuto."
.webp){kind=icon}
