.webp){kind=icon}
Narodna banka Srbije (NBS) pauzirala je sa podizanjem referentne kamate i nije neočekivano da u borbi protiv inflacije počne više da se oslanja na neke druge monetarne mere, dok stručnjaci debatuju o tome ko je glavni krivac za rast cena. S tim u vezi, ministar trgovine planira sastanak sa predstavnicima trgovinskih lanaca povodom smanjenja marži na hranu. I dok vlast pokušava da obuzda cene, pojedine poslodavce brine kako će od 1. januara isplaćivati novi, viši minimalac, ako inflacija zaista padne na oko pet odsto, kako se sada zvanično prognozira. Donosimo vam pet stvari koje treba da znate danas.
Centralna banka ostavila referentnu kamatnu stopu na 6,5 odsto
NBS je u četvrtak drugi put zaredom pauzirala povećanje referentne kamatne stope, u skladu sa očekivanjima analitičara, ali i dalje ne isključuje mogućnost daljeg rasta stopa ukoliko to bude bilo potrebno. Ipak, odlučila se za dodatno pooštravanje monetarnih uslova putem povećanja stopa obavezne rezerve.
Posle sednice Izvršnog odbora banke, referentna kamatna stopa je ostala na 6,5 odsto, što je najviši nivo od 11. maja 2015. godine. Stopa na depozitne olakšice ostala je na 5,25 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice, koja je na 7,75 odsto.
Inflacija u Srbiji znatno teže pada u poređenju sa evrozonom | Foto: Bloomberg
U narednom periodu možemo očekivati traženje alternative, to jest više oslanjanja na neke druge mere upravljanja monetarnom politikom nego na povećanje kamatnih stopa, rekao je glavni analitičar Bloomberg Adrije Andrej Knez posle odluke NBS.
"Vest dana je odluka centralne banke da poveća obavezne rezerve", rekao je on. "To jeste mera kojom žele da utiču na kretanje inflacije u budućnosti, međutim, ne treba zanemariti da će to značajno pomoći bilansu uspeha centralne banke, zato što će centralna banka po višku likvidnosti - koji će se sada usmeriti na obaveznu rezervu - zapravo plaćati znatno manju kamatu nego kada bi poslovne banke nastavile da oročavaju po mnogo višim kamatnim stopama."
Knez je dodao da je do viška likvidnosti došlo zbog dugoročnog štampanja dinara.
Momirović sa trgovcima o visokim maržama
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović u petak će se, kako je saznala Bloomberg Adrija, ipak sastati sa predstavnicima trgovinskih lanaca povodom smanjenja marži na hranu. Ostalo je nepoznato za koliko će biti umanjene zarade trgovaca i koje ustupke su spremni da naprave. Konferencija za medije koja je bila predviđena nakon sastanka naposletku je otkazana.
Susret je ugovoren posle istraživanja NBS, prema kome su trgovinske marže jedne grupe maloprodajnih lanaca prošle godine bile nominalno veće za 36,6 odsto u odnosu na 2019. godinu i direktne prozivke guvernera Jorgovanke Tabaković da sve veće trgovinske marže u maloprodajnim lancima doprinose tome da inflacija, koja iznosi 12,5 odsto, sporije pada u Srbiji nego u drugim zemljama. Kako je Bloomberg Adria pisala, trgovinske marže u Evropi uveliko padaju. Prosečna marža je sa 27 odsto u 2019. pala na 24,5 odsto, a stopa zarade najvećih trgovaca, pre poreza i kamata, ostala je tri odsto.
Kako je za naš portal rekao profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Stojković, ključno je da se utvrdi ko zarađuje najviše u lancu snabdevanja i da se vidi da li su to trgovci, prerađivači ili primarni proizvođači hrane. "Postoji termin inflacija pohlepe i neki su koristili rast cena sirovina da povećaju cene svojih finalnih prozivoda."
Minimalac od 1. januara 47.154 dinara, poslodavce brine pad inflacije
Vlada Srbije će na sednici 14. septembra usvojiti odluku o minimalnoj zaradi, koja će od 1. januara 2024. iznositi 47.154 dinara (401 evro), izjavio je u četvrtak ministar finansija Siniša Mali, nakon što nije postignuta saglasnost između zahteva reprezentativnih sindikata, države i poslodavaca. Odluka znači da će minimalna cena radnog sata biti povećana sa 230 na 271 dinar.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je još pre početka pregovora, kao i prošle godine, unapred rekao da će minimalac ove godine biti 400 evra.
Minimalna cena radnog sata u Srbiji biće 271 dinar | Foto: Depositphotos
Mali je na konferenciji za novinare posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta (SES) poručio da to predstavlja uvećanje za 17,8 odsto u odnosu na ovu godinu, saopštilo je njegovo ministarstvo. Precizirao je da je reč o nikada većem povećanju minimalne zarade, kao i da se - ako se uzmu projekcije inflacije za narednu godinu (4,9 odsto) - dolazi do toga da će u realnom iznosu povećanje minimalca za 2024. biti 13 procenata.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je za novinsku agenciju Beta da će deo privrede imati problema u isplati predložene minimalne zarade od 47.154 dinara. "Povećanje od 17,8 odsto je veliko, ako padne inflacija na pet odsto. Ako inflacija ostane visoka, povećanje minimalne zarade će biti podnošljivo."
BDP evrozone skoro stagnirao u drugom kvartalu zbog pada izvoza
Privreda evrozone je jedva porasla u drugom kvartalu, pošto su novi podaci koji pokazuju loš učinak izvoza primorali na smanjenje ukupnih stopa rasta u tom regionu.
Bruto domaći proizvod (BDP) porastao je za samo 0,1 odsto tokom tri meseca do juna, u poređenju sa prethodnim povećanjem od 0,3 odsto - što je rezultat koji je pozitivno iznenadio kada je prvi put objavljen krajem jula. Ekonomisti su očekivali da će se taj rezultat ponoviti u potpunijim podacima, prema srednjoj proceni u Bloombergovom istraživanju.
Izveštaj od četvrtka daće zvaničnicima Evropske centralne banke (ECB) bolje dokaze o slabostima koje su zahvatile privredu evrozone, nedelju dana pre nego što odluče da li da povećaju kamatne stope kako bi obuzdale inflaciju.
Sledi...
U petak će agencija Moody's ažurirati kreditni rejting Srbije.
Moody's je pretprošle godine povećao kreditni rejting naše zemlje na nivo Ba2, sa stabilnim izgledima | Foto: Bloomberg
Premijerka Ana Brnabić biće u Južnoj Koreji, u okviru zvanične dvodnevne posete, a na poziv premijera Hana Duck-sooa. Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Giaufret završava dvodnevnu posetu Novom Pazaru obilaskom Agencije za ekonomski razvoj Sandžaka, kompanije Bronja i prostorija projekta "Zajednička akcija za bolju negu".
Nemačka će objaviti najnovije podatke o inflaciji, Japan o BDP-u, a Rusija i o inflaciji, i o BDP-u.
