Kako je hrvatsko Međimurje postalo region budućnosti?

Dok brižno šapuće svojoj prošlosti, najsevernija hrvatska županija odvažno se otisnula u budućnost prigrlivši održivost kao nit vodilju. Međimurje je jedna od retkih regija u svetu i tek četvrta u Evropi koja može da se pohvali sertifikatom Green Destinations, Financial Times proglasio ju je evropskom regijom budućnosti, a osvojila je i niz drugih nagrada. U međuvremenu, održivi turizam i zelena transformacija daju novi zamah ekonomiji. Kako im to uspeva i šta su naumili, sledeće u razgovoru za Bloomberg Adriju otkrio je župan Međimurske županije Matija Posavec.

Posavec je već deset godina na ovoj funkciji, a pre nego što je preuzeo dužnost četiri godine je bio zamenik župana. Kada govori o "cvetniku Evrope", kako je u svojoj knjizi Josip Bedeković još 1752. godine nazvao Međimurje, čini to s puno emocija. Nema sumnje da su njegovi strateški ciljevi i lični, što se ogleda u njegovoj izjavi: "Moj lični cilj je da pronađem investitore kako bih napravio atraktivan zabavni park za decu i odrasle".

To je samo jedan od brojnih projekata koji su u planu, pa saznajemo i kako niče IT kampus za robotiku koji se gradi na površini od 10.000 kvadratnih metara, fabrika delova za automobilsku industriju, ali i kako u Preduzetničkom inkubatoru i u naučno-istraživačkom centru Metalska jezgra stasaju zanimljive kompanije koje već sarađuju s nekim od najvećih svetskih brendova.

Sa akcentom na metaloprerađivačku industriju i razvojem automobilske industrije, turizam podržava tradicionalno jaku poljoprivrednu proizvodnju i njen zaokret prema bioodrživosti. Proširenjem smeštajnih kapaciteta podstiče se zelena gradnja, a očuvanje kulturne baštine podjednako aktivira tehnološki i građevinski sektor. Sportisti iz celog sveta dolaze u Međimurje na pripreme, što podstiče nadogradnju sportske infrastrukture i organizaciju sportskih manifestacija, a županija ima i zavidnih 888 kilometara biciklističkih staza.

Službeni bicikli Međimurske županije | Međimurska županija

I župan često na službene sastanke odlazi biciklom. Iz kancelarije Županije kažu nam kako su pokrenuli projekat "Going local? Go on Bike!", kojim svoje zaposlene podstiču na korišćenje službenih bicikala u službene svrhe. Već imaju flotu službenih bicikala, ali navika odlazaka na sastanke biciklom već se toliko ukorenila da će tu flotu morati da prošire. To je odraz mentaliteta u kojem održivost nije tek moderan slogan. Prepoznato kao oaza održivosti, Međimurje privlači turiste i investitore.

Kako je održivost postala deo identiteta Međimurja?

Trudimo se da iskoristimo sve mogućnosti, uvažavajući sve specifičnosti ovog kraja – od njegovog geografskog položaja do potencijala. Kao rezultat toga, definisali smo određene strategije koje idu u smeru zdravog i otpornog društva, zelene tranzicije, prilagođavanja klimatskim promenama i kompaktnosti regiona. Međimurje je uz Istru jedina regija u Hrvatskoj koja ima prirodne granice. Dakle, znamo da je to prostor između Mure i Drave, zelena oaza u srcu Evrope, kako volimo da je zovemo, i hrvatski cvetnjak kako je definisan još u 18. veku u prvoj monografiji hrvatskog severa. Kada imate takvu prirodnu poziciju, prilagođavate se da iz toga iskoristite najbolje. Pre 30-ak godina odlučili smo da razvijamo Županiju bez fokusa na jednu tačku. Svih naših 25 opština i gradova i 132 naselja ravnomerno je razvijeno. To su prepoznali Evropska komisija i Ujedinjene nacije nizom nagrada. Poslednja koju smo dobili je oznaka Green Destination kao jedna od samo nekoliko regija u svetu, jer obično taj sertifikat dobijaju opšine i gradovi na malom području, ali nikad regije. Nama je to uspelo i na taj način ćemo nastaviti da se razvijamo kako bi svako iz bilo kog kutka županije mogao dati svoj doprinos onome što možemo ponuditi u turističkom, ekonomskom, prirodnom, kulturnom i naučnom smislu.

Svesni ste da će vaš zeleni koncept želeti da kopiraju neki gradovi, županije, regije. Kako podstičete razvoj u tom smeru?

Pre svega snažnim usađivanjem svesti o važnosti održivosti, ali i nizom podrške. Podstičemo, na primer, one koji će povećati smeštajne kapacitete i izgradnju nekih novih sadržaja da vode računa o održivosti. Imamo sjajan primer, jednoj kući za odmor koja je korisnica bespovratnih sredstava Međimurske županije, Evropska unija joj je dodelila Ecolabel sertifikat. To je prvi porodični smeštajni objekt u Hrvatskoj sa takvim sertifikatom. Mi smo ih svojim grantovima motivisali da koriste zeleni materijal za izgradnju vikendice i da pored nje naprave baštu u kojoj uzgajaju domaće proizvode koje mogu da ponude gostima. Preteča toga su Terme Sveti Martin, koje su davno uspostavile saradnju sa porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima od kojih otkupljuju proizvode i nude ih gostima. To se pokazalo kao dobar koncept, a oni su ga i proširili, pa se sada kompostira hrana koja bi se bacila jer više nije upotrebljiva, uveli su uređaje koji mere potrošnju vode i struje, potrošnju deterdženta. Taj koncept već postoji u zapadnom delu sveta, a mi samo želimo da ga primenimo i drago nam je kad drugi uče i kopiraju nas, kao što smo i mi možda u nekim stvarima učili i kopirali druge.

Eko muzej Međimurje | Međimurska županija

Vi ste jedna od najuspešnijih županija što se tiče povlačenja evropskih sredstava, mnogo ste već uložili u turizam, na čemu sada radite?

Tako je, mi po glavi stanovnika koristimo najviše evropskih sredstava u raznim segmentima, bilo da se radi o komunalnoj infrastrukturi, obrazovanju, zdravstvu ili turizmu. Turizam ćemo razvijati u tri smera. U proteklim godinama potpuno smo obnovili stari grad Zrinskih, gde smo smestili Muzej nematerijalne baštine. Pre nekoliko meseci prijavili smo projekt obnove dvorca Feštetić pored Čakovca. Taj letnjikovac mađarske plemićke porodice ispisao je mnoge stranice naše istorije, i postaće sinonim prezentacijske kulture. Treći smer je razvoj mreže eko-muzeja. U Čakovcu je multimedijalni prostor koji prikazuje sve međimurske vrednosti, ali imamo još deset lokaliteta gde želimo da razvijamo interpretacijske centre. Jedan interpretacijski centar će biti u Štrigovi, gde je rođen sveti Jeronim, jedan u Donjem Kraljevcu, odakle je otac antropofizije i biodinamike Rudolf Steiner, a u Donjoj Dubravi je kolevka međimurske popevke koja je od 2018. godine pod zaštitom UNESCO-a. Prva železnička pruga u Hrvatskoj prolazila je Međimurjem, prvo naftno polje u ovom delu sveta, tradicija skelarstva, mlinarstva, izrade tradicionalnih cekera su baština koju ćemo čuvati od zaborava i prenositi na buduće generacije. Beležimo značajno povećanje turističkih noćenja pa motivišemo privatni, a delimično i javni sektor da povećavaju smeštajne kapacitete. Sada imamo 2.600 kreveta u županiji.

Puno ulažemo i u sportski turizam, često kod nas dolaze na pripreme nacionalne reprezentacije u raznim sportovima, i sada je fudbalski tim iz Saudijske Arabije. Organizujemo svetska i evropska prvenstva. To sve generiše turistički prihod koji nije zanemariv. Kao rezultat toga gradimo sportske dvorane, ulažemo u sportske terene, objekte. Dakle, imamo nekoliko pravaca razvoja za koji želimo da pozitivno utiče na kvalitet života u Međimurju.

Novinarka Bloomberg Adrije Nikolina Oršulić u razgovoru s Matijom Posavcem | Bloomberg Adria

Da li je to što ste u Evropi postali prepoznati po održivosti privuklo strane ?

U proteklih deset godina više puta smo dobili nagradu Financial Timesa za business friendly region. Domaći i strani investitori koji dođu nailaze na brzu i efikasnu javnu upravu. "Stop shop" sastav naše županijske administracije i razvojnih agencija rezultira izdavanjem dozvola u najkraćem mogućem roku. Upravo zbog toga dolaze strane investicije. Imali smo nekoliko velikih iz tekstilne i automobilske industrije kao što su Haix, Paul Green, Calzedonia, LTH Alucast. Svi investitori koji su do sada došli, s poverenjem ili sumnjom, izgradili su fabriku, ali uvek se potom šire, grade drugu, treću pa i četvrtu fabriku. Od početnih 30 radnih mesta dođu na 300, a neki zapošljavaju i više od 1.000 radnika. To nam je važno zbog smanjenja nezaposlenosti, konkurentnosti radne snage, ali i zato što smo na granici sa Slovenijom, a od Austrije nas deli 50 kilometara i ljudima nije problem svaki dan da putuju na posao u neku od tih zemalja gde su i višestruko veće plate. Cilj nam je da stvorimo atmosferu da ljudi više ne odlaze da rade van zemlje, a za to je nužno da imamo razvijenu infrastrukturu, uređene ekonomske zone, efikasno vođenje investitora i preduzetnika kroz birokratiju. Pre nedelju dana potpisali smo ugovor za gradnju IT kampusa kako bi se studenti i radnici mogli usavršavati u izradi robota za metalsku industriju. Izgradili smo i dva naučno-istraživačka centra i mislim da u tom segmentu idemo u dobrom smeru. 

Ima li još kakvih investicija u najavi?

Sever Hrvatske ima potencijala za razvoj automobilske industrije kakvu imaju Slovačka, Češka i Mađarska. Velike kompanije u tom sektoru ne grade samo fabrike, nego generišu i druge prateće preduzetničke projekte u metaloprerađivačkoj industriji. Imamo dobar primer fabrike LTH Alucast koja radi kočnice za Mercedes, BMW i Audi vozila, oni su nam dobar promoter s obzirom na to da su zadovoljni kvalitetom radne snage i kvalitetom finalnog proizvoda koji je konkurentan najzahtevnijim zapadnoevropskim tržištima. Tako da nadam se da ćemo tu dobiti neke investicije. Takođe, fabrika Framos gradi kampus u IT sektoru u koji će investirati više od šest miliona evra. Imamo odlične fabrike koje rade s najvećim svetskim brendovima.

Stari grad Čakovec | Međimurska županija

Možda da se odmah dotaknemo i mladih lavova, novih startap kompanija. Koga biste izdvojili?

Privreda Međimurja počiva na malom i srednjem preduzetništvu. Ovde nije bilo privrednih giganata, 1980-ih godina bila nam je jaka fabrika MTČ koje više nema. Naši srednji i veliki preduzetnici stasali su ni iz čega, dokazali se kvalitetom, radnom navikom i angažmanom na najzahtevnijim tržištima i tako jačali preduzeća. To se zove zdrava i konkurentna privreda.

Revitalizacijom vojnih objekata napravili smo Preduzetnički inkubator jer smo želeli da podržimo mlade preduzetnike koji su imali dobru ideju, ali ne i kapital da započnu biznis. Plaćali smo im svu infrastrukturu i energente. I eto danas jedna od njih, Framos, gradi kampus. U Preduzetničkom inkubatoru su dosad stasale 63 kompanije, neke od njih rade za Facebook, Google, a neke izrađuju softver za Porscheova vozila.

Da zaokružimo ovu priču. Na koji način turizam utiče na razvoj celokupne privrede?

Međimurska županija

Pogledaj galeriju

Međimurska županija

Pogledaj galeriju

Međimurska županija

Pogledaj galeriju

Međimurska županija

Pogledaj galeriju

Međimurska županija

Pogledaj galeriju

Međimurska županija

Pogledaj galeriju

Međimurska županija

Pogledaj galeriju

Međimurska županija

Pogledaj galeriju

Međimurska županija

Pogledaj galeriju

Puno je planova, koja bi bila tri KPI-ja koja ste si postavili za narednih deset godina?

Nikada nećemo zanemariti jačanje identiteta na snažnoj istoriji, kulturi i specifičnostima po kojima smo posebni. Podsticaćemo snažan razvoj privrede uz pametno korišćenje resursa i želimo da ostanemo zelena oaza u srcu Evrope, kroz zelenu i digitalnu tranziciju. Cilj nam je da privučemo više turista, danas smo na oko 250.000 godišnje, želim da svake godine povećamo taj broj za barem 50.000. Za to nam je potrebna izgradnja interpretacijskih centara, dalje ulaganje u smeštajne kapacitete, koji će kvalitetom dobiti najviše ocene kako bi se gosti vratili kućama s dojmom da su bili u čistoj, uređenoj županiji s vrhunskim vinima i gastronomijom gde su bili srdačno dočekani i gde su proveli kvalitetne trenutke odmora.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar