Javni dug je u aprilu blago umanjen, a privredna društva su u prvom kvartalu u proseku poslovala sa dobitkom. Nakon mukotrpnih pregovora predstavnika članica OPEC-a, i dogovora o smanjenju proizvodnje nafte koji je usledio, cena ovog energenta je skočila.
Stanje pak nije bilo tako ružičasto na Evropskim berzama, gde je strah od daljih poteza Evropske centralne banke indekse povukao naniže. A ni Beogradska berza ne može da se raduje jer će je, izgleda, napustiti još jedan član.
Pored toga, doneli smo vam i intervju u kom je Dragan Stojković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, detaljno razložio kretanje cena, ali i položaj potrošača.
Evo kojih su to pet stvari koje danas treba da znate:
1. Analiza BBA: Pušenje - glavni porok građana u Adria regionu, raj za duvansku industriju
Ova nedelja donela je novu analizu našeg analitičkog tima, a tema su ove nedelje bili duvanski proizvodi. Adria region prilično je atraktivan za proizvođače i distributere duvana, s obzirom na podatak da naš region ima najveću stopu pušenja u Evropi. I dok potrošnja cigareta globalno konstantno opada, procenat pušenja u Adria regionu prilično je visok, naročito u Srbiji i Severnoj Makedoniji.
Za proizvođače duvana u Adria regionu, analitički tim očekuje da će prodaja rasti po srednjim jednocifrenim stopama u narednoj najmanje jednoj godini, a možda i do dve.
"Marže profitabilnosti će verovatno ostati na najskorijim nivoima pošto povećani troškovi inputa kompenzuju faktore podrške koji dolaze iz rasta prodaje. Smatramo da se miks proizvoda mnogo više kreće u pravcu alternativnih duvanskih proizvoda", rekli su analitičari.
2. Javni dug Srbije pao nazad na nivo iz februara, sledi nova aukcija
Javni dug Republike Srbije se nakon kratkog prelaska praga od 35 milijardi evra (koliko je iznosio u martu) vratio ispod tog nivoa, a već kasnije danas nam sledi nova aukcija državnih obveznica.
Javni dug je tako u aprilu iznosio 34,94 milijarde evra, odnosno 50,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je otprilike isto (i u apsolutnom iznosu, i kao udeo u BDP-u) kao što je bilo u februarskom izveštaju.
Direktne obaveze su pale za oko 300 miliona evra, i iznosile su 33,31 milijardu evra, od čega je 22,9 milijardi otpalo na spoljni dug, a oko 10 milijardi na domaći.
Na aukciji koja će biti održana danas, na prodaju će biti ponuđeni 12-godišnji dinarski dužnički zapisi sa kuponskom stopom od 4,5 odsto.
3.Berzu napušta još jedan zajmodavac, Alta banci otvorena vrata
Nakon što je prošle godine sa Beogradske berze otišla NLB Komercijalna banka, stvorili su se uslovi da srpsko tržište akcija napusti i Alta banka.
Kako je kompanija navela u izveštaju o preuzimanju akcija objavljenom u ponedeljak, Alta Pay - većinski vlasnik Alta banke - uspeo je da prebaci prag od 90 odsto koji je po srpskim zakonima dovoljan da se sprovede prinudni otkup akcija od manjinskih deoničara čime kompanija postaje privatna.
Alta Pay je kupivši još 5,4 odsto kapitala, i to po ceni od 3.754 dinara po deonici, stekao udeo od 90,15 odsto u kapitalu Alta banke. Ovo je tek nešto više od četvrtine knjigovodstvene vrednosti kompanije.
4. SEC tužio Binance zbog kršenja zakona o hartijama od vrednosti
Jedna od najvažnijih vesti na svetskim berzama nije došla ni iz sveta obveznica ni deonica, već se radi o jednom događaju vezanom za kriptovalute.
Naime, glavni regulator Njujorške berze optužio je kompaniju Binance Holdings Ltd. i njegovog generalnog direktora Changpeng Zhaoa za kršenje američkih zakona o hartijama od vrednosti, što je velika eskalacija u pravnim problemima sa kojima se suočava ova kripto-berza.
U podnesku koji je predat američkom saveznom sudu u ponedeljak, američka Komisija za hartije od vrednosti (SEC) navela je da je kompanija prekršila pravila zaštite investitora tako što je upravljala neregistrovanim berzama, lažno predstavljala funkcije pri trgovanju i prodavala neregistrovane hartije od vrednosti, između ostalog.
Sledi:
Kao što smo već spomenuli, kasnije u toku dana očekuje nas još jedna aukcija 12-godišnjih dinarskih obveznica Uprave za javni dug, dok će se u popodnevnim časovima predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastati sa specijalnim predstavnicima Evropske unije i SAD za Zapadni Balkan Miroslavom Lajčakom i Gabrielom Escobarom.
Što se statističkih podataka tiče, Republički zavod za statistiku nema zakazane objave, ali će biti objavljeni podaci o broju porudžbina iz nemačkih fabrika, kao i o maloprodaji u evrozoni.
Napisao Branislav Urošević.
.webp){kind=icon}
