Nakon što su se ispraznile jadranske plaže, turizam dobija novi život i seli se u severne krajeve Hrvatske, naročito one koji su razvili poslovni turizam. Jedan od njih je i Međimurje, koje planski razvija infrastrukturu i održivu ponudu koja, kako se pohvalio direktor Turističke zajednice (TZ) Međimurske županije Rudi Grula, zadovoljava regionalne pa i evropske standarde. Do toga nije došlo u jednom danu, a Međimurci su svoja iskustva spremni da podele s drugima.
Tokom ovog meseca pripremaju prvi Green Destinations Regional Training Event u Hrvatskoj, na kojem planiraju okupiti stručnjake za turizam iz Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Mađarske, Italije i drugih susednih zemalja kako bi im pokazali primere dobre prakse u održivom upravljanju turističkim destinacijama. Međimurje je, naime, prvi region u Hrvatskoj i tek četvrti u Evropi koji je dobio sertifikat Green Destinations. Do kraja ove godine 15 komercijalnih pružatelja usluga iz te županije trebalo bi da dobiju sertifikat Good Travel, što je podbrend Green Destinationsa za komercijalne subjekte.
"Generalno se kao destinacija fokusiramo na segment poslovnog turizma jer su naši kapaciteti, 2.600 kreveta, vikendom ionako popunjeni tokom cele godine. Izazov nam je da ih popunimo tokom radne nedelje. To se može učiniti ciljanim grupama kao što su školarci za škole u prirodi, zrelim parovima i poslovnom zajednicom", ispričao je za Bloomberg Adriju direktor TZ Međimurske županije.
Opširnije
U potrazi za zlatom u Međimurju
Malo je poznato da je Međimurje kroz vekove bilo dinamičan centar zlatarenja.
29.09.2023
Među Top 100 zelenih destinacija na svetu jedna i u Srbiji
Na listi je 13 destinacija u Adria regionu - najviše njih u Sloveniji i Bosni i Hercegovini, ali i jedna u Srbiji.
13.10.2023
Kako je hrvatsko Međimurje postalo region budućnosti?
Međimurski župan Matija Posavec u razgovoru za Bloomberg Adriju ispričao je planove za budućnost.
28.09.2023
Kongresni turizam nije novost u toj županiji, Grula napominje da nema veće kompanije u Hrvatskoj koja nije tamo organizovala neko poslovno događanje. Među nekim od onih koje se redovno vraćaju su Ericsson Nikola Tesla, Dm i Ina. "Neke konferencije ovde se održavaju tradicionalno, uglavnom u Hotelu Sveti Martin, ali većinom su to događaji koji se svake godine sele po različitim lokalitetima pa se svakih nekoliko godina vrate kod nas", objašnjava Grula.
Međimurje je prvi region u Hrvatskoj, a tek četvrti u Evropi s Green Destinations sertifikatom | TZ Međimurske županije
Hotel Sveti Martin u Svetom Martinu na Muri može primiti grupe od 500 učesnika, biznis hotel Castellum u centru Čakovca ima kapacitet dvorana i smeštaja od 80 mesta, a za veća događanja prikladan je hotel Panorama u Prelogu koji kao i prethodna dva ima četiri zvezdice. Panorama ima stotinak kreveta, ali konferencije koje se tamo odvijaju mogu imati nekoliko stotina učesnika jer je deo hotelskog kompleksa i sportska dvorana koja se može urediti za kongrese.
Hotel Sveti Martin u Svetom Martinu na Muri može primiti grupe od 500 učesnika | TZ Međimurske županije
"Naša ideja je da pripremimo celu destinaciju da primi te goste, ne samo hoteli. Razvili smo sistem hop on, hop off autobusa kojima omogućavamo gostima da nakon kongresnih i poslovnih aktivnosti posete i širu destinaciju. Imamo široku paletu kulturnih sadržaja, eko/muzeja, interpretacionih centara, a gotovo da nema dana da se u našem kraju nešto ne događa. Imamo i kompanije koje su u stanju da pruže sve usluge za organizaciju kongresnog događaja, od transporta do prevodilaca, sajamskog opremanja i slično", priča direktor Turističke zajednice Međimurske županije dok sedimo na osunčanoj terasi restorana Potrti kotač.
Centar Med Dvemi Vodami | TZ Međimurske županije
Gastronomska i vinska scena gotovo je podjednako važna za razvoj poslovnog turizma, kao i sve dosad nabrojeno. Naravno, ključna je i dobra saobraćajna povezanost i geografski položaj. Međimurje je blizu i Slovencima i Austrijancima i Mađarima, a od zagrebačkog aerodroma se do njega dođe za četrdesetak minuta. Nekad se toliko vremena potroši na vožnju od jednog do drugog dela grada u većim urbanim centrima, rekao je sagovornik. Za razliku od tih betonskih krajeva, Međimurje je zeleno. Poljoprivredne površine smenjuju se s brižljivo uređenim parkovima, livadama i šumama.
TZ Međimurske županije
"Međimurska županija i Turistička zajednica u saradnji s Centrom doktor Rudolf Steiner koji se bavi razvojem biodinamičke poljoprivrede, puno rade na skraćivanju lanaca snabdevanja. Nama je jako važno da na stolu bude lokalni proizvod. Većina naših restorana to primenjuje, a najveći turistički objekat Sveti Martin za svoje prakse je i nagrađivan. Oni, naime, otkupljuju poljoprivredne proizvode od zaposlenih i plasiraju ih turistima na sto. Kako bi to zaživelo i kako bi danas od njih mogli otkupljivati jaja, voće i povrće, iz hotela su zaposlenima pomogli da otvore OPG-ove i zadovolje sve potrebne uslove kako bi postali deo lanca snabdevanja", naglasio je Grula.
Pozvao se i na podatak iz ankete Evropskog sistema pokazatelja za održiva odredišta (ETIS) koju sprovode od 2017. godine kako se čak 70 odsto namirnica i pića, prvenstveno vina, nabavlja iz lokalnih izvora. Te ionako visoke brojke žele i da povećaju, a vinarima, ratarima i uzgajivačima preporučuju da pređu na ekološku poljoprivredu. Tome će samo doprineti podsticaji za ozelenjivanje Evropske komisije, smatra.
TZ Međimurske županije
"Interes nam je da male boutique proizvodnje naprave iskorak i što više finaliziraju proizvode. U tome smo uspeli s vinskim sektorom. Uspostavivši standarde kvaliteta koje su prihvatili naši vinari, brendirali smo vino pošipel. To nije sorta, sorta je moslavec koja je specifična za Međimurje. Sada imamo 30 porodica koje se bave vinom, one su više od 60 posto proizvoda plasirale lokalno kroz svoje vinske kuće. Vina s Međimurskog vinskog puta već godinama osvajaju po 35 nagrada Decanter. Taj vinski put je u proseku najnagrađivaniji u Evropi gledano po hektaru vinograda", ispričao je Grula međimursku priču koja će i drugima poslužiti kao "mala škola" za razvoj destinacije.
Vina s Međimurske vinske ceste već godinama osvajaju po 35 nagrada Decanter | TZ Međimurske županije
Međimurje nema dugu turističku tradiciju, Turistička zajednica Međimurske županije osnovana je 1999. godine. Međutim, već je njen prvi predsednik Josip Movčan odredio održivi smer razvoja. Movčan je tri decenije svog radnog veka proveo u Nacionalnom parku Plitvička jezera zalažući se za "prirodi bliski turizam". Bila je to održivost pre održivosti. Budući da nije bilo nekih veći prirodnih atrakcija kao što su vodopadi ni dvoraca koji oduzimaju dah poput Trakošćana, Međimurje je odlučilo da koristi ono što ima, kultivisani krajolik i biodiverzitet.
Danas je gotovo četvrtina površine Međimurske županije zaštićena kao regionalni park, deo međunarodnog Rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav pod zaštitom UNESCO-a. Prosečna veličina čestice od 0,11 hektara koja se nekada smatrala komparativnim nedostatkom, sada je komparativna prednost budući da se tom usitnjenošću poseda očuvao biodiverzitet.
Međimurska županija
"Prema istraživanju o motivima i zadovoljstvu gostiju Međimurske županije koje je sproveo Institut za turizam, 40 odsto ispitanika izjasnilo se da im je priroda glavni motiv za dolazak, a nemamo nekakav vodopad, ni jezera", ponosan je Grula. Navodi i da je isto istraživanje pokazalo da im se gosti vraćaju, 70 odsto ih dolazi tri i više puta. "Naša je prednost što smo uspeli da postignemo konsenzus kakav turizam želimo", ističe napominjući da ljudi shvataju da turizam moraju graditi na duge staze.
"Naši ljudi su strpljivi, mi ne možemo u tri meseca zaraditi za tri godine ni u jednoj godini za tri generacije. Ovde ljudi kad ulažu u turizam i privredu to čine generacijski. Nemamo ljudi koji su se od turizma obogatili, zasad su samo jako puno uložili, a računaju da će njihova druga i treća generacija solidno živeti. Ta strpljivost jedan je od preduslova da biste mogli da govorite o stvarnom, a ne samo marketinški održivom turizmu. Ulaganje u kvalitet košta", rekao je prvi čovek međimurskog turizma koji je u županijskoj turističkoj zajednici gotovo od prvog dana.
Riznica Međimurja | TZ Međimurske županije
Osim u ekološkoj poljoprivredi, bioraznolikosti, lokalnom snabdevanju i kratkim lancima, održivost se ogleda i u korišćenju energije. Gotovo svi turistički objekti napajaju se iz obnovljivih izvora, iz elektrane na Dravi, rastu i ulaganja u solare. Takođe, pazi se i na kvalitet života. Konkurisati platama koje se nude u Sloveniji i Austriji poprilično je nezahvalno, ali radi se na tome kako bi se stvorili uslovi života koji nadoknađuju nešto manje plate.
"Kvalitet života u Međimurju je na zavidnom nivou i po javno-komunalnoj, obrazovnoj i zdravstvenoj infrastrukturi ona je bolja od hrvatskog proseka. Tome doprinosi zdrava okolina, mi smo po upravljanju otpadom i zbrinjavanju otpadnih voda među vodećima u zemlji, ali i podrška mladim porodicama. Sve naše opštine i lokalne jedinice u visokom postotku sufinansiraju trošak jaslica i dečjih vrtića. Sva naša deca zahvaljujući županiji imaju osiguran učenički prevoz, školske knjige, radne sveske. U inostranstvu su prihodi veći, ali i trošak dečjih vrtića i školovanja je viši, da ne govorimo da sat do dva koje tamo potrošite u saobraćaju prevozeći decu, kod nas možete provesti na pecanju ili na fudbalu s prijateljima. Lane smo proglašeni EU regijom sporta zbog dostupnosti sportskih sadržaja za decu i za odrasle. To je i društveni aspekt života za stanovnike, a to je vrlo važno. To su elementi koji unapređuju kvalitet života", ispričao je Grula.
Međimurje je prošle godine proglašeno EU regijom sporta zbog dostupnosti sportskih sadržaja za decu i odrasle | TZ Međimurske županije
Dodao je i da su sebi zacrtali da podignu profesionalni dignitet na viši nivo, tako što će pomoći ljudima da se usavršavaju, na primer, da se iz konobara profiliraju u somelijera, iz kuvara u glavnog kuvara i slično. S time dolaze i viši prihodi, bolji društveni status, ali i funkcionisanje turizma na višem nivou. Međutim, ne na turizmu brojki kakav pratimo u Dalmaciji. Međimurje se vodi sasvim drugom filozofijom u svom turizmu, suprotstavlja se ekonomiji velikih brojeva i masovnosti.
"Mi moramo raditi na malo, kvalitetno, održivo, kontinuirano i po fer ceni. Ne razvijamo luksuzni turizam jer za to nemamo predispozicije. Cilj nam je odnos stanovnika i turista jedan naprema jedan. Stanovnika imamo 110.000, turista oko 70.000, dakle, još možemo rasti kako bismo imali jednog gosta na jednog stanovnika. Svakako želimo da taj gost bude onaj kojeg smo odabrali jer smo sve složili tako da nas odabere. To je osvešteni gost koji poštuje naš način života, gost kojem imamo vremena da se posvetimo, zovemo ga po imenu, možemo da mu pokažemo da ge ne gledamo samo kao izvor novca. Želimo da pošaljemo poruku da je ovo jedno od najboljih mesta za život u Evropi", zaključuje čelni čovek TZ Međimurske županije.
.webp){kind=icon}
