Otkako su ovog leta ekstremne vrućine počele da prže Mediteran od Grčke do Španije, procenjuje se da su požari Evropu koštali 4,1 milijardu evra (4,43 milijarde dolara).
U šumskim požarima na kontinentu je uništeno oko 400.000 hektara zemljišta, pokazuje izveštaj firme Distrelec, glavnog distributera komponenti u energetskom sektoru, kao što su senzori za rano detektovanje potencijalnih požara. Istraživanje je zasnovano na podacima koje je objavio Evropski informacioni sistem o šumskim požarima.
Najveću štetu pretrpela je Grčka, čiji su procenjeni troškovi 1,66 milijardi evra (1,8 milijardi dolara). U ovoj zemlji je u požarima do 30. avgusta uništeno 161.000 hektara zemlje, a požar koji ju je zadesio je najdestruktivniji u poslednjih 16. godina. Od požara koji su počeli da se šire 19. avgusta, i u kojima je stradalo najmanje 19 osoba, ova zemlja je u stanju visoke pripravnosti.
Opširnije
U Atini požari drugi dan zaredom ugožavaju kuće i šume
Požar u blizini grčke prestonice i dalje bukti i očekuje se da će se širiti tokom dana dok se vetar pojačava.
23.08.2023
Pronađeno 18 tela u požarima u Grčkoj
Tela osamnaest ljudi pronađena su u šumi na severoistoku Grčke, a pronašli su ih vatrogasci koji su se borili da obuzdaju požare.
22.08.2023
Pet stvari koje treba da znate: Oluja u Srbiji, izbori u Španiji, požari u Grčkoj
Dok su vikend u Srbiji obeležili snažni pljuskovi i grmljavina, u Grčkoj su to bili veliki požari, a u Španiji opšti izbori.
24.07.2023
Zbog šumskih požara na Rodosu evakuisano 19.000 ljudi
Grčki vatrogasci se drugi dan bore sa požarima u delu ostrva Rodos, popularne turističke destinacije.
23.07.2023
Druga zemlja koja je pretrpela najveću štetu bila je Španija, u kojoj je sprženo oko 84.315 hektara, a procenjeni gubici iznose oko 871 milion evra (941 milion dolara), a prate je Italija i Portugal. Ove procene uključuju i troškove gašenja požara, obnovu šume, štetu i čišćenje zemljišta, navodi se u izveštaju.
Klimatske promene koje su uzrokovale požare pogodile su i druge delove planete, utičući na oblasti od poljoprivredne proizvodnje do turizma.
Jul je bio zvanično najtopliji zabeleženi mesec i Evropa je, kao i mnogi drugi delovi sveta, ove godine osetila taj rast temperature iznad očekivanih nivoa.