Azijske zemlje su spremne da ulažu u Srbiji, ili se to makar odnosi na Japan i Kinu, o čemu je naša redakcija pisala i na državnom i na regionalnom nivou. Dobre vesti su stigle Nemačkoj, gde je inflacija u septembru usporila, ali i korisnicima DinaCarda, koji će od sledećeg juna moći da plaćaju beskontaktno i bez unošenja PIN-a za svaku manju transakciju.
S druge strane, kriza i visoka inflacija dovele su do toga da Srbija ne napreduje tako brzo na polju startapova koliko smo se ranije nadali. Evo kojih to pet stvari danas treba da znate:
Japance u Srbiji najviše zanima energetika i zelena tehnologija
Direktne investicije iz Japana u Srbiju dostigle su ukupno 200 miliona evra, od čega je više od polovine u protekle dve godine. Osim pozitivnog uticaja na bilans stranih direktnih investicija, japanske kompanije su posebno značajne za Srbiju jer donose najnoviju tehnologiju, visoke standarde, etiku poslovanja i podstiču transfer znanja, kaže u intervjuu za Bloomberg Adriju Oliver Lepori, izvršni direktor Japanske poslovne alijanse (JBAS).
"Osim činjenice da su Toyo Tires i Nidec osnovali svoje razvojne centre ovde i time omogućili brojnim mladim ljudima da steknu zavidna znanja koja će puno značiti u bliskoj budućnosti, često se izostavlja bitna činjenica da su te kompanije mahom izvozno orijentisane, te našu zemlju pozicioniraju, možda kao nikada pre, u sam centar bitnih strateških industrija u Evropi ali u svetu", ističe Lepori.
Redakcija Bloomberg Adrije je prethodnog dana pisala i o ulaganjima iz Kine, i to u Adria regionu, gde Srbija prednjači po kineskim investicijama.
'Daleko je Srbija od jednoroga, realno je više uspešnih startapova'
Vrednost startap ekosistema u Srbiji procenjuje se milijardu i sto miliona dolara, a godišnji rast od 2020. je od 20 do 30 odsto.
Ipak, tri glavna izazova su konstanta - finansiranje, zapošljavanje i pridobijanje kupaca. Nebojša Bjelotomić, izvršni direktor Inicijative "Digitalna Srbija" i direktor projekta "Preduzmi ideju", gostujući na Bloomberg Adria televiziji, izjavio je da za devet meseci startap ekosistem i u Adria regionu i u Srbiji pokazao određenu vrstu izdržljivosti i kvaliteta koji se verifikuje preko pobeda na raznim takmičenjima.
"Ono što se sad vidi kao nedostatak naših startapova, to je mogućnost za internacionalizaciju i povećanje prodaje. Od startapa se očekuje da raste brzo kako bi povratio investiciju koja se plasira u njega. S te strane, internacionalizacija je nešto što se mora desiti, a mi se susrećemo sa ograničenim iskustvom nastupa na stranim tržištima i ograničenim brojem ljudi koji su dostupni za takvu vrstu prodaje", rekao je Bjelotomić.
Inflacija u Nemačkoj usporila na 4,5 odsto u septembru
Stopa inflacije u Nemačkoj, merena kao međugodišnja promena u indeksu potrošačkih cena (CPI), iznosila je 4,5 odsto u septembru 2023. godine, što je osetan pad u odnosu na šest odsto u avgustu, objavio je nemački statistički zavod Destatis.
"Stopa inflacije pala je na najniži nivo od početka rata u Ukrajini. Ipak, ostaje visoka", rekla je Ruth Brand, predsednica Destatisa, dodajući da potrošači još jasno osećaju udar poskupljenja hrane.
To pokazuju i podaci prema kojima su potrošačke cene u septembru 2023. porasle za 0,3 odsto u odnosu na avgust 2023.
Isključujući cene energije, stopa inflacije iznosila je pet odsto u septembru 2023. godine, a kada se isključe cene hrane i energije, pala je ispod granice od pet odsto, na vrednost od 4,6 odsto.
Zapisnik pokazuje da se Fed jednako plaši da ne uradi premalo, ali i previše
Zvaničnici Federalnih rezervi složili su se prošlog meseca da politika treba da ostane restriktivna još neko vreme kako bi se nastavilo hlađenje inflacije, uz napomenu da su rizici postali uravnoteženiji.
"Učesnici su generalno ocenili da su, sa restriktivnom politikom kao što je trenutna, rizici za postizanje ciljeva postali ujednačeniji", navodi se u zapisniku sa septembarskog sastanka, objavljenom u Vašingtonu u sredu.
"Svi učesnici" su se složili da je Federalni komitet za otvoreno tržište (FOMC) u poziciji da "pažljivo postupa" i da će odluke o politici zavisiti od podataka i uzeti u obzir novu "ravnotežu rizika".
Zapisnik pokazuje da se zvaničnici Feda približavaju simetričnom posmatranju monetarne politike, gde se rizik od preterivanja i izazivanja recesije meri sa rizikom da inflacija duže ostane iznad željenih dva odsto.
Sledi…
Kako se zahuktava jesenja sezona kvartalnih izveštaja, očekivaćemo finansijske rezultate kompanija. Pored toga, nakon zapisnika sa sastanka Feda, koji je objavljen u sredu, saznaćemo i više detalja o prethodnodnom zasedanju Evropske centralne banke.
U Srbiji će biti objavljen podatak o mesečnoj inflaciji u septembru, nakon čega će i Narodna banka Srbije imati jasniju sliku o tome da li bi na sledećem sastanku mogla da nastavi niz podizanja kamatnih stopa nakon tri pauze.