.webp){kind=icon}
Gejming je od hobija za pojedince entuzijastične po pitanju tehnologije u poslednjih nekoliko decenija evoluirao u snažnu industriju koja sve više dobija na značaju. O tome svedoče i zarade koje gejmeri ostvaruju na turnirima, a koje dostižu stotine hiljada, čak i miliona dolara. Potvrdu za to daju nam i srpski gejmeri, među kojima je najuspešniji do sada ostvario zaradu koja premašuje 900.000 dolara.
Pojedine video-igre postale su toliko popularne da su oko njih širom sveta počela da se organizuju takmičenja, na kojima se iz godine u godinu dodeljuju sve veće nagrade. Po prirodi stvari, gejming je postao svojevrstan sport. Tačnije, e-sport.
Video-igre kao što su Counter-Strike: Global Offensive (CS:GO), League of Legends (Lol), Dota 2 i Fortnite sada su "discipline" oko kojih se formiraju timovi, a igrači svakoga dana provode sate u treningu kako bi stigli do trona. Kao što se može i pretpostaviti, najbolji e-sportisti dolaze iz tehnološki naprednih zemalja poput Kine i SAD, ali u ovoj oblasti se i igrači iz Srbije mogu pohvaliti zavidnim uspesima.
Opširnije
Gejming u Srbiji gladan novih igara i ljudi
U 2022. zabeležen je rekordan broj igara koje razvija srpska gejming industrija - njih je lane bilo 94, pokazao je izveštaj SGA.
21.04.2023
Sega bi mogla kupiti Rovio, kompaniju iza igre Angry Birds
Vrednost akcija finske kompanije u poslednjih 12 meseci porasla je za 28 odsto.
15.04.2023
Gejming industrija u Srbiji je u ekspanziji, velikoj ekspanziji
Gejming industrija je u velikoj ekspanziji, kaže izvršna menadžerka Asocijacije industrije video igara Srbije Kristina Janković Obućina.
11.11.2022
Video-igra je ozbiljan sport. Ko su regionalni šampioni?
Saksa, Niko, Tayson, Queasy i PerkZ… Da li ste ikada čuli za njih?
07.07.2023
Mihajlo Jovanović Džaril, direktor kompanije Fortuna Esports koja prenosi sva važna e-sport takmičenja, za Bloomberg Adriju navodi da se srpski e-sportisti odlično rangiraju na svetskom nivou. Kako kaže, gotovo da nema igre u kojoj ne postoji neki uspešan primer iz Srbije. "Imamo svoje predstavnike u CS:GO kao što su NiKo, huNter-, u eFootballu nas predstavlja Kepa, u League of Legendsu Milica, PUBG-u Naylup, LeBron i MiLAN u Doti 2, coldheart u Tekkenu, Queasy i Trulex u Fortniteu..."
Dvadesetjednogodišnjak za četiri godine zaradio više od 900.000 dolara
Na vrhu domaće liste najboljih e-sportista nalazi se upravo Aleksa Cvetković Quesy. Na velikim Fortnite takmičenjima učestvuje od 2019, a od prošle godine deo je e-sport organizacije Galaxy Racer (GXR), čije je sedište u Dubaiju.
Kako je naveo u intervjuu za portal Sportskeeda nakon što se pridružio GXR timu, gejmerske veštine je počeo da razvija u igraonicama, da bi potom nabavio kompjuter i počeo da strimuje svoju igru. Njegov YouTube kanal trenutno ima 80.800 pratilaca, a veliku popularnost uživa i na društvenim mrežama.
Trenutno se na listi svetskih Fortnite igrača rangira kao 182. Međutim, kada su u pitanju zarade sa takmičenja, Cvetković se nalazi na 17. mestu. Prema sajtu Esports Earnings, ovaj dvadesetjednogodišnjak je na 112 takmičenja do sada zaradio ukupno 903.827 dolara.
"Od skorašnjih uspeha možemo izdvojiti da je upravo on šampion FCS Major 2 serijala, u kome se u velikom finalu izborio za nagradu tešku 200.000 evra. Shodno tome, mislim da je perspektiva veoma jasna - on već jeste na vrhu liste svetskih igrača", navodi u vezi sa tim Mihajlo Jovanović Džaril.
Do završetka pisanja ovog teksta, Cvetković nije odgovorio na upit za intervju. Kako Bloomberg Adria saznaje, početkom juna je učestvovao na međunarodnom Red Bull takmičenju, na kome je zauzeo 13. mesto, a sredinom tog meseca se zajedno sa saigračem Harryjem Pearsonom Venomom kvalifikovao za takmičenje DreamHack Open ft. Fortnite u Švedskoj, na kome je glavna nagrada iznosila 250.000 dolara.
Uzimajući u obzir iznose koje igrači zarađuju, ispostavlja se da je veoma isplativo biti e-sportista. Mihajla Jovanovića Džarila pitali smo koliko se truda i priprema nalazi iza njihovog uspeha i šta je potrebno da bi neki gejmer postao najbolji u svojoj oblasti.
"Istakao bih da je biti vrhunski e-sportista veoma isplativo, ali da je broj mesta na samom vrhu ograničen. Ogromna količina truda i pripreme se nalazi iza takvog uspeha, a još više odricanja. Kao i u svemu, neophodna je određena doza sreće i, naravno, talenta."
Depositphotos
Više izvora navodi da profesionalni gejmeri provode u treningu oko osam sati, a Cvetković je nakon prelaska u GXR naveo da je to za njega radni dan kao i svaki drugi - ispunjen igranjem svake igre koja je u tom trenutku dostupna.
Na pitanje šta je to što motiviše igrače poput Cvetkovića, direktor Fortuna Esportsa kaže da je to, pre svega, takmičarski duh, ali i želja da se bude bolji, potreba za dokazivanjem, inat, kao i ljubav prema igri. "Posebno postoji i jedna želja da se pokaže da je moguće napraviti karijeru i uspeh u oblasti koja još uvek nije dovoljno prepoznata i priznata."
Dota 2 već godinama dodeljuje najveće nagrade
Uzimajući u obzir velike nagradne fondove e-sport takmičenja, upitali smo Mihajla Jovanovića Džarila kako se ona finansiraju.
"Developeri, a još važnije, izdavači igara su uvek neraskidivo povezani sa takmičenjima. Sva takmičenja, a pogotovu ona najveća, moraju dobiti licencu od izdavača igre, a imamo i situacije gde oni direktno organizuju celokupna takmičenja ili finansiraju organizaciju. Postoje slučajevi i da oni određuju pravila po kojima će se igrati", navodi on.
Kako kaže, najveću nagradu već godinama dodeljuje Dota 2 The International, jer je nagradni fond finansiraju sami igrači, pored osnovne sume koju obezbeđuje izdavač Valve. Nagrada za ovo takmičenje dostigla je rekord 2021, kada je fond iznosio preko 40 miliona dolara.
"Bitno je istaći da druge igre razvijaju drugačije sisteme, gde profesionalni igrači više novca zarađuju kroz redovne mesečne plate nego kroz nagradne fondove i da su se takvi sistemi pokazali mnogo stabilnijim i održivijim", kaže Jovanović Džaril i dodaje da su takve igre League of Legends i CS:GO.
On dodaje i da se zarade e-sportista kreću od nekoliko stotina evra na lokalnom nivou, do nekoliko desetina hiljada evra mesečno na globalnom, uz podelu nagradnog fonda.
Zanimljivo je i kako je Fortnite, igra koja je uglavnom privlačna mlađoj publici, prepoznata dovoljno da se oko nje organizuju takmičenja. Džaril objašnjava da su dva faktora bila ključna: to što Fortnite nije hardverski zahtevan i upravo to što je šarenolik i živopisan dovoljno da privuče mlađu populaciju.
Depositphotos
"Pored toga su od početka sarađivali sa najvećim strimerima i influenserima na svetu koji su pomogli da se igra popularizuje. Vremenom su nastavili da ulažu u marketing tako da sada prave kolaboracije sa najvećim svetskim franšizama (NBA, Star Wars...)."
Uzimajući sve to u obzir, zanimalo nas je i koje igre su najpopularnije u Srbiji kada su profesionalna takmičenja u pitanju.
"U Srbiji su već godinama takmičarski najpopularnije igre League of Legends (LoL) i Counter Strike (CS:GO, CS2). League of Legends je jedina igra koja ima i svoje zvanično takmičenje – Esports Balkan League (EBL), preko koga se naši igrači i timovi kvalifikuju za evropsko prvenstvo (EMEA Masters), gde imaju priliku da igraju na trenutno najvišem dostupnom nivou", objasnio nam je Mihajlo Jovanović Džaril.
Srpski e-sportisti zaradili ukupno skoro tri miliona dolara
Srbija na svetskoj rang-listi država u e-sportu zauzima 49. mesto. U 1.547 takmičenja učestvovalo je do sada 362 naša igrača, pokazuju podaci sa sajta Esports Earnings.
Kako se tamo navodi, srpski e-sportisti su zaradili ukupno 2.951.489,083 dolara, pri čemu je najveći udeo u ovoj svoti, od 41,94 odsto, odnosno 1.237.882,50 dolara, ostvaren kroz Fortnite takmičenja. Osim Fortnitea, veliki udeo u zaradama imaju i CS:GO takmičenja, u kojima je zarađeno 819.767 dolara.
Pored Alekse Cvetkovića, značajne zarade ostvarili su i Nemanja Isaković Nexa, koji je igrajući CS:GO osvojio ukupno 405.321,50 dolara, i Nikola Krudulj TruleX, sa 254.840 dolara osvojenih u Dota 2 takmičenjima.
Ove zarade još uvek su daleko od onih koje ostvaruju profesionalni fudbaleri ili košarkaši, ali ako se uzmu u obzir napredak tehnologije i težnje tehnološkog sektora da nas uvuku u virtuelnu realnost, nije isključeno da će se veštine e-sportista vrednovati jednako kao one koje u klasičnim sportskim disciplinama.
